Porodična kuća u Istri, koja je generacijama u vlasništvu porodice Šuran, stajala je nekorišćena oko 15 godina. A onda su otac i sin, Boris i Perica Šuran, odlučili da je adaptiraju i preurede u kuću za odmor.
Ko se ikada upustio u ovakvu avanturu zna kakav je to stres i izazov, a Boris i Perica su podelili svoja iskustva.
„U početku smo radili sa jednim projektantom/arhitektom, ali ta saradnja nije nastavljena, pa smo sami ‘popravljali’ planove, a sve ostalo nastavili sami. Što se tiče raspodele obaveza, moj otac je imao neka prethodna iskustva sa građevinskim poslovima, pa me je sa tim ‘uveo’ u ovaj projekat. Učili smo u pokretu, zabavljali se i provodili kvalitetno vreme zajedno. Iako nisam imao prethodnog iskustva, dizajn i uređenje enterijera vremenom su postali deo mog posla, koji sam sa guštom radio“, počinje priču o prenameni kuće koja se nalazi u selu Srbinjak, u centralnoj Istri, desetak kilometara zapadno od Pazina. Dobra stvar je, podseća on, to što je posle toliko godina nekorišćenja kuća ostala relativno očuvana. Krov nije prokišnjavao, a svi prozori i vrata bili su neoštećeni.
Međutim, tata i sin Šuran su ipak odlučili da sve urade kako treba i krenuli su, kako kažu, radikalnim potezima i radovima. Ubrzo su od stare kuće ostali samo kameni zidovi. Novo urađeni krov, međuspratne konstrukcije i sve instalacije bile su ponovo napravljenje.
„Želeli smo funkcionalan, prirodan minimalizam, ali ipak da unesemo dašak luksuza bojama, poigramo se zlatnim detaljima i teksturama, prirodnim materijalima. Naravno, uz očuvanje dobrog ‘vajba’ naše Istre, posebno u eksterijeru“, objašnjava Perica Šura, dok opisuje kuću koja se prostire na tri sprata i ima ukupno 160 kvadrata.
Pri ulasku u dvorište pažnju skreće veliki bazen koji se greje i dužinom nastavlja na dva metra visoki kameni zid koji čini granicu parcele prema komšiji. Kamena fasada kuće izgrađena je od netipično velikih kamenih blokova, a fugovanje je izvršeno dodavanjem ručno prosejane crvene istarske zemlje u fugirnu masu. Tu je i letnja kuhinja od 60 kvadrata sa velikim, „hramskim otvorom“ tamne boje i dekingom oko bazena, a to su takođe sami napravili.
„Na imanje se ulazi kroz veliku čeličnu, restauriranu i proširenu kliznu kapiju staru 120 godina i od punog gvožđa. U samu kuću se ulazi kroz stara drvena vrata. Ulaz je direktno u veliki otvoreni prostor koji se sastoji od dnevnog boravka sa kuhinjom i trpezarijom. Stepenište vodi na prvi sprat koji se sastoji od dve sobe koje dele jedno kupatilo, a na drugom spratu se nalaze dve spavaće sobe, svaka sa en suite kupatilom. Spoljni prostor sadrži veliku letnju kuhinju sa ostavom i vešeraj, bazen 10.5X3.5 metara sa slapom, zen vrt sa velikom garniturom i „kolaricu“ koja se koristi kao mesto za skrivanje od sunca. U njoj se nalaze ležaljke, sto za kartanje, sto za stoni tenis i slično. „Kolarica“ je stari istarski naziv za natkriveni prostor u kojem su se nekada čuvali automobili i radna oprema“, nabraja Perica Šuran, koji od zanimljivih arhitektonskih i dizajnerskih rešenja još ističe dobro povezane sadržaje, tj. puno kutaka za odmor, poput letne kuhinje, kolarice i zen bašte, povezane direktno s dnevnim boravkom.
„Što se tiče enterijera, svaka od soba je uređena u upečatljivom stilu koji je nemoguće ne primetiti. Tako u zajedničkim prostorijama preovlađuju tople, bele boje zidova, dok su tri od četiri sobe „šarenije“, a zidovi prigušene tirkizne boje. U prizemlju kuće ( okruženje, letnja kuhinja, dnevni boravak) su betonski podovi, izglačani „helikopterom“ i prelakirani mat lakom za beton, a u prostorijama je lakiran hrastov parket. Kreveti i garnitura su tapacirani, italijanskog proizvođača Samoa. Kuhinja je poznatog proizvođača Veneta Cucine, frontovi su uljeni hrastov furnir, a radna ploča je crna keramika. Ploča trpezarijskog stola je od lepljenih hrastovih dasaka, nauljenih. Korpusi letnje kuhinje su betonski, koja je napravljena od oplata, te su korpusi izliveni zajedno s radnom pločom. Sve je lakirani beton. Prednje strane su prefarbane vodootporne šperploče. Takođe treba napomenuti da je letnja kuhinja kompletno opremljena (posuđe, veš mašina, kamin, šporet na plin, frižider…)“
„U kući nema posebno skupih dizajnerskih rešenja, jer smo na kraju uređenja bili relativno „švorc“, kako to uvek biva. Ali sav nameštaj je rađen po meri kako bi se maksimalno iskoristio prostor, kao što su ugradni ormari za koje smo išli u Zagreb da biramo furnir i naknadno ih farbali u crno, zatim ormarić za televizor, obe kuhinje, radni stolovi, trpezarijski… Sve što smo mogli zadržati, kao što je velika noseća greda, koju je moj otac brusio pet dana jer je bila trula, mi smo naknadno lakirali. Ostalo je još dosta komada nameštaja koje smo restaurirali, poput nekih stolica i ormarića“, otkriva Perica i dodaje da je sav upotrebljen kamen ručno klesan, što kući svakako daje vrednost.
„Za veliki zid od bazena pronašli smo stari kamen iz jedne srušene kuće, pa smo odlučili da ga iskoristimo. Istakao bih i vodopad na kraju bazena, koji je takođe ručni rad od kamena koji je iskopan oko naše kuće tokom građevinskih radova. I kapela je „pomerena“ kada je proširen otvor za kapiju. Napravio sam ukrasne ‘lamele’ kojima je, na primer, prekriven kamin; birao sam furnir, lepio na MDF, sekao po širini, lepio po pozadini… Ma, čista patologija“, smeje se Perica i dodaje da su noćni ormarići zapravo hrastovi balvani koje su njegov otac i on isekli po veličini, brušeni i lakirani u crno. Kao hit-detalj u kući, svi primećuju reljefne slike iznad kreveta koje je izradila mlada pulska umetnica Katarina Kraševac.
Na kraju Perica je otkrio i koliko je sve to trajalo.
„Ovo pitanje budi potisnute traume, kao i kod većine investitora, verujem. Od početka planiranja do završetka radova prošlo je šest godina, a sami radovi su trajali oko tri godine. Bilo je svega, ali uglavnom su radove karakterisali neodgovorni i/ili loši majstori (što je delom i naša krivica – „koliko para, toliko muzike“). Tako da smo jako veliki deo svega radili moj otac i ja, bukvalno smo pipnuli svaki šraf i kamen na kući, iako smo imali dosta „majstora“. Većinu smo sami smislili, ispravili greške, skinuli loše postavljene pločice, čak dva puta, iscrtali instalacije, iskopali instalacije, ugradili sav kupatilski nameštaj, silikonovali, ofarbali, zakrpali, lakirali, pripremili police i uradili sve ostale završne radove… Nisam spomenuo sve što smo uradili jer ću morati da popijem apaurin ako moram svega da se setim. Uglavnom, nikada se u životu nisam bavio dizajnom, niti sam znao da držim šrafciger u ruci, ali posle ove tri godine mogu skoro da otvorim građevinsku firmu. Ta firma ne bi bila najbolja, ali s obzirom na naše iskustvo sa zanatlijama, mislim da to ne bi bio veliki problem (čast izuzecima – bilo je nekoliko zaista vrhunskih!). Ove tri godine obeležila je i činjenica da me je verovatno većina tehnologa i tehničkih savetnika raznih kompanija blokirala, koliko sam ih ugnjavio. Razbesneo sam ih. Generalno, verovatno preuveličavam pažnju na detalje, što je moralo doprineti da se ceo proces oduži. Ali bez obzira na stres, sada smo prezadovoljni, kuća je ispala sjajna, sezona je bila sjajna i prošla bez problema, a naučili smo mnogo korisnih stvari u procesu, tako da se – trud se isplatio“, kaže Perica za Jutarnji.hr.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
