Ovako zamišljamo raj.
Kod Morovića u mestu Žman na Dugom otoku baš ništa nije uobičajeno. Od porodične priče, maslinika, maslinovog ulja, izgleda i imena hotela… Nakon što se oduševite arhitekturom, hotel “Villa Nai 3.3” vas zaintrigira imenom, jer pomislite da se radi o nekakvoj stranoj reči kojoj su dodate brojke kao da je reč o nekoj šifri. Međutim, sve je zapravo jednostavno i simpatično.
„Nai na starom dugootočkom znači sneg, a brojke 3.3 znače da se na Dugom otoku sneg u proseku zadržao najduže 3,3 dana“, priča za Slobodnu Dalmaciju Maksim Juričić, generalni menadžer hotela. On objašnjava i da je sneg zapravo bio koristan za masline, a kod Morovića ih ima hiljadu zasađenih.
Kad vidite “Villu Nai 3.3” usred maslinika, pitate se šta je pre nastalo, hotel ili maslinik, jer izgleda kao da su neodvojiva celina od samog početka.
Međutim, s obzirom na činjenicu da je hotelu tek malo više od godinu dana, a najstarija maslina kod Morovićevih ima 250 godina, jasno je da je arhitektura ovog potpuno neuobičajenog hotela, ukopanog u zemlju, prirodno nastala baš tu, među maslinama.
Otac mi je dao deo porodične zemlje
„Sve je počelo kada mi je otac dao deo porodične zemlje u selu Žman na Dugom otoku. Uklonio sam sve osim maslina. Krenuo sam s kupovinom još dva zemljišta za gradnju hotela“, kazao je vlasnik Goran Morović o tome kako je “Villa Nai 3.3” zaživela.
Masline su za Nives i Gorana Morovića bile poput putokaza kojim moraju krenuti da bi bili na stazi predaka. Bogata istorija maslinarstva porodice Morović seže vekovima unazad, a porodični zapisi datiraju iz 1607. godine u Žmanu.
Goran, po struci inženjer građevinarstva i Nives, učiteljica i mentorka, nastojali su održati rad generacija Morovića pre njih, obnovivši stari maslinik s 1.000 stabala maslina na severnim obroncima Dugog otoka.
„Od 1607. godine okruženi smo pričama, običajima i iskustvima prethodnih generacija u selu Žman. Ovaj otok prekriven je stablima maslina i zaštićen je od ostatka sveta. Još su stari Rimljani znali za ovo dragoceno područje, u zapisima koji spominju maslinovo ulje izuzetnog kvaliteta“, kazuje nam bračni par Morović.
Gazdinstvo Morović nastalo je 2009. godine, kad su Morovići stvorili brend maslinovog ulja. Onda su Nives i Goran Morović odlučili ići korak dalje. Maksim Juričić nam kaže kako je priča oko same ideje izgradnje hotela zaista interesantna.
Najpre su razmišljali o izgradnji uljare, pa između zakonskih mogućnosti o gradnji na poljoprivrednom zemljištu, gde zakon postavlja granice za veličinu objekta iznad i ispod zemlje, iznad može biti najviše 200 kvadrata, a ispod do 800 kvadrata, došlo se do najboljeg rešenja.
Tumačimo li sve po zakonu, podzemni prostori u “Vili Nai” zapravo su podrumski, ali najluksuzniji, toliko da su o njima pisali „The Times“, „Evening Standard“, „The Telegraph“, „Forbes“, „Traveler“.
„Ideja za Villu Nai rodila se bez previše razmišljanja. Zadatak smo dali arhitektI Nikoli Bašiću. Zamislili smo sve pod jednim krovom, s mlinom za masline i smeštajem na nivou vodećih svetskih hotela. Arhitektura hotela zamišljena je bez korišćenja uglova, uz konturne linije.
Hotel se trebao uklopiti u već postojeće okruženje, s pomno konstruisanim detaljima, što se vidi u korišćenju najboljih materijala u svojim kategorijama“, kažu Morovići, a Maksim Juričić napominje da u celom hotelu od osam smeštenih jedinica nema pravog ugla, osim u kupatilima, gde su se morale pratiti linije pločica.
Arhitekta, akademik Nikola Bašić, svakome je poznat po zadarskim Morskim orguljama i Pozdravu suncu, a s “Villom Nai” opet je nacrtao remek-delo prilagođeno prirodi. Prateći izohipsu terena, stvorio je objekat neobične geometrije koji pod zelenim krovom objedinjuje preradu maslina u ulje i smeštaj po standardima udruženja „The Leading Hotels of the World“.
Prestižni hotelski koncern
Reč je o prestižnom hotelskom koncernu u koji nije lako ući i prethodno treba zadovoljiiti oko 300 kriterijuma i obično se u to društvo primaju veliki luksuzni hoteli od stotinjak soba, locirani najčešće u metropolama.
Vila je uklesana u kamenu padinu brda, a iskopani kamen prenamenjen je u unutrašnje i spoljašnje zidove hotela kako bi se značajno smanjila emisija ugljen dioksida, jer građevinski materijal nije morao putovati putevima i morem.
„Ceo objekat ima A+ energetski razred, pet soba i tri apartmana imaju zeleni krov, a u njima je ugodno leti i bez klima-uređaja“, kaže Juričić.
Enterijer je dizajniran u milanskom studiju „Giorgetti“ prema sugestijama Nives Morović. Na podovima je istarski kamen kanfanarac, u kupatilima su mermerni elementi italijanskog brenda „Agape“, a kompletna rasveta brenda „Artemide“. Svaka soba je staklom odvojena od terase, među kojima najmanja ima 30 kvadrata.
Jahta koja je bacila sidro
”Rođena u prirodi i stvorena u prirodi” ili “jahta koja je zauvek bacila sidro”, kažu Morovići za svoju raskošnu “Villu Nai 3.3” usidrenu u plodnom maslinskom terenu. Smeštena na 40.000 m2 zemljišta u vlasništvu porodice Morović, a gosti uživaju u ekološkom luksuzu od 5000 m2.
Međutim, samo maslinik i hotel ne čine celu priču, jer ona je gastronomski zaokružena. Kad je izgradnja hotela bila završena, objekat okružen maslinama, voćkama, i vrtovima začinskog bilja dodatno je oplemenjen posađenim mediteranskim biljem.
Gazdinstvo ima svoj ekološki vrt u kojem se uzgaja povrće koje se poslije nađe na tanjIru u njihovim restoranima. Morovići u svoj meni uključuju i druge poljoprivredne proizvode sa otoka.
Dugi otok poznat je po kozletini i krompiru, a to se u Vili konzumira na način kako se to radilo u najstarija vremena. Naime, nije slučajno jedan od dva hotelska restorana nazvan “Grotta 11.000”, jer je pre tačno 11.000 godina zabeležen prvi stanovnik Dugog otoka.
Danas ga zovu Šime, zna se da je lovio ribu i hranio se jednostavno, upravo onako kako se spremaju jela kod Morovićevih.
Osim što je neubičajeno i retko viđeno, sve je tu zapravo jednostavno, od maslinika do arhitekture, upravo onako kako treba biti po prirodnim zakonima.
***
Bonus video: Tamara – srpska hirurškinja u Brazilu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
