U poslednje vreme svi se trudimo da budemo barem malo održiviji. Prodavnice uvode papirne kese, kupujemo prirodnu kozmetiku i trudimo se da odvajamo otpad. Ali kada dođemo do odeće, tu često zastanemo.
Teško je odupreti se jeftinim majicama, iako znamo da nakon nekoliko pranja više nisu ni za šta. Upravo tu možemo najviše uraditi sami, samo ako prestanemo da se bojimo šivaće mašine.
Šivenje se nekada smatralo nečim što su radile naše bake jer jednostavno nije bilo izbora. Danas je to pre svega način da izbegnemo gomilanje tekstila koji nikome nije potreban. Ako znaš sam da popraviš rajsferšlus, skratiš pantalone ili od starog čaršava sašiješ vrećice za voće, već si uradio ogromno za svoj džep i okolinu.
Odakle strah od šivenja?
Mnogo ljudi koji bi želeli da počnu, zaustave se već pri samoj pomisli na šivaću mašinu. Čini im se da je sve previše komplikovano, sva ta podešavanja, uvlačenje konca koji se uvek zaglavi i strah da će nešto pokvariti. Sasvim je normalno da se mnogi, gledajući sve te dugmiće i konce, isprva malo uplaše. Brzo se javi misao da je to previše zamorno ili čak preteško za nekoga ko nema baš mirne ruke.
Istina je, međutim, da su današnje šivaće mašine napravljene tako da te skoro vode za ruku. Ne treba poznavati svako dugme i svaku funkciju da bi se sašila prva suknja ili jastučnica. A kada jednom shvatiš kako se uvlači konac i gde se podešava običan ravan šav, sve ostalo krene samo od sebe. Te prve osnove su zapravo ono što ti otvara put do svega ostalog. U prodavnici šivaćih mašina i opreme za šivenje Liupka primećuju da početnici najveći iskorak naprave upravo tada kada prvi put sami sednu za mašino za šivenje. Tada, umesto straha, dolazi ono pravo zadovoljstvo kada vidiš da stvar funkcioniše tačno onako kako želiš.
Kako uopšte početi?
Ako se odlučujete za prvi korak, ne morate odmah investirati u najskuplju opremu. Važno je samo da ne kupite prvu plastičnu igračku koju vidite na polici s hranom, jer će vas takva mašina, stalnim zastojima, samo odvratiti od hobija. Ako ste u dilemi, može vam pomoći vodič o tome kako odabrati šivaću mašinu koja će zaista odgovarati vašim potrebama i znanju.
Za početak vam je potrebno:
- Jednostavna, ali pouzdana šivaća mašina koja ne „skače“ po stolu.
- Dobar par makaza (to je neophodno, jer sa tupim makazama šivenje postaje muka).
- Malo strpljenja za prvih nekoliko metara šava.
Ne mora vaš prvi proizvod biti savršena haljina. Počnite sa malim stvarima, možda popravite rub na farmerkama koje već pola godine ne nosite jer su predugačke. Kada jednom vidiš da si nešto popravio ili stvorio sam, dobiješ onaj zalet koji te vuče napred.
Šta je sa izborom materijala?
Pored same mašine, važno je kakav materijal birate za prvi projekat. Ako za prvi put uzmete neku veoma tanku svilu ili veoma rastegljiv žersej (materijal za majice), može se desiti da vam se tkanina uvija pod prstima i kida živce.
Za prve korake je daleko najzahvalniji običan pamuk (platno). To je onaj materijal koji ne klizi i ne rasteže se dok ga šijete. Sa njim ćete najlakše dobiti osećaj za brzinu mašine i preciznost šava. Od stare pamučne posteljine možete, na primer, napraviti divne stolnjake ili jednostavnu torbu za kupovinu. Kada steknete tu sigurnost u prstima, na red dolaze zahtevniji materijali poput teksasa ili viskoze.
Investicija u znanje koje se ne zaboravlja
Osim što šivenjem zaista smanjujemo količinu otpada, u ovom hobiju postoji još nešto. To je ono retko vreme u danu kada odložiš telefon i fokusiraš se na rad rukama. Smirujuće je, kreativno i na kraju u rukama imaš nešto što će trajati duže od jedne sezone.
Možda zvuči neobično, ali šivenje je jedan od onih hobija koji te brzo obuzmu. Ako vas privlači da pokušate, a ne znate odakle da počnete, možda je najbolje da svratite u prodavnicu Liupka. Tamo možete šivaće mašine isprobati uživo, dobiti savet iz prve ruke ili se upisati na neki početni kurs šivenja. Za jedno popodne ćete, u društvu drugih početnika, dobiti dovoljno samopouzdanja da se kod kuće sa radošću latite svog prvog pravog projekta.
