Mediteranska dijeta je poznata kao najzdraviji režim ishrane na svetu. Sada se pojavila njena "zelena" verzija koja donosi još veće blagodeti po zdravlje. Istraživanje je pokazalo da se od nje lakše gube kilogrami.
Istraživači su otkrili da su ljudi koji su unosili veće količine biljnih proteina, a manje crvenog mesa i živine imali kardiovaskularne i metaboličke koristi po organizam.
Studija je objavljena u časopisu Heart.
U okviru eksperimenta, nasumično su rasporedili 294 umereno gojazne osobe u tri grupe. Značajna većina učesnika bili su muškarci. Prosečna starost im je bila 51 godinu.
Pročitajte još:
Prva grupa je dobila smernice za jačanje fizičke aktivnosti i osnovne smernice za zdravu ishranu.
Druga grupa je dobila iste smernice za fizičku aktivnost plus savete da drže kalorijski ograničenu tradicionalnu mediteransku dijetu. Njihov jelovnik imao je malo jednostavnih ugljenih hidrata, a bio je bogat povrćem, dok su živina i riba zamenjivali crveno meso.
Treća grupa je dobijala sve gore navedeno, plus su morali da piju tri do četiri šolje zelenog čaja dnevno, kao i da pojedu 28 grama oraha dnevno. Njihov dnevni meni takođe je imao 100 grama smrznute visoko proteinske vodene biljke sočivice, koju su unosili u vidu proteinskog šejka.
Posle šest meseci, „zelena mediteranska“ ishrana nadmašila je druga dva dijetetska plana po povezanim zdravstvenim prednostima.
New research suggests that a green Mediterranean diet may be even better for cardiovascular health and weight loss, than the traditional Mediterranean diet. Read more here >>https://t.co/jfhFnh8ZjJ pic.twitter.com/IQ6zBYOd0Y
— California Walnuts (@Walnuts_UK) November 26, 2020
Učesnici ove vrste mediteranske dijete izgubili su više kilograma. Zelena grupa izgubila je ukupno 6,2 kilograma, grupa na tradicionalnnoj mediteranskoj dijeti izgubila je 5,4 kilograma, grupa na običnoj zdravoj ishrani 1,5 kilogram.
Obim struka smanjio se u proseku za 8,6 centimetara među onima koji su na zelenoj dijeti, u poređenju sa 6,8 centimetara onih koji su bili na tradicionalnoj mediteranskoj dijeti i 4,3 centimetra u trećoj grupi.
Učesnici koji su se pridržavali zelene mediteranske dijete, takođe su iskusili smanjenje krvnog pritiska. Povećao se i odnos HDL (dobrog) holesterola i LDL (lošeg) holesterola.
„Tradicionalna mediteranska dijeta obuhvata ribu i morske plodove kao primarni izvor životinjskih proteina dok manju ulogu u izvoru proteina dodeljuje živini, jajima i mlečnim proizvodima, a još manju ulogu crvenom mesu. Zelena mediteranska dijeta potpuno uklanja crveno meso i podstiče nas da konzumiramo biljne proteine (orase, semenke, mahunarke)“, rekao je nutricionista Endi De Santis za Healthline.
Pročitajte još:
Diverzifikacija unosa proteina jedna je od najvažnijih stvari koje čovek može učiniti da poboljša svoje zdravlje, rekao je De Santis.
„Primarni izvori biljnih proteina, poput mahunarki, orašastih plodova, semena, nude jedinstvene prednosti kojih jednostavno nema u životinjskoj hrani. Ljudi koji konzumiraju više orašastih plodova, semena i mahunarki time dobijaju ozbiljne zdravstvene benefite zahvaljujući zdravim mastima, dijetalnim vlaknima, antioksidantima i širokom spektru vitamina i minerala“, dodaje on.
Ipak, meso se ne sme zanemariti jer sadrži gvožđe, proteine i vitamin B12. Riba je posebno bogata vitaminom D i omega-3 mastima.
De Santis je rekao da začini, voće, povrće, mahunarke, orasi, semenke, čaj, vino i žitarice celog zrna poput raži nude polifenole povezane sa pozitivnim efektima na kardiovaskularno i metaboličko zdravlje – a sve ove namirnice sastavni su deo zelene mediteranske ishrane.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
