Dražić iz Njuz.neta: Kako da se leti nateraš da potrčiš

"Dosta je lako pronaći izgovor zašto ne treba trčati baš tog dana i neverovatno je koliko čovek ume da bude kreativan kad krene da razmišlja u stilu "voleo bih danas da trčim, ali..." i onda začas nađe izgovor i ubedi sebe da je previše toplo, previše hladno, da duva vetar, da pada kiša, da ne bi da se forsira jer sutra ima nešto važno", smeje se Dražić. "Leti treba trčati ili jako rano ili jako kasno i svako treba da što bolje upozna svoje telo i vidi šta mu prija. Pokušavao sam nekoliko puta da trčim rano ujutru, ali sam ubrzo shvatio da nisam jutarnji tip, da mnogo više snage imam popodne i uveče, tako da leti trčim posle 21 čas, a ako je baš toplo, dešavalo se da odem na trčanje i oko 23 časa i da trčim do 1, 2 ujutru. Opet, nekima to ne prija, neko zbog posla mora rano da ustaje i druga opcija je trčati u 6,7 ujutru. U svakom slučaju, moguće je trčati i leti, meni su ta ponoćna letnja trčanja na 25. maju možda i najdraža", otkrio nam je Draža.

Kaže da je trčanje otkrio relativno kasno, "tek negde u tridesetim", a na svojoj Facebook stranici detaljno je opisao korake koji su ga vodili ka uspešno istrčanom maratonu, uz izazove s kojima se usput susretao. Naučio je da "kriza na dužim stazama, poput polumaratona, a pogotovu maratona, mora da naiđe u nekom trenutku". Kako je prevazići?

"Mnogi savetuju da tokom krize treba uzeti neki energetski gel ili magnezijum, ali meni to recimo ne prija previše, gel mi samo dodatno isuši usta. Tokom krize se trudim da samog sebe bodrim i znam da će ona proći, usporim malo tempo, na maratonu sam tokom najveće krize malo i šetao i to mi je vratilo snagu. Mnogi trkači će davati različite savete, ali svaki čovek je priča za sebe, i jedini pravi savet koji mogu da dam ljudima je da što više treniraju i da što više slušaju svoje telo. Tako će najbolje videti šta je najbolje za njih".

Na kraju, pitamo ga za još neki savet za maratonce početnike.

"Savet za maratonce početnike, od nekoga ko je tek prekjuče istrčao svoj prvi maraton, je da budu uporni, da dosta treniraju i da se ne opterećuju u startu nekim velikim ciljevina. Svako ko neko vreme trči počne da mašta o polumaratonu ili maratonu, ali najveći je savet da ljudi uživaju u samom trčanju, u pomeranju svojih granica. Mislim da ne postoji sport gde se za tako kratko vreme vidi toliki napredak. I predivan je osećaj kad ne možeš da istrčiš više od 7 kilometra, pa mesec dana kasnije shvatiš da sad možeš da istrčiš 10. Pa onda nastaviš da pomeraš tu granicu, dođeš do 12, pa do 14. Polumaraton i maraton dolaze kao posledica svega toga, ali sam put ka tome je nešto magično. Trčanje je predivan sport, čovek tu može da bude sam sa svojim mislima, može da sluša neku dobru muziku, sluša neki podkast, da trči u društvu ako to voli. Meni je trčanje značilo jer sam i Beograd počeo da posmatram drugim očima, dodatno sam ga zavoleo i bolje sam upoznao neke krajeve grada kojim nisam često imao priliku da prolazim".

https://www.facebook.com/marko.drazic.80/posts/10160009605253606

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram