Skromni krompir oduvek je bio omiljeno povrće Srba. Ako ste ljubitelj krompira, postoji ogroman broj sorti koje možete sami da uzgajate, a koje nikada nećete videti u prodavnicama. Ne treba vam čak ni bašta da biste ih uzgajali – mnoge sorte bez problema rastu u velikim vrećama ili kontejnerima na balkonu ili terasi.
Najčešće sorte krompira
Crveni i žuti krompir razlikujemo po boji ljuske, a beli i žuti krompir po boji mesa. Dobri poznavaoci kulinarstva znaju da su bele sorte bolje za kuvanje, a žute za prženje i pečenje. Po vremenu sazrevanja sorte krompira se dele na: rane, srednje rane, srednje kasne i kasne sorte.
Rane sorte:
Jaerla je stara, ali još uvek tražena sorta sa periodom vegetacije do 95 dana. Ima velike krtole sa žutom kožom i svetlo žutim mesom. Dobro podnosi mraz. Tvrd je i ne raspada se pri kuvanju.
Adora je takođe dugo na tržištu. Vrlo kratka sezona rasta od oko 40 do 50 dana. Dobro se čuva u skladištu. Koža je žuta, a meso svetlo žuto.
Liseta je novija i veoma tražena sorta, sa periodom vegetacije od oko 90 dana. Otporan je na sušu. Dobar je za kuvanje i uglavnom se koristi kao mladi krompir i nije namenjen za čuvanje preko zime.
Srednje rane:
Arizona je novija, izuzetno produktivna, sa velikim, atraktivnim i ujednačenim krtolama koje postižu rekordne prinose. Pogodan je za kuvanje i pečenje.
Kondor je dugo na tržištu, odlikuje se krupnim krtolama i visokim prinosima, boja pokožice je crvena, a meso svetlo žuto.
Kenebek je srednje rana do srednje kasna sorta. Iako je na tržištu već duže vreme, i dalje je u najširoj upotrebi. Ima izuzetno velike krtole, često težine do 500 g. Koža mu je žuta, a meso žućkasto-belo. Pogodan je za kuvanje i odličan za krompir pire.
Srednje kasne:
Agria dobro podnosi sušu, a period vegetacije je do 120 dana. Krtole su velike do veoma velike, duguljastog oblika. Kožica je žućkasta, a meso žuto, pogodno za proizvodnju pomfrita i odavno je poznato i traženo po ovoj osobini.
Desiree uspeva na različitim vrstama tla. Koža je crvena, a meso žućkasto-belo. Zahteva vlagu, pa neće pokazati svoj potencijal prinosa tokom suše. Koristi se za kuvanje, prženje i pečenje, a dobro se skladišti i dugo čuva, zbog visokog procenta suve materije (21 do 23%).
Dido je jedna od novijih sorti, sa periodom vegetacije do 115 dana. Odlikuje se velikim i ujednačenim krtolama sa belim mesom i žutom kožom. Namenjen je za skladištenje. Dobro se pokazao i za kuvanje i za pečenje.
Romano je namenjen za zimsku upotrebu, sa periodom vegetacije od 105 do 110 dana. Boja kože je crvena, a meso belo. Sorta je odlična za kuvanje, pečenje, pomfrit i čips. Dobro se skladišti.
Rudolf je novija sorta, namenjena za skladištenje. Koža je crvena, a meso belo. Veoma je cenjena i tražena. Ukusan je i pogodan za sve vrste pripreme – kuvanje, pečenje i prženje. Dobro toleriše temperaturni stres.
Za rane sorte, u pogledu temperaturnih zahteva, najpovoljniji raspon je od devet do 25°C za normalan rast i razvoj. Rast klica počinje na temperaturama iznad četiri stepena. Krompir zahteva izbalansiran raspored i količinu vode, što nije bio slučaj prošle godine kada smo imali izuzetno sušnu godinu, pa mnogi nisu dali ili su ostali mali.
Odgovaraju joj laka i prozračna zemljišta, a ne teška i močvarna zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda. Poželjno je da kiselost zemljišta, odnosno pH vrednost bude oko 5,5 do 6,5. Kao i druge kulture, takođe ne podnosi monokulturu, pa treba posebno voditi računa o plodoredu.
Kako uzgajati krompir kod kuće
Krompir je lako uzgajati – jedan semenski krompir će dati mnogo krompira za berbu. Pripremite zemljište prekopavanjem i uklanjanjem korova, a zatim iskopajte ravne rovove dubine 12 cm i razmaka od 60 cm. U proleće posadite semenski krompir na razmaku od 30 cm i prekrijte ga zemljom da popunite rov. Kada sadnice dostignu visinu od 20 cm, grabljama, motikom ili lopatom napunite zemlju oko korena sadnica, pokrivajući stabljike do pola. Ovo se zove uzemljenje.
Pogledajte video o tome kako posaditi krompir kod kuće u velikom džaku:
Takođe možete uzgajati krompir u velikoj vreći na terasi ili balkonu, redovno prekrivajući dno stabljika kompostom dok rastu.
Kada se sadi krompir
Prvi rani krompir se može saditi od sredine marta, dok drugi rani krompir treba saditi nekoliko nedelja kasnije. Krompir za glavni usev se obično sadi krajem aprila ili početkom maja i mora duže da ostane u zemlji da bi dao dobar rod. Međutim, vreme sadnje varira širom zemlje – sadnju u severnim oblastima treba odložiti za nekoliko nedelja, u zavisnosti od temperature i rizika od mraza.
Ako imate staklenik, moguće je posaditi drugu seriju krompira krajem leta, koji će doneti rod do Božića.
Pre sadnje, mnogi ljudi ‘seju’ svoj rani krompir. Ovo uključuje puštanje krompira da raste kratke, jake, zdepaste izdanke, što će mu omogućiti da brže raste nakon sadnje. Stavite semenski krompir u tacne ili kutije za jaja tako da kraj bude okrenut prema gore. Ostavite na hladnom i svetlom mestu dok se ne formiraju kratki izdanci ili kada dođe vreme da ih posadite.
Kako saditi krompir
Možete uzgajati sopstveni krompir tako što ćete posaditi „semenski krompir“, koji su male gomolje, a ne pravo seme. Od kasne zime možete kupiti semenski krompir. Nemojte biti u iskušenju da koristite stari krompir jer neće dati pouzdane useve.
Domaći krompir dobro uspeva na svim vrstama zemljišta, ali što je bogatiji, to bolji, pa kopajte u dosta dobro trulih organskih materija, kao što je baštenski kompost. Otvorena, sunčana lokacija je najbolja.
Dok glavni usev krompira dobro raste u zemlji, rani krompir ili krompir za salatu će takođe dobro uspeti u velikim kontejnerima i vrećama. Polipropilenske vreće za uzgoj krompira dizajnirane su posebno za ovu svrhu i praktične su ako nemate prostora. Međutim, možete posaditi krompir i u staru kesu za kompost, sa sličnim rezultatima.
Prilikom uzgoja krompira u zemlji, sadite rane i salate sorte na dubinu od 10-15 cm i na razmaku od 30 cm, sa 60 cm između redova. Krompiru za glavni usev je potrebno više prostora za proizvodnju pristojnog useva. Posadite ih na udaljenosti od 40 cm, sa 75 cm između redova. Posadite krompir tako da klice (ili ‘oči’) budu okrenute nagore.
Uzgoj krompira: briga za vaš usev
Krompir zalivajte tokom toplih i sušnih perioda, ali izbegavajte nepotrebno vlaženje listova i čuvajte zemlju od korova. Kako biljke krompira rastu, koristite lopatu ili motiku da pokrijete izdanke zemljom kako biste podstakli da se više gomolja razvije iz zakopanih stabljika. Ovo se zove „uzemljenje“. Ostavite gornjih nekoliko inča da vire iz vrha. Kako biljke nastavljaju da rastu, moraćete da ih ponovo sadite.
Kada se vadi krompir
Prvi rani krompir se vadi u junu i julu, kada je krompir veličine velikog kokošjeg jajeta (lagano prekopajte zemlju da biste proverili). Isecite biljke krompira (poznate i kao strelice) do zemlje, a zatim ih nežno podignite iz zemlje viljuškom. Prvi rani krompir se ne skladišti dobro, pa ga iskopajte u serijama, kako i kada želite da ga jedete.
Ostali rani plodovi se vade u julu i početkom avgusta. Žetva na isti način kao i prve rane. Opet, ovaj krompir se ne skladišti dobro, pa ga iskopajte u serijama, kako i kada želite da ga jedete.
Krompir za glavni usev se vadi od avgusta do oktobra, kada listovi na biljkama požute i odumiru. Izaberite suv dan za iskopavanje useva radi boljeg skladištenja, idealno ujutru. Isecite biljke do zemlje i iskopajte krompir, odbacujući sve koji su oštećeni ili napadnuti štetočinama. Ostavite ih na površini zemlje nekoliko sati na suncu da se dobro osuše, a zatim obrišite svu zemlju pre nego što ih spakujete u vreće.
Da biste sakupili krompir uzgajan u kontejnerima, jednostavno bacite sadržaj i uživajte u obilnoj – i lakoj – žetvi.
Kako čuvati krompir da bi duže ostao svež
Kao što smo ranije spomenuli, krompir je obavezan u svakom kuhinjskom ormariću, ali ako makar na kratko okrenete leđa krompiru, može na kraju da izgleda kao rekvizit iz filma Alien, niknu kao pakleno i predstavljaju opasnost po vaše zdravlje.
Godinama se smatralo lošom praksom čuvanje krompira u frižideru, iz straha da se skrob u njemu ne transformiše i učini ga nezdravim. Ali to se više ne smatra slučajem.
Jedan način skladištenja koji može pomoći vašem krompiru da ostane jestiv mnogo duže uključuje upotrebu jabuka.
Jabuke, kada se čuvaju sa krompirom, mogu zapravo da spreče kvarenje krompira, zahvaljujući jedinstvenom odnosu između hemikalija koje se prirodno javljaju u svakoj biljci.
Prema stručnjacima za upravljanje otpadom, ova jednostavna promena može trenutno da smanji količinu hrane koju na kraju bacite jer jabuke proizvode gas etilen, koji usporava sazrevanje krompira.
To je jednostavan način da smanjite otpad i učinite da vaše namirnice traju duže.
– Gas etilen pomaže u regulisanju procesa zrenja, što može usporiti klijanje krompira. Sada se smatra bezbednim čuvati krompir u frižideru, rekli su. Krompir u frižideru može da ga zadrži svežim do tri puta duže.
– Ranije zabrinutosti oko formiranja akrilamida su razotkrivene – savremena istraživanja pokazuju da je skladištenje u frižideru bezbedno.
Ali pošto se krompir uzgaja iz opasne porodice velebilja, ako pokušate da ga jedete dok niče, to može biti veoma loše za vas.
Da bi vaš krompir bio u najboljem stanju, skladištite ga pravilno i često proveravajte da li ima znakova kvarenja. Proklijali ili zeleni krompir nikako nemojte jesti, piše Jutarnji.hr.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
