Rekamije sofa i srebrni stočić.
Duška Jovanić je urednica, spisateljica i jedna od najpoznatijih i najprovokativnijih novinarki stare Jugoslavije.
Rođena 1967. u Beogradu, gde je završila Pravni fakultet, Duška je žena koja je zauvek ostavila svoj pečat u srpskom novinarstvu, ali i svetu mode, pre svega radeći u magazinima Duga, Bazar, potom kada je pokrenula svoj magazin M i bila glavna urednica magazina Gloria, Playboy, Fame. Autorka je nekoliko knjiga, pohađala je master studije žurnalizma u Italiji, bila na praksi u kultnom Vanity Fair-u.
Miks tih šarenih životnih iskustava vremenom se preslikao i na prostor u kom Duška živi, njen stan u Beogradu. Sada Duška za Zadovoljna.rs otkriva koje priče kriju najzanimljiviji detalji tog enterijera.
„Imam neverovatnu sreću da stanujem na sunčanoj strani ulice. Budući da ne volim roletne, a ni tepihe i zavese, živim u staklenoj bašti, bez sobnog cveća (svi pokušaji su imali tužan kraj), sa knjigama i haljinama i nekim meni dragocenim predmetima koje je pedesetih godina prošlog veka dizajnirao lucidni i neponovljivi Pjero Fornaseti.“
Kako kaže, njegove komode, crna “angoljera” sa ključaonicom, držač za CD-ove kao stilizovani soliter, lampa sa suncem i mesecom, fotelja za dvoje, “kapri” stalak za novine, tanjiri i svećnjaci, već čine ozbiljnu kolekciju tog retro šika koju je pasionirano skupljala godinama.
„Sve je počelo u njegovoj maloj prodavnici u Veroni, kad sam ugledala pepeljaru sa naslovnom stranom Njujork Tajmsa i datumom svog rođenja. Kako sam nekoliko godina odlazila u taj grad da štampam magazine koje sam uređivala, tako sam se redovno vraćala sa nekim od predmeta sa liste želja. Devojke iz te radnje su jednom prilikom sredile da upoznam i Pjerovog sina, kom je bilo zanimljivo što je neko iz Srbije toliko zaluđen dizajnom njegovog tate, čiji je on posao nastavio.“
I dalje je zaljubljena u taj retro vajb, koji joj se oduvek mnogo više sviđao od stilskog nameštaja.
„Rekamije, koji sam u stan unela pre šporeta, mada mi je kuhinja najvažnije i najuzbudljivije mesto u domu, i starinsko ogledalo koje sam nasledila od kume, arhitektice Ivanke Raspopović, jesu moji jedini antikviteti. Inače, sa njom sam, srušila nepotrebne zidove i napravila prostranu garsonjeru sa dugim hodnikom koji krasi ‚srebrni‘ Kare stočić.“
A šta se desi da se moda i enterijer stope?
„Kako mi je tada biblioteka bila važnija od garderobe, sada sam u situaciji da moje torbe glume skulpture, večernje haljine vise umesto slika (ne računam poklone od dragih prijatelja umetnika), a neke cipele se baškare u praznim ramovima. Ko mi je kriv kad sam se šalila da, ako nemam za Henrija Mura, imam za Miu Miu. Osvetio mi se žanr. Moda ne samo da je postala ozbiljna umetnost nego toliko i košta.“
Kaže i kako je oduvek bila intimna sa modom, ali i sa hranom, pa se hvali malim sefom za začine umesto nakita.
„Žene koje misle svojom glavom više nemaju go vrat, ali ni dijamante, već kao ogrlicu nose myion, prenosivi sterilizator našeg zagađenog vazduha. Uglavnom se i oblačim u skladu sa svojim svedenim crno-belim svetom, pogotovo što, kada nisam u deadline-u, preferiram filmsko kostimiranje. To mi dobro dođe jer se mnogo slobodnije osećam iza zaključanih vrata, nego na našem svakodnevnom rijaliti meniju. Živčana zbog svake gluposti, postala sam pokorni stanovnik planete zvane dom. Osim kad postane nepristojno ostati kod kuće i gledati svoja posla.“
*
*
*
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
