Ako ste mislili da je ovo najgora vrsta šećera, varate se.
Nakon što je onlajn personalni trener Milan Jovanović, poznatiji kao Strongmen izneo tvrdnju da je voćni šećer – fruktoza najgora vrsta šećera, dr Aleksandar Matić je pobio njegove reči, uz detaljno pojašnjenje.
„Voćni šećer (fruktoza) se ne vari u želucu. Zapravo, tehnički nijedan šećer se ne vari u želucu. Varenje ugljenih hidrata započinje u ustima gde se luči pljuvačka i u njoj se nalazi enzim koji se zove amilaza koja vari ugljene hidrate i rastavlja ih na manje delove“, započinje dr Aleksandar Matić u video snimku i nastavlja:
„Zatim, ti manji delovi dolaze u želudac gde se nalazi želudačna kiselina koja ne vari te ugljene hidrate nego ubija preostale bakterije koje se nalaze na tim delovima ugljenih hidrata i zaustavlja rad amilaze, što je značajno za dalje varenje ugljenih hidrata koji dolaze u tanko crevo gde onda pankreas luči određene enzime. Oni dalje vare te ugljene hidrate do disaharida i monosaharida koji se onda upijaju u krvotok i dolaze do jetre gde se zapravo metabolišu ugljeni hidrati. Šećer se fermentira u jetri“.
On je pobio prvo Strongmenovo pravilo vezano za ugljene hidrate, a to je da šećer koji uđe u jetru zapravo se pretvara u salo.
„Ne bih se složio sa tim jer fruktoza ide u jetru, ali u jetru ide i glukoza gde se skladišti u vidu glikogena, a to da li ćemo se gojiti ili ne, odnosno da li će ta glukoza prelaziti u jednom trenutku u masti ili ne, zavisi isključivo od energetskog bilansa odnosno da li smo uneli više energije nego što je trošimo u tom trenutku“, kaže dr Matić koji se ne slaže sa Strongmenovim tvrdnjama da je voće izmišljeno pred zimu da životinje jedu kako bi mogli da imaju manje zalihe.
„Nisam siguran u to. Svakako voće nije najbolja opcija ukoliko želite da se ugojite jer generalno ima jako malo kalorija i puno vlakana. Teško je da pojedete dovoljnu količinu voća da biste uneli dovoljnu količinu kalorija koje bi vas eventualno ugojile“, kaže on i nastavlja:
„Ajde da ipak popričamo o glukozi i da li postoji bojazan za taj šećer. Metabolizam fruktoze može da se kreće u različitim pravcima, može da se kreće u pravcu dobijanja glukoze na nekoliko različitih načina. Može da se kreće u pravcu dobijanja novih masti odnosno lipogeneze ili da se kreće u pravcu dobijanja direktno energije. Istina je da od fruktoze najlakše nastaju masti, odnosno potrebno je najmanje koraka da od fruktoze nastanu trigliceridi i zbog ovoga su naučnici mislili da ljudi koji piju veliku količinu sokova, zaslađenih pića u kojima je zaslađivač uglavnom fruktoza, obolevaju više od masne jetre. I to su hteli da provere, a analiza je pokazala da ukoliko su jednake kalorije fruktoza nema nikakve negativne uticaje na jetru u odnosu na glukozu i da se negativni uticaji odnosno pojava masne jetre pojavljuje i kod glukoze i kod fruktoze samo kada su kalorije jako visoke, odnosno kada smo u kalorijskom plusu. I sada će neko reći, šećeri utiču na masnu jetru – nije bitno da li je fruktoza ili glukoza…
Istraživanja su pokazala da zasićene masti mnogo više utiču na bolesti jetre od šećera. Ukratko, veći unos kalorija, veći je rizik od masne jetre. I da završimo sa voćem jer u njemu ima najviše fruktoze..
Da li ga jesti li ne?
Sistemska analiza pokazuje da je povećan unos voća i povrća direktno povezan sa sniženim rizikom i od iznenadne smrti i od različitih kardiovaskularnih oboljenja i od različitih karcinoma“, završava dr Matić.
Dakle, odgovor je bez dileme – da. Slobodno jedite voće i uživajte.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
