Otkriva i najveće novokoomponovane zamke takozvane zdrave hrane, ali i šta je nama svinjska mast.
Bez hrane nema života. Hrana je gorivo bez kog naš organizam ne može da funkcioniše. Uzimanjem različitih namirnica unosimo nutrijente koje našim ćelijama daju život i zdravlje. Hrana pokreće um i podiže raspoloženje.
Još je grčki lekar Hipokrat jasno izrazio misao da „medicinska nauka ne bi uopšte bila otkrivena, niti pronađena i ne bi postala predmet istraživanja kada bi isto jelo i piće odgovaralo i zdravom i bolesnom čoveku“.
To znači da bez hrane nema zdravlja ni napretka nijednom živom biću. Zapravo, hrana pokreće svet, svaki naš dan se vrti oko hrane, gastronomija vlada našim životim, industrija hrane dominira svetskom ekonomijom, o hrani se mnogo piše i priča, zdrava ishrana postaje dominantna u vreme kada bolesti vrebaju sa svih strana.
Jedan od ključnih rezultata istraživanja projekta „Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje“ iz 2017. godine bio je – 50 odsto odraslog stanovništva u Srbiji ima prekomernu težinu, a svaki peti stanovnik spada u kategoriju gojaznih. Kada tome dodamo sve više obolelih od karcinoma, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ne možemo da se ne zapitamo u čemu to grešimo kada biramo šta jedemo.
Kakve su navike u ishranu kod naših ljudi?
Pozvali smo dr Predraga Nenadića, najpoznatijeg srpskog nutricionistu, koji je svoje kvalifikacije sticao na prestižnim svetskim univerzitetima, a on nam je objasnio kako se ljudi u Srbiji odnose prema hrani i šta je ono što ih razboljeva.
„Mnogo toga u ishrani ljudi u Srbiji ne valja. Ali ne valja mnogo toga ni u ishrani ljudi Zapada. Nismo mi gori od drugih, čak smo u nekim segmentima i bolji, bolje se hranimo.“
Da bi nam predočio koja je najveća greška u ishrani – dr Nenadić počinje priču od najvećeg problema i posledice: a to je gojaznost kod dece – 31 procent školske dece ima višak kilograma. Deca nemaju zdrave navike, što u budućnosti, kada odrastu, uslovljava mnoge bolesti i nemogućnost da se leče.
„Najveći problem naših ljudi jeste prejedanje, a do njega dolazi tako što ljudi preskaču obroke, preskaču doručak, pa se u sledećem obroku prejedu. Takođe, jedu puno belog hleba i peciva u pekari. Većina ljudi ne vodi računa o tome koju hranu unosi, uz izgovor da ne stiže. Još jedna krajnost jeste takozvana zdrava ishrana i uzimanje velikih količina voća pod izgovorom da je voće zdrava hrana. To je neistina.
Osnovna formula zdrave ishrane je umerenost.
Još jedna greška jeste to što ljudi izbegavaju masti, posebno svinjsku mast. A mast je zdrava. Transmasti nisu dobre – ne treba mešati masti i transmasti. Najveći protivnik ljudskog zdravlja su šećeri – koje je industrija hrane ubacila bukvalno u sve industrijske proizvode. Šećeri podižu holesterol, a ne masti.“
Pitamo onda nutricionistu zašto je ljudima toliko teško da promene navike, a danas su im sve informacije dostupne.
Dr Nenadić se opet vraća na decu i objašnjava da je teško odraslim ljudima da promene navike.
„Dobre navike stiču se odmalena, od najranije detinjstva. Već godinama apelujem da se u škole uvede predmet higijena ishrane ili pak higijena zdravlja, na kom bi se deca edukovala o tome zašto je važno da jedu zdrave nairnice. Dete u najmlađem uzrastu jede kada ono hoće i jhede ono što mu se jede – to je najpravilnija ishrana. Ne treba terati i siliti dete da jede. I čovek, baš poput životinje tačno zna šta je za njega dobro.“
Naš sagovornik potom opet ističe kako je industrija uništila hranu i opet se vraća na ukus, boju i miris kojom je hrana danas obogaćena kako bismo bili namamljeni da jedemo i da se prejedamo.
„A kad se prejedemo, naš organizam ne može da svari hranu, a nesvarena hrana se u našem telu pretvara u otrov. Zato je prejedanje naš najveći problem.“
Doktor dodaje da je mnogo nedostataka u ishrani, te ističe koliko su važne individualne potrebe svakog čoveka. Ne postoje striktna pravila koja važe za sve ljude. Postoje samo smernice – kao što je preporuka da svaki čovek treba svakoga dana da unosi sedam grupa neophodnih nutrijenata da bi njegov organizam funkcionisao. On potcrtava da je zdrava ishrana mnogo jeftinija od hrane u šarenim kesama i kutijama – koje su za nas pogubne.
„U poslednje vreme svedočimo još jednoj prevari koja se zove surutka u prahu, a za to nema nijednog naučnog dokaza. Surutka kao tečnost od sirenja je dobra, ali prah koji se prodaje kao surutka je otrov“, zaključuje dr Nenadić.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
