Jedna kuća u Mokroj gori je zaista biser arhitekture i dizajna enterijera, pa ne čudi što je zovu jednom od najlepših u Srbiji.
Većinom zbog svoje idilične prirode, Mokra gora postala je jedna od omiljenih destinacija za odmor u Srbiji, pa ne iznenađuje da se baš u ovom području smestila porodična kuća Tara.
Gradnja kuće započeta je 2021. godine, a završena je 2023. pod vodstvom arhitekte Pavla Panića iz novosadskog arhitektonskog studija pod nazivom Studio 13. Ova kuća pažnju prvenstveno privlači svojom modernom interpretacijom tradicionalnog tipa gradnje koji se ogleda u dinarskoj kući. Arhitekta je za Jutarnji.hr objasnio šta stoji u pozadini ideje ovog projekta.
„Pre svega važno je naglasiti da je područje na kojem se gradilo pod specifičnom zaštitom, u samim zahtevima su strogo definisani materijali koji se mogu koristiti u obradi pročelja, pa je stoga odabrano drvo, tačnije beli bor“, kaže Pavle Panić.
Dodaje da je drvo koje je korišćeno za fasadu lokalno dobavljeno, osušeno i obrađeno za fasadnu primenu, a za krovnu konstrukciju korišćena je jelovina.
„Osnovni zahtev klijenta je bila kuća za odmor na obronku padine, s minimalnim prostorima za spavanje, otvorenim dvoetažnim dnevnim prostorom i kaminom kao centralnim dekorativnim elementom. Veliki stakleni otvori su bili imperativ kako bi se maksimizovali pogledi koji se pružaju s lokacije prema planinskim vencima u BiH i prema Zlatiboru s druge strane i kako bi se u svakom delu stekao utisak otvorenog prostora unutar objekta.“
Donja etaža je zamišljena kao otvorena, osim kupatila i servisnih prostorija, a na gornjoj etaži osim minimalnih soba je predviđen i otvoren manji boravak s izlazom na terasu koja uokviruje pogled prema planinskim viencima.
„Osnovna ideja je bila uklapanje velikih i na ovoj lokaciji netipičnih staklenih otvora, kao i funkcionalne dispozicije sa specifičnim zahtevima u velike nagibe krovnih ravni koji su potrebni zbog oštrih klimatskih uslova na lokaciji. Klasičan četvorovodni krov nije bio adekvatan ni s funkcionalne ni estetske strane. Dobijena forma se rafinisala i prilagodila kako bi bila jasna i dinamična, a opet podsećala na tradicionalnu gradnju u nekoj meri, i kako bi formirala čvrstu ulaznu particiju koja se vidi kada se prilazi objektu iz daljine. Ulaz je time naglašen iako su sama vrata sakrivena u fasadnoj oblozi. Natkrivena terasa je karakteristično obrađena s kosim stubovima koji nose krov u ovom delu“, kaže ovaj arhitekta.
Rezultat je kuća koja se prostire na 118 kvadrata na dve etaže. Paleta materijala i boja korišćenih u enterijeru je minimalističkog karaktera s drvenim nameštajem, parketom, kao i keramikom koja imitira teraco pod. Zidovi su neutralno beli, bez suvišnih dekoracija koje oduzimaju primat prirodi koja se uvodi u prostor kroz velike portale.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
