Najveća greška koju pravimo kad nas bole leđa i vrat

Podeli:
Foto: Shutterstock

Ne postoji čovek kojeg barem jednom u životu nije osetio bol u leđima i(li) vratu. U 21. veku bolna stanja na kičmi zvana i vertebropatija gotovo da su poprimila obeležja epidemije, ali stanje se uvek može popraviti – samo trebamo da se pokrenemo, doslovno.

Mnogo je uzroka bolnih stanja na kičmi. Sedenje je jedno od njih. Izostanak redovne telesne aktivnosti je drugi. Zajedno oni čine postupnu, ali teško popravljivu štetu na sastavu za pokretanje, piše zadovoljna.hr 

Naime, oko tri četvrtine naše telesne mase otpada na sastav za pokretanje, a evolucijski naše je telo napravljeno za kontinuiranu fizičku aktivnost, ne za dugotrajno sedenje. Dobra je stvar da je telo fleksibilno. To će reći da se i učinci dugotrajnog sedenja mogu vrlo efektno poništiti redovnim vežbanjem i tako fiziološke sastave staviti u stanje dinamičke ravnoteže.

Lečenje bola u donjem delu leđa mirovanjem je kao gašenje požara benzinom

Pozicija vrata pri dugotrajnom gledanju u mobilni telefon poseban je problem i kada je god moguće, treba je izbegavati, objašnjava Dean Mistura, viši fizikalni terapeut i kinezioterapeut iz Poliklinike Scipion u Rijeci. Prema nekim tvrdnjama, ostanak u krevetu, odnosno dugo ležanje najgora je stvar koju možemo da napravimo kada nas bole leđa. Dean Mistura objašnjava da to zavisi od toga o kakvoj se vrsti bolnih stanja na donjem delu leđa radi.

Razlikujemo akutna, subakutna i hronična bolna stanja na donjem delu leđa. Ova prva znaju da budu tako intenzivna da kraće mirovanje od nekoliko dana po nastanku može biti jedina opcija za pacijenta, uz lekove protiv upale i bolova. Nakon smirivanja najgore faze odgovarajuće vežbe skratiće trajanje subakutnog stanja.

Hronični bol u donjem delu leđa po pravilu je vezan uz neku od disfunkcija mišićnog sastava u okolini kičme, od jednostavne mišićne slabosti, preko promene slike kretnji u motoričkom korteksu velikog mozga, pa sve do lokalnih instabiliteta.

Lečenje tih uzroka mirovanjem je kao gašenje požara benzinom. Uz napomenu da kod prisutnih smetnji svako vežbanje nije uvek dobro. Kada se vežbanje primenjuje kao lek, onda ono podleže istim pravilima, što će reći individualno dizajniranje programa fizičke aktivnosti, a po odgovarajućem pregledu, najbolje kod iskusnog fizioterapeuta, govori.

„POMOĆI SE MOŽE GOTOVO UVEK“

Foto: Shutterstock

Zbog prirode posla mnogi od nas ne mogu da izbegnu višesatno sedenje za kompjuterom, što stvara veliki pritisak na kičmu. Mistura napominje da su ergonomija stolice i visina stola od presudne važnosti za smanjenje negativnih uticaja dugog sedenja.

Evolucijski naše telo je napravljeno za kontinuiranu fizičku aktivnost, svakako ne za dugotrajno sedenje

Redovito ustajanje i kratka šetnja od barem nekoliko koraka mogu znatno da pomognu. Vežbe aktivacije duboke trbušne i leđne muskulature u sedećoj poziciji takođe mogu da spreče, ali i umanje tegobe.

Isto tako, edukacija o pravilnom sedenju trebala bi da bude deo nastojanja svakog poslodavca u pravcu prevencije bolnih stanja kičme na radnom mestu, kaže. Iz dugogodišnjeg iskustva u radu s pacijentima Dean Mistura dobro zna koja je najveća greška koju pravimo kada nas bole leđa i vrat.

Ipak, pomoći se može gotovo uvek. Ako je pacijent uporan, a fizioterapeut stručan, između njih i smanjenja ili uklanjanja simptoma stoji samo vreme.

Suprotno ustaljenom mišljenju, napominje fizioterapeut, plivanje nije dobro za bol u vratu. Vožnja bicikla pak češće pogorša bolove slabinske kičme nego što ih smanji.

S trčanjem treba biti oprezan ako su simptomi prisutni. Daleko bi nas dovelo nabrajanje. Dva su zlatna pravila svake fizičke aktivnosti. Prvo je da tokom samog vežbanja ne sme biti bolova. Ako se pojave, vežbu koja ih je izazvala treba izbegavati, a vežbanje prekinuti i nastaviti ga kada se smetnje smire.

Takođe, bol u kičmi koja nastupa posle vežbanja nije dobra jer pokazuje da smer ili volumen fizičkog opterećenja nije dobar. U oba slučaja savet fizioterapeuta trebao bi pomoći, zaključuje Dean Mistura, viši fizioterapeut i kinezioterapeut iz riječke Poliklinike Scipion.