Magija pirotskog ćilima.
Pod nazivom Magija pirotskog ćilima proteklog leta je u Beogradu otvorena izložba u produkciji GAIA posvećena jednom od simbola nematerijalnog nasleđa Srbije. Obuhvata više od 60 pirotskih ćilima velikih formata iz kolekcije porodice Nikolić. Koautorka koncepta, dizajna i postavke izložbe je doktorka primenjene umetnosti i dizajna Leonora Vekić, profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu.
Ona za Zadovoljnu sada otkriva koje šare pirotskog ćlima nose koje simboliku, kakvu energiju donose u dom, prema verovanju, zašto je pirotski ćilim specifičan, ali i čemu je služio nekada, a šta mu je sada namena.
“Ćilime su obično izrađivale žene, a tehnika tkanja se prenosila porodičnom linijom ili međusobnim kontaktom tkalja. Sama priprema materijala i izrada podrazumeva umešnost, veštinu i često je vrlo naporna. Srećom, žene koje tkaju ćilim danas imaju sigurniju egzistenciju od prethodnih generacija. Tkanje ćilima u prošlosti bila je pretežno delatnost siromašnih i nepismenih žena, čija umetnička nadarenost dan-danas zadivljuje.“
Počeci sežu u prošlost pre dolaska Turaka, što govori u prilog stavu da je pirotsko ćilimarstvo najverovatnije autohtono, kaže naša sagovornica.
„Tokom turskog perioda preuzeti islamski motivi maštovito se prevode u dekorativne elemente i dolazi do uspona i intezivnog razvoja ove delatnosti. Upravo pirotski ćilim predstavljao je izuzetan ukras i u odajama turskih sultana i u dvorovima srpskih knezova. Tehnička preciznost, originalnost, maštovitost u primeni motiva, varijaciji šara i kolorističkim rešenjima samo su neki od faktora koji doprinose lepoti i trajnosti pirotskih ćilima, koji su godinama bili obavezan deo gradskih enterijera u Srbiji.“
Prepoznatljivost, originalnost kolorita, motiva i kompozicionih rešenja potkrepljuje stavove o autohtonosti ćilimarstva pirotskog kraja.
„Кorišćeni motivi predstavljaju izuzetan segment. To nisu tek proste geometrijske forme, već predstavljaju geometrizaciju elemenata iz okolnog sveta. Tako imamo ornamente pod nazivima kornjače, ogledalo, đulovi, kutije… i sve se opet vešto primenjuje sa starijim geometrijskim motivima poput trouglova i rombova.“
Danas je registrovano 95 pirotskih šara i sve one imaju posebnu poruku u koju su tkalje uplitale svoje osećaje i umeće.
„Prilikom tkanja za lične potrebe ćilimarke su putem kompozicije boja i šara izražavale ljubav, radost i tugu, nadu i brigu. Nažalost, ništa od toga ne postoji dodatno u zapisu izuzev samih ćilima. Ostali su nam oblici, dok nam je sam proces utkivanja misli i emocija postao sakriven. Pritom, motivi kornjača, kuka, žabica, ptica, jelena, gušter… pominju se i u našim narodnim pričama, pesmama i legendama. Sa druge strane, motive poput borića, šumica, svetog drveta nalazimo i kod svih istočnih naroda. Perje, paun, zlatoptica, orao., inače mitske ptice kod Slovena, pratilo je verovanje da će u kući upriličiti radost, uspeh, sreću, poput ptice u narodnim pesmama koja poseduje čarobnu moć.“
Jedna šara krije posebno neverovatnu priču i zove se Manastir Mara.
„Tumačenje šare i kompozicije elemenata, odnosno snage i mistike koje nose u sebi, i dalje je prostor za moguće pretpostavke. Neki simboli predstavljaju prenetu snagu koja se postiže kombinacijom starog (paganskog) i hrišćanskog. Ili se ta snaga i magičnost postižu spletom brojnih uticaja: legendi, verovanja, mitološkog perioda sa jedne strane, a turskog, hrišćanskog i inostranog uticaja sa druge strane. Primer je šara Manastir Mara koju prati priča o mladoj tkalji Mari. Nije pouzdano da li je bila poslata ili dobrovoljno otišla u manastir u kome je neprestano tkala, niti da li je to radila iz ljubavi ili protesta. Ili da verujemo legendi da je to bila osveta devojke mladiću koji ju je zloupotrebio. Ćilim koji je izatkaka i poslala mu imao je utkanu šaru laj-kuče ( psu laj). Pošto je momak, suočen sa svojim hvalisanjem i nečasnim delom, izvršio samoubistvo, devojka se zamonašila i do kraja života tkala istu šaru koja je po njoj i dobila ime Mara. Sve kaluđerice u manastiru su počele da preuzimaju šaru i utkivaju je u svoje ćilime, pa je time šara postala glavno obeležje tog manastira.“
I boje na pirotskom ćilimu imaju specijalna značenja.
„Pirotski ćilim je prepoznatljiv po svom kolorističkom sklopu, sa dominantnom primenom crvene, modroplave, otvoreno i zatvoreno plave, plavozelene, crnozelene, bele, žute i bež. Najdominantnija je crvena koja je kod Južnih Slovena bila boja slave, a kod hrišćana simbol vaskrsenja. Crvena tkanina je u srednjem veku bila i oznaka vladarske kuće, ali je upotrebljavana i za pokrove. U narodu je crvena boja tumačena kao izraz radosti, dok je crna izraz žalosti, tuge i ropstva i samim tim manje primenjivana početkom 20. veka. Za žutu boju se verovalo da ima lekovitu moć, kao i crvena, smeđezelena je bila izraz nežnosti, dok se pak zelena pređa nekada primenjivala i za vračanje. Napomenimo samo i da je bojadžijski zanat bio izraziti cenjen u prošlosti. Recepture za dobijanje boja bile su najstrože čuvana tajna u okviru esnafa.“
Naša sagovornica priča i kakvo značenje su pirotski ćilimi imali i imaju u domu.
„Ćilim je i posebniji i lepši ako u sebi nosi i emociju i verovanje. Navešću samo jedan primer: kolutići i okretuše predstavljaju ornamente sa najstarijim simboličkim značenjem, još iz mitološkog perioda. U Pirotu je prepoznatljivo vraško koleno. Ova ornamentika je primer prevođenja u tekstilni motiv samog značaja i obrednog karaktera narodne igre kolo. Кod starih Slovena to je bio kultni obred poštovanja boga. Kako navodi Milena Vitković Žikić, što više kola, to više blagoslova i roda u polju, čak i sreće u boju. Кuća koja je imala ćilime sa brojnim motivima kola i venaca verovalo se da je bila i zaštićenija od svakog zla. Ovi motivi predstavljaju skup verovanja u čarobne sile i magijsko, u prenos snage, smelosti, hrabrosti, sreće i blagostanja.“
Svaki simbol na ćilimu je imao svoje značenje: ruža je simbol devojke, žaba sreće, češalj čistoće, cveće veselja, golubovi vernosti, zvezde radosti, kaže Leonora Vekić.
Njihova kompozicija je samim tim predstavljala jedinstven zapis: i priča i poruka i utkano verovanje.
Povrh svega, pirotski ćilim još jedna neizmerno važna stvar čini posebnim.
„Izrada zavisi od komplikovanosti šare i kolorističkog rešenja. Na velikim ćilimima nekada je radilo sinhonizovano i više tkalja. Za jedan metar kvadratni potrebno je oko mesec dana“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
