Mada mnogi muku muče sa gojaznošću, desi se i da apetita nema, a voleli bismo da zdravo nabacimo koje kilo jer kao što ne valja višak, nije dobar ni preteran manjak kilograma. Nutricionistkinja Branka Mirković za Zadovoljnu priča kako se zdravo ugojiti.
„Ako nemate zdravstvenih problema, a želite da povećate telesnu težinu, uradite to na zdrav način. Pre svega, jedite zdrave masnoće, a zaslađujte obroke medom i kokosovim šećerom. Osnovna preporuka je da se jede zdrava hrana, poštuju principi kombinovanja namirnica, da se izbegava pržena hrana i pripremljena u dubokoj masnoći zbog transmasnih kiselina“, kaže nutricionistkinja Branka Mirković.
Zdrave masti i poslastice
Ističe i da treba birati masnija mesa, masnije mlečne proizvode, puter, kajmak, stare masne prevrele sireve, sireve tipa trapisti i kačkavalji, testenine sa sirom, jajima, domaće pite sa sirom, grčke jogurte, jača kisela mleka ovčja i kozja, kiselu pavlaku sa visokim procentom masnoće, mileram, pravi mlečni šlag.
„Treba birati zdrave poslastice, med, poslastice pravljene sa puterom, čokoladom, jezgrovitim voćem. Pravite kakao, toplu čokoladu, razne pudinge, ali dodajte puter i čokoladu da poboljšate ukuse i povećate kalorije.“
Češći i manji obroci
Takođe, naša sagovornica napominje da je važno da se unosi različito voće i povrće.
„Birajte zdrave namirnice i obroke, visoko kalorične, ali ipak podeljene u tri do pet obroka. U početku oni treba da budu manji jer želudac koji nije navikao na više hrane ne treba preopteretiti. Dakle, obroci neka budu manji i češći.“
Nutricionistkinja Branka Mirković kaže i da užine mogu biti zdrave i visokokalorične, a ne obimne.
„Odlični su orašasti plodovi zato što 100 grama ima i do 600 kcal, što je kao pola pice. Kasnije se može smanjiti broj obroka i povećati količina po obroku. Veoma je važno da postoji jedan kuvani obrok, glavni obrok, koji može biti ručak ili večernji obrok kada dođete kući s posla.“
Lagano i postepeno gojenje
Naša sagovornica napominje i da je potrebno jesti dosta suvog i svežeg voća i povrća u raznim jelima i obavezno kao salate jer su odličan izvor vitamina i vlakana za dobro varenje i probavu. Kaže i da u nabacivanju kilograma sve treba lagano.
„Ne žurite, povećanje telesne težine treba da ide postepeno. Ako pojedete 500 kcal dnevno više, dobićete kilogram nedeljno i četiri mesečno. Ipak, dobro je ispitati uzroke manjka kilograma i odrediti adekvatnu ishranu.“
Kako navodi Branka Mirković, jasno je da manje ima mršavih ljudi i gojazni im neretko zavide, ali i oni mogu da imaju ozbiljne probleme.
„Uzroci mogu biti različiti. Nedovoljnim unosom hrane ne unosi se dovoljno mikro i makro nutritijenata. Organizam trpi jer se ne unose hranljive materije koje su neophodne za pravilno funkcionisanje, hranjenje i obnavljanje ćelija.
Opasnosti preterane mršavosti
Ako je u pitanju duži period mršavosti, čak ekstremne mršavosti, onda slabe imunitet i psihofizičke sposobnosti i to stanje može biti okidač za različite bolesti“, upozorava Branka Mirković.
Problemi sa varenjem hrane, želucem i crevima
Simtomi ovih problema su bolovi posle uzimanja hrane u predelu stomaka, nadutost, loša probava.
„Sa takvim problemima mnogi odustanu od jela jer posle imaju neprijatnosti i bolove. Obavezno se tada treba javiti gastroenterologu i ne treba čekati jer se problem neće izlečiti čekanjem. Kad se utvrdi uzrok, propisuje se terapija i tada određuje adekvatna ishrana.“
Nutricionistkinja Branka Mirković kaže i da je potrebno neko vreme, ali se problem manjka kilograma uspešno rešava i za određeno vreme kilogrami se vraćaju.
Hiperfunkcija tiroidne žlezde
Simtomi su ubrzan puls, kratak i isprekidan san.
„Bez obzira na dužinu spavanja, prisutan je osećaj neispavanosti, hroničan umor. Uzima se normalna ili veća količina hrane, a kilogrami se prosto tope. Tada je vreme da posetite endokrinologa da se utvrdi stanje, odredi terapija i propiše adekvatna ishrana“, upozorava Branka Mirković.
Stres, depresija, anoreksija
Simtomi su gubljenje kilograma koje može da bude posledica hroničnog stresa, reaktivne depresije i anoreksije kao opsesivno kompulsivnog poremećaja.
„Uzroci su psihološki i zato je veoma važno da se poseti specijalista da odredi terapiju, a nutricionista ishranu. Ishrana umnogome zavisi od godina i ukupnog zdravstvenog stanja.“
Neuredna i pogrešna ishrana
Simtomi mogu biti dvojaki – preterana briga o zdravoj ishrani ili potpuna nebriga šta se jede.
„Stalno držanje pogrešnih dijeta može dovesti do ozbiljnih poremećaja u ishrani. Ako je početna faza u pitanju, dovoljna je konsultacija sa nutricionistom radi korekcije ishrane i pravljenje adekvatnog individualnog programa ishrane.“
Teže bolesti
Gubitak kilograma je moguć i kao posledica težih bolesti.
„Uzrok su razne hronične i akutne teške bolesti koje ugrožavaju život, kao što su tumori, karcinomi, zračenja… Obavezna je tada konsultacija sa nutricionistom u toku lečenja bolesti. Organizam mora da ojača da bi lečenje bilo uspešnije.“
Jasno je zbog svega toga da je ishrana je veoma važna za dobro zdravlje i pravilan oporavak organizma.
„Zato je dobro odrediti uzrok mršavosti da bi se odredila adekvatna ishrana“, zaključuje nutricionistkinja Branka Mirković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: POSNA DIJETA
