Sagrađena 1976. godine kao letnja rezidencija Josipa Broza Tita, vila ‘Galeb’ u Igalu kod Herceg Novog u Crnoj Gori prostire se na četiri nivoa. Ukupna površina građevine je 5.500 kvadratnih metara, a okružena je parkom površine 75.000 m². Najzanimljiviji deo ove kuće je definitivno kupatilo.
Ova velelepna kuća izgrađena je za samo šest i po meseci i jedna je od 33 vile koje su bile namenjene za Tita na prostoru bivše Jugoslavije.
Projektant Vile Galeb je Milorad Petijević iz Herceg Novog, a lokacija, nekad zvana Đurđevo brdo, odabrana je za Titovu vilu zbog specifične mikroklime, blizine izvorišta mineralne vode, naslaga lekovitog blata i jedinstvenog pogleda na Bokokotorski zaliv.
Kako je u kazao Alen Filipović, vodič kroz Vilu ‘Galeb’, Josip Broz Tito je četiri puta zvanično boravio u toj vili, svaki put bi ostajao po mesec do dva. Prvi put je Tito bio u Vili 25. januara 1977. godine zajedno sa suprugom Jovankom Broz, kojoj je to bila i jedina poseta tom objektu, piše N1.
„Vila je prostrana, odiše jednostavnošću, kako tad tako i danas, mada mnogi misle da je luksuzna“, kaže Filipović.
U okviru Vile osim Titovog i Jovankinog apartmana, postoji i deset garsonjera koje su bile namenjene za njihove pratioce, ali i tri apartmana za njihove goste. Ti sadržaji smešteni su na jednom od četiri nivoa te vile.
Kongresna sala sa bioskop projektorom
Unutar Vile ‘Galeb’ zadržan je nameštaj postavljen u to doba. U Kongresnoj sali, odmah do ulaza u objekat i dalje je 51 fotelja. Te fotelje bile su namenjene članovima tadašnjeg Saveznog izvršnog veća, koje je nekad tu zasedalo. U Kongresnoj sali postojao je i bioskop-projektor, putem kojeg su puštali filmove, uglavnom vesterne koje je Tito najviše voleo.
Idući dalje kroz Vilu, nailazi se na tzv. Kamin salu, u kojoj je Tito voleo da provodi slobodno vreme, potom i manju trpezariju, koja je bila namenjena Titu i njegovim gostima. Nameštaj u trpezariji rađen je po narudžbini.
Plavo za Tita, roze za Jovanku
Predsednički apartman Vile ‘Galeb’ ima dva dela – jedan plavi, drugi roze. Plavi za Tita, roze za Jovanku. Taj apartman jeste veliki, ali nije posebno luksuzan.
Najluksuzniji deo Vile ‘Galeb’ je Titovo kupatilo, sastavni deo predsedničkog apartmana. Ploče u tom kupatilu izrađene su od brazilskog mermera, koji je jedinstven po tome što se iz jednog kubnog metra mogu napraviti samo dve ploče. Brazilski plavi mermer najskuplji je materijal korišćen za izgradnju te vile.
Iznad Titovog kreveta u spavaćoj sobi je slika, nastala samo četiri do pet godina pre njegove smrti. Titova soba ujedno je bila spavaća i radna soba.
Tito je bio i veliki ljubitelj književnosti. Tome svedoče dela brojnih književnika, koja su još u njegovoj radnoj i spavaćoj sobi. Tu su dela Meše Selimovića, Mihaila Lalića, Skendera Kulenovića…
I taman kad se pomisli da je kraj obilasku Vile, dolazi se do velikog zatvorenog bazena i terapijskog bloka. U okviru tog bloka su i prostorije sa kadama za različite vrste terapija, među kojima svakako i terapije lekovitim blatom iz Igala i mineralnom vodom.
Atomsko sklonište sa akvarijumom
Sastavni deo te vile je i atomsko sklonište gde bi se, u slučaju rata i drugih nepogoda, Tito i ljudi oko njega mogli bezbedno da sakriju. Sklonište je predviđeno za 36 ljudi, a kroz sve prostorije je sprovedeno stalno kruženje kiseonika.
Na samom ulazu u atomsko sklonište je akvarijum, za regulisanje ispravnosti vode u Vili. Nedelju dana pre Titovog dolaska, u akvarijum bi se puštale ribice posebne vrste, koje bi padale na senzor tj. dno akvarijuma u slučaju neispravnosti vode. Čim bi se upalio senzor u akvarijumu, momentalno se zaustavljao protok vode kroz Vilu.
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito boravio je zadnji put u Vili Galeb 1979. godine, godinu dana pre smrti. Bilo je to baš u vreme snažnog zemljotresa koji je zadesio Crnu Goru. Tlo se zatreslo oko sedam sati i 15 minuta, a već nekoliko sati kasnije, Tito je prošao rivijerom sa svojim vozačem i pratiocem i uverio se u stanje nakon zemljotresa.
“Svakako zanimljiv podatak je da Tito nije hteo da bude evakuisan, kako su mu to predlagali. Umesto toga, zatražio je da mu se postavi šator u dvorištu, u blizini apartmana. Tek sutradan, u popodnevnim satima, s dubrovačkog aerodroma otišao je za Beograd”, kaže Filipović.
Vila ‘Galeb’ u vlasništvu je Instituta za rehabilitaciju “Simo Milošević” Igalo. Po rečima Uprave Instituta, u razmatranju kompletnog razvoja Instituta uključena je i ta vila, kao njen sastavni deo.
Nakon Titove smrti 1980. godine, pa sve do Praznika mimoze 2007. godine, Vila ‘Galeb’ bila je zatvorena za javnost. Od 2000. godine uglavnom su je iznajmljivali bogati Rusi. Od juna 2014. godine, Vila je ponovo otvorena za sve one koji žele da osete dah prošlog vremena. Od tada se beleži konstantan rast broja posetilaca, svake godine, izuzev, naravno, godina pandemije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
