Naučnici su otkrili da sedenje tokom većeg dela dana povećava rizik od srčanih oboljenja, nekih vrsta raka i metaboličkih bolesti poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Ako imate hroničnu bolest – poput reumatoidnog artritisa – previše sedenja može pogoršati stanje. Sedenje je takođe povezano sa poremećajima raspoloženja.
Naučni dokazi štetnosti sedenja
Koliko je stolica pogubna za zdravlje, naučnici su utvrdili još 1954. godine, u jednoj od prvih studija koja se bavila uticajem sedenja na zdravlje. Ispitivali su učestalost srčanih oboljenja među vozačima i kondukterima londonskih autobusa.
Otkrili su da je kondukter, koji je veći deo dana proveo na nogama skupljajući karte, imao oko 25 odsto manju verovatnoću da razvije srčanu bolest, u poređenju s vozačem.
Među stručnjacima, postoje stalna neslaganja oko toga da li je sedenje zaista problem; neki tvrde da je premalo vežbanja zapravo pravi krivac za zdravstvene tegobe.
Ipak, dosadašnji naučni dokazi snažno ukazuju na to da je previše vremena na stolici rizično čak i ako redovno vežbate.
Zbog toga je jako važno da, ukoliko radimo posao na kom stalno sedimo, odvojimo vreme u toku dana kada smo na nogama.
Koliko stajati?
U studiji koja je objavljena 14. avgusta u Finskoj, naučnici su otkrili da stajanje može poboljšati osetljivost na insulin na način koji smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.
Autorka studije, Taru Gartvajtm, kao i njene kolege, spekulišu da bi kontrakcije mišića donjeg dela tela potrebne za stajanje mogle dovesti do povećanog unosa glukoze i poboljšane osetljivosti na insulin.
„Čini se da je osetljivost na insulin bolja sa dnevnim stajanjem dužim od dva sata, u poređenju sa stajanjem manje od 1,5 sata dnevno“, izjavila je naučnica.
Dvosatni minimum stajanja se pojavljuje kao norma i u drugim istraživačkim radovima. Studija iz 2015. godine iz Engleske pokazala je da bi kancelarijski radnici za stolom trebalo da imaju za cilj provođenje najmanje dva sata dnevno na nogama – a još bolje četiri sata, ako su u mogućnosti.
Treba redovno ustajati ako dugo sedite na poslu. Vrpoljenje, stajanje nekoliko sekundi, istezanje – sve ovo može pomoći u suzbijanju problema povezanih sa dugim periodima neaktivnosti.
Neki ljudi čak u kancelarijama imaju trake za trčanje – ili skejt daske koje drže mišiće nogu aktivnim dok stoje na mestu. Međutim, u Srbiji su takve mogućnosti i sredstva na poslu jako retki – zato se potrudite da redovno malo prošetate.
***
Bonus video: Joga za bolove tokom ciklusa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
