Sve češće slušamo koliko su probiotici dobri za naše zdravlje budući da podstiču varenje, a poznato je da je naš imunitet dobrim delom u crevima. Ipak, pre nego što pođete do apoteke, razmislite o fermentisanim namirnicama koje su zapravo prirodni probiotici.
Jogurt
Verovatno jedan od najpoznatijih prirodnih probiotika, jogurt se pravi procesom fermentacije mleka. U radnji potražite jogurt bogat živim aktivnim kulturama jer to znači da sadrži dosta mikroorganizama koji su pogodni za creva. Fermentisani mlečni proizvodi poput jogurta često sadrže manje laktoze od punomasnog mleka i bolji su za one koji nisu tolerantni na laktozu.
Kefir
Ovaj napitak od fermentisanog mleka pravi se dodavanjem zrnaca kefira u kravlje ili kozje mleko. Poreklom iz istočne Evrope i jugozapadne Azije, mikroorganizmi prisutni u kefiru pretvaraju laktozu u mlečnu kiselinu, nakon čega se dobija napitak kiselkastog ukusa sličnog jogurtu, ali tečnije strukture.
Takođe, istraživanja kažu da kefir sadrži oko 60 različitih vrsta bakterija i gljivica, što ga čini boljim izvorom prirodnih probiotskih kultura od jogurta.
Mlaćenica
Mlaćenica je nastala prvobitno kao propratni proizvod u procesu pravljenja putera. Tečnost koja ostaje nakon mešanja putera ostavljala se da bude u dodiru sa bakterijama prisutnim u vazduhu, što je na kraju rezultiralo pretvaranjem laktoze u mleku u mlečnu kiselinu. Danas se, međutim, mlaćenica pravi dodavanjem mikrobiotskih kultura u nemasno mleko.
Krajnji proizvod je kiselkasta, fermentisana tečnost koja je gušća od mleka. Koristi se u mnogim receptima jer jelima daje poseban šmek.
Mlaćenicu možete da napravite i sami tako što ćete šolju mleka pomešati sa kašikom sirćeta ili soka od limuna i ostaviti par minuta da odstoji.
Sir
Određene vrste sireva mogu biti sjajan izvor probiotika, posebno ako su napravljeni od nepasterizovanog mleka. Ipak, kod ovog svežeg mleka treba paziti odakle ga nabavljate da ne bi bilo problema sa kvalitetom i ispravnošću.
Pritom, sveži sirevi od ovog mleka koje obično možete da kupite na pijaci su bogati kulturama mikroorganizama koje poboljšavaju mikrobiom creva, pišu na sajtu allrecipes.
Turšija
Sve je više studija koje potvrđuju da nas ovaj starinski način pripreme zimnice od povrća, pre svega kupusa, štiti i jača nam imunitet.
Kupus se u kućnoj radinosti kiseli u buretu sa solju i nalivenom vodom gde stoji neko vreme. Može se naći i u marketima konzerviran ili vakuumiran, s tim što je uvek bolja opcija ako imate da ga nabavite od nekog ko ga sprema tradicionalno.
Kiseli krastavčići
Slično kao i sa turšijom, i kiseli krastavčići su odlični za zdravlje creva i probavu jer su prirodni probiotici. Važno je pak znati da rastvor od slane vode u kom su krastavčići ne zaustavlja rast zdravih mikroorganizama tokom fermentacije kao što je slučaj sa sirćetom.
Biće dovoljno da u vodi otopite so, time prelijete krastavčiće poređane u teglu i dodate lovora i mirođije. Možete da ih jedete posle tri, četiri dana.
Kombuha
Mada je mnogi nazivaju gljivom zbog izgleda, kombuha je zapravo vrsta specifičnog čaja jer se zaravo pravi od crnog ili zelenog čaja. Zaslađeni čaj se fermentiše uz dodatak poznat kao SCOBY, odnosno SKBK (simbiotska kolonija bakterije i kvasca) koja kombuhi daje pomalo sladak ukus koji i gorči.
Kombuha će poput turšije, kefira, kiselog kupusa dobro doći za zdravlje creva i ujedno jači imunitet, ako ne želite da se okrenete suplementima.
BONUS VIDEO: Kefir
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
