Oprez!
U Srbiji su kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti iako je medicina u pogledu dijagnostike i lečenja napredovala. Statistika pokazuje da je tokom prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji umrlo više od 51.000 osoba, prosečno oko 140 dnevno. Od tog broja je 27.929 žena i 23.695 muškaraca, dok je smrtnost od oboljenja srca najveća i u svetu, piše B92.
Srećom, postoje koraci koje možemo da preduzmemo kako bismo smanjili rizik od oboljenja od ovih vrsta bolesti, piše Net.hr.
Kardiolog, dr Endrju FrIman, ističe izuzetnu važnost ishrane i njen ogroman uticaj na zdravlje. Sa ovim stavom saglasna je kardiološkinja, dr Šeron Hajs, koja naglašava da iako nema pojedinačne hrane koja će spasiti život, ključno je da vodimo računa o umerenosti i da kontrolišemo porcije.
Dr FrIman i Hejs otkrivaju koje namirnice su najgore za zdravlje srca, te nude savete o tome kako ih izbegavati ili barem ograničiti njihov unos.
Slanina, kobasice i drugi slični visokomasni proizvodi
Mesne prerađevine su kalorične, sadrže puno zasićenih masnoća, soli i imaju puno aditiva. Tačno je da konzumiranje takve hrane može da poveća rizik od bolesti srca. Takođe, važno je napomenuti da Svetska zdravstvena organizacija službeno izveštava da preteranao konzumiranje mesnih proizvoda povećava rizik od raka.
Grickalice
Dr Friman upozorava da slani i hrskavi zalogaji, iako ukusni, obično su prerađena hrana puna šećera i soli. S druge strane, dr Hejs ističe da su jednostavni ugljeni hidrati prisutni u čipsu, hlebu, raznim keksevima i grickalicama veći problem od masti.
Slatkiši
Iako nije potrebno da potpuno izbacimo slatkiše, dr Friman savetuje da se šećer konzumira u vrlo ograničenim količinama. On, na primer, jede desert jednom nedeljno i pazi da porcija bude relativno mala.
Brza hrana
Još jedna stvar oko koje se kardiolozi slažu je potreba izbegavanja brze hrane jer u takvim obrocima obično nema ničega što bi se smatralo zdravim. Čak i hrana koja nije pržena često je bogata jednostavnim ugljenim hidratima, upozoravaju stručnjaci.
Previše proteina
Kardiolozi ističu da ljudi u ovom modernom društvo često prekomerno konzumiraju proteine, neretko i dvostruko više nego što je potrebno, što može da uzrokuje probleme s bubrezima i druge poteškoće.
Takođe, problem je što višak proteina često potiče iz mesa koje je bogato zasićenim masnoćama, a to može da poveća nivo lošeg holesterola. Zbog toga kardiolozi preporučuju umereno unošenje proteina i ističu da su biljni izvori proteina često bolji izbor.
Energetska pića
Kardiolog dr Friman preporučuje da izbegavate energetske napitke zbog njihovog visokog sadržaja šećera i potencijalno štetnih sastojaka koji mogu da utiču na krvni pritisak i srčani puls.
No, to ne znači da treba potpuno da izbacite kofein. Umesto toga, dr Friman savetuje da umereno konzumirate čaj ili kafu.
Dodata so
Dr. Hejs upozorava da često nismo svesni koliko soli unosimo putem modernih prehrambenih proizvoda. Dodaje da nije redak slučaj da ljudi unose tri do četiri puta više soli od preporučene dnevne količine.
Jedan deo problema leži u činjenici da se so često nalazi u proizvodima gde je ne bismo očekivali, kao što su ovsene pahuljice ili piletina u sosu.
No, važno je da čitate deklaracije proizvoda i pažljivo pratite unos soli, jer visok unos soli može da poveća krvni pritisak i predstavlja rizik za zdravlje.
Kokosovo ulje
Takođe, upozoravaju da kokosovo ulje, koje se često smatra zdravim, zapravo sadrži više zasićenih masnoća nego što ih ima u svinjskoj masti.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
