Prema nedavnoj studiji, atlantska dijeta može biti korisna za ljude koji žele da pojednostave i poboljšaju svoju ishranu.
Atlantska dijeta je inspirisana navikama u ishrani ljudi koji žive u određenom regionu, naročito u delovima Španije i Portugala.
Studija objavljena u Jama Network Open je otkrila da su ljudi koji su praktikovali atlantsku dijetu nakon šest meseci imali značajno smanjen rizik od razvoja metaboličkog sindroma – grupe stanja koje mogu da uključe gojaznost, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, triglicerida i holesterola, te razvoj kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Studija je tako utvrdila da bi atlantska dijeta mogla da pomogne u skidanju sala sa stomaka, kao i smanjenu holesterola.
Atlantska dijeta je vrlo slična mediteranskoj, koja je povezana sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma. Procenjuje se da osobe s metaboličkim sindromom mogu da imaju 50 do 60 posto veći rizik od srčanih bolesti od ljudi bez njega. Metabolički sindrom je termin za grupu zdravstvenih faktora uključujući veći obim struka i salo na stomaku, povišen nivo triglicerida, visok holesterol, visok krvni pritisak i visok šećer u krvi.
„Nalazi pružaju važne dokaze o potencijalu tradicionalne ishrane da poboljša kritične faktore rizika za srčana oboljenja i druga hronična stanja“, kaže glavna istražiteljka, dr Mar Kalvo-Malvar, specijalistkinja laboratorijske medicine na Univerzitetskoj kliničkoj bolnici Santiago de Compostela u Španiji.
Atlantska dijeta je naziv koji su istraživači dali tradicionalnom obrascu ishrane u severozapadnoj Španiji i Portugalu.
„Iako dijeta ima sličnosti sa mediteranskom ishranom, postoje neke značajne razlike“, kaže dr Kalvo-Malvar.
„Poput mediteranske ishrane, atlantska dijeta naglašava konzumiranje sveže, sezonske i hrane lokalnog porekla kao što su voće, povrće, žitarice, mahunarke (suvi pasulj, sočivo i leblebija), riba, mlečni proizvodi i maslinovo ulje“, kaže ona, prenosi Klix.ba.
„Ovo je važna studija jer potvrđuje da se principi tradicionalne mediteranske dijete (koja je najintenzivnije proučavana) mogu primeniti i na druge kulture“, rekao je vodeći istraživač ishrane dr Volter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardu T.H. Chan School of Public Health i profesor medicine na Harvard Medical School u Bostonu, piše CNN.com.
Šestomesečna studija bila je sekundarna analiza podataka iz ispitivanja usmerenog na zajednicu provedenog između 2014. i 2015. u ruralnom gradu A Estrada na severozapadu Španije.
Šta je atlantska dijeta?
Atlantska dijeta je slićna mediteranskoj ishrani, koja je povezana sa manjim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara, poboljšanim zdravljem mozga, creva i kardiovaskularnog sistema, smanjenim rizikom od raka i smanjenim rizikom od dijabetesa, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Kao i mediteranska ishrana, fokusira se na celu, neprerađenu i svežu hranu, uključujući povrće i voće, orašaste plodove, integralne žitarice, ribu, mlečne proizvode, jaja, maslinovo ulje…
Ugljeni hidrati i skrob su osnova atlantske ishrane, koja zahteva konzumiranje namirnica poput hleba, testenine, žitarica i pirinča šest do osam puta dnevno, piše UsaToday.com.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
