Ako u svojoj bašti imate upečatljiv cvet sličan lali, koji nikada ranije niste videli, to je bez sumnje sijamska lala. Latinskog naziva Curcuma alismatifolia, ovaj cvet potiče sa Tajlanda, a u Holandiji, gde se gaji kao lončanica i za sečenje, brzo je stekao obožavaoce.
Rod Curcuma pripada porodici đumbira i sadrži veliki broj vrsta od kojih se neke uzgajaju kao začinske biljke, a neke zbog prelepih listova i cvetova kojima brakteje daju dekorativnu vrednost. Umotavaju se u neupadljivo cveće i takođe poseduju jedinstveni miris koji potiče od eteričnih ljudi. Domovina sijamske lale su tropski predeli Tajlanda, Laosa i Burme, a vrste su različite starosti i oblika lišća i cvetova, prenosi zadovojna.hr.
Uobičajeno je da se sve vrste lako uzgajaju, kao i druge biljke sa podzemnom stabljikom (gomoljaste, lukovice, sa podlogom). Sijamska lalacveta leti. U uslovima visoke temperature, vlage i dugog dana cvetaće neprekidno tokom leta.
Gaji se kao sobna biljka ili baštenska biljka, a boja cveta zavisi od sorte, pa možete birati između bele i nijanse ljubičaste, ljubičaste, ružičaste ili narandžaste, a često i u dvobojnim kombinacijama sa belom. Cvetovi ostaju na biljci do tri meseca, a u vazi do tri nedelje. Visina biljke je 50 do 80 centimetara, a podzemnu stabljiku čine podloga i nekoliko gomoljastih jajastih korena.
Za jači rast i jači intenzitet boje cveta, sijamskoj lali je potrebno što više svetlosti i toplote, a direktno sunce neće mu naneti štetu osim što će cvetovi biti kraće u životu. Zbog dugotrajnosti cvetova bolja je svetla senka. Ako se gaji u bašti, sadi se u hranljivo i propusno zemljište koje se redovno zaliva i po potrebi đubri hranjivim materijama koje se sporo rastvaraju. Iako podzemna stabljika (podloga) može podneti kratkotrajnu sušu, biljka će u idealnom slučaju biti lepša i zdravija.
Ako se gaji kao sobna biljka, optimalni supstrat je hranljivo kompostno zemljište. Potrebno je puno vode tokom rasta, pa supstrat treba svakodnevno proveravati. U kasnijim fazama sa zalivanjem ne treba preterivati; dozvoljeno je samo kada se podloga malo osuši, i to u malim, ali češćim obrocima. Hrani se jednom u dve nedelje složenim tečnim hranljivim sastojkom.
Tokom zime biljka prolazi kroz period mirovanja. Čim noći postanu hladnije, lišće počinje da žuti, a kada nadzemni deo potpuno propadne, sledi zimska nega. Pre prvog jesenjeg mraza podlogu treba izvaditi iz zemlje i staviti u papirnu vreću sa blago navlaženim tresetom. Čuvati na tamnom, svežem i suvom mestu do ponovne sadnje u bašti sledećeg proleća. Prostorija u kojoj se čuvaju mahune ne sme biti izložena temperaturnim promenama koje bi izazvale rast biljaka.
Biljke u saksiji, kao i baštenske biljke, prolaze kroz period mirovanja. Jedina razlika u uzgoju je što se saksije mogu duže držati na normalnoj sobnoj temperaturi. Nakon cvetanja, listovi će postepeno žuti, a zatim zalivanje treba smanjiti dok se biljka potpuno ne osuši. Mahune se vade iz kontejnera i čuvaju na već opisani način. Ponovno se sade na proleće, ranije nego u bašti, pa se može očekivati ranije cvetanje. Leti je posudu sa biljkom najbolje držati napolju na senovitom mestu.
Sijamska lala se vrlo lako razmnožava podelom podloge na proleće čim pupoljci postanu zeleni i postanu spremni za pokretanje novih izdanaka. Podloga može da se podeli na onoliko delova koliko ima pupoljaka, što znači da svaki novi deo mora da sadrži najmanje jedan pupoljak. Podeljene matičnjake sade se na otvoreno samo kada je zemljište dovoljno toplo (u maju), a do tada ostaju uskladištene.
Tekst preuzet iz časopisa Za cvet, vrt i dom „Naša flora“, Autor dipl. ing Antonija Vrdoljak
BONUS VIDEO: Klimatske promene i zdravlje ljudi
