Tokom "kovid godine", 2020, većina devojaka koje znam je donela odluku da promeni boju kose ili ošiša šiške. Ja sam bila nešto radikalnija - prestala sam da jedem meso.
Moja odluka o tome da pređem na vegetarijanstvo nije imala nikakve veze sa onim „sebičnim“ razlozima – nisam prestala da jedem meso jer ga nisam volela ili jer sam želela da smršam.
Kada kažem da volim životinje, to znači da sam svesno donela odluku da život ijednog praseta ili pileta nije vredan mog užitka. Nikada više se na mom tanjiru neće naći nešto što je do pre nekoliko dana šetalo po farmi – ili sam barem tako mislila.
U početku, bila sam oduševljena. Sa uživanjem sam pripremala hranu, vodeći računa o svim makro i mikronutrijentima. Moj organizam je bio oduševljen – imala sam više energije i osećala sam se odlično.
Onda je ključnu ulogu u mojoj ishrani preuzeo nedostatak vremena. Nisam ga imala dovoljno da bih isplanirala svaki obrok, nosila hranu sa sobom na posao i bavila se svojim zdravljem onako kako sam to radila prvih nekoliko meseci.
I kilogrami su počeli da nestaju.
Sa 55 kilograma „spala“ sam na oko 45, koliko sam zapravo imala pre nekoliko meseci – jer mesecima nisam stala na vagu. Počela sam da imam problem sa svojim telom, jer sam iz meseca u mesec primećivala sve manje „mesa“ i sve više kostiju.
Nema veze, moj način ishrane je moralan i ispravan.
Meseci su prolazili, kilogrami su se topili, a meni je svaki par pantalona koji sam imala postao veliki. Kad pokušam da kupim nove, mogu ako pronađem veličinu XXS. U XS pored mene staje još jedna osoba.
Nema veze, mogu da se ugojim i bez mesa.
Mogu, jer je gojenje čista matematika – ako unesem više kalorija nego što potrošim, ugojiću se. Međutim, svi znamo da je biljna hrana uglavnom niskokalorična, što je značilo da moram da pojedem znatno veću količinu hrane nego što sam jela do tada, ako planiram da nabacim koji kilogram. Tri jajeta, ceo avokado i dva parčeta integralnog tosta za doručak – šta je to za mene?
Previše, ispostaviće se.
Našla sam se u začaranom krugu – jedem i više hrane nego što mogu, a rezultata nema.
Kada sam shvatila da ću se verovatno uskoro prepoloviti, našla sam se u pravoj moralnoj dilemi. Mesojedima je ova rečenica verovatno smešna, ali u mojoj glavi – borila sam se između svog izgleda, samopouzdanja i zdravlja s jedne, i moralnih načela sa druge.
Odluka je pala – i sada jedem meso cca dva puta nedeljno.
Da se razumemo – ishrana koja ne uključuje životinjske proizvode i dalje je, sa moje tačke gledišta, ispravna. Da biste bili zdravi na njoj, morate da obraćate pažnju na svoju ishranu više od prosečnog čoveka.
Ja u tome nisam uspela.
Ne znam da li je kod mene preovladala lenjost ili manjak vremena – verovatno ovo drugo.
Vatreni zagovornici biljne ishrane – budite blagi prema meni. I dalje nikada neću kupiti kozmetički proizvod testiran na životinjama, kožnu jaknu, bundu, vuneni džemper ili perjani jastuk. Nastaviću da budem ekološki osvešćena, izbegavaću plastične kese, neću bacati đubre u reku ili žvake po ulici.
I nikada, ali nikada, neću misliti da je jedino moj put ispravan, a da su ostali ljudi sebični (iako mi je tokom proteklih godina ovo često padalo na pamet).
I valjda ću se ugojiti.
BONUS VIDEO: Kurkuma – neizostavni začin orijentalne kuhinje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
