Mart je vreme kada počinjemo da razmišljamo o tome kako da ukrasimo domove, terase ili dvorišta. Pred sam početak proleća i period kada se sve budi i cveta, svako od nas želi da unese malo mirisa i šarenila u svoje okruženje.
Dvorište Dejana Dragićevića važi za jedno od najlepših u Beogradu, a poznat je i kao domaćin emisija ‘Prva bašta Srbije’, ‘Cvetni kutak’ i ‘Gurman’. Ovo su njegovi saveti o tome šta se od cveća sadi u martu.
Kada početi sa sadnjom
„Najbolje bi bilo kući da se nešto poseje i drži negde pored radijatora, poklopljeno kako bi krenulo klijanje. U principu, dok zemlja ne otopli nema sađenja, ni kad su u pitanju dvorišta, ni terase“, istakao je Dejan Dragićević.
Ukoliko želite da iznesete biljke koje već imate i koje su vam u stanu, najbolje je sačekati da temperatura i dnevna i noćna bude uvek iznad deset stepeni.
Jedna od prvih biljki koju možete da zasadite prema Draganu je dan i noć.
„Dan i noć je odlična biljka jer ne smrzava, a nije teška za održavanje. Ne treba joj puno vode, i čim se pročisti sneg ona počne da kulja i bude tu dok ih sunce ne srpži do maja i juna, zavisi da li je u hladovini. Posle se vadi i sadimo nešto drugo.”
Šta saditi
Ukoliko ste početnik u baštovanstvu, Dejan predlaže biljku svekrvin jezik, odnosno indijansko pero.
„Ova biljka se drži u spavaćoj sobi i poliva se jednom u mesec dana, a nije problem ako zaboravite. Ovo je jedina biljka koja ispušta kiseonik noću“, ističe on.
Dejan navodi i aloa veru kao jednu od biljki koju preporučuje, i kaže da je „vrlo zdrava, mesnata, može se koristiti za lice ili kosu“.
Sve ove biljke sa lepšim vremenom Dejan iznosi napolje.
„Adam i Eva biljka ide na jače sunce sa više vlage, Cikas palma takođe ide na jače sunce, a četinari su uvek napolju, kao i lavanda i ruzmarin“, podseća Dragan.
Dejan preporučuje da se sada zasade kane, ali i podseća da je najbitnije da dobro pazite šta kupujete u prodavnicama da bi plod bio uspešan.
„Mora bude kao krompir, svež. Kana treba da bude centralna biljka. Oko nje možete posaditi i strukturne biljke, tu spada apagantus, i mali i veliki“, priča Dejan i kaže da cveta do oktobra.
Sem njih, dejan navodi i daliju, kako je još zove „meksička lepotica“, koju treba posaditi na zastakljenoj terasi.
„Gaura je kao lavanda, cveta dugo i srednje visoka, voli puno sunca i oprašivač je veliki. Cveta do početka zime“, navodi Dragan.
Od svetlosti zavisi kakve će biljke biti
„Ako držite drveće na terasi poput acera, onda je važno da ih oblikujete kako ne bi rasle velike i zaklanjale sunce ostalim biljkama. Vrlo je bitno na terasi koliko sunčanih sati ima, kako bi biljka mogla da vrši fotosintezu.”
Ako je terasa osvetljena duže, između osam i dvanaest sati, onda sadimo biljke koje mogu da podnesu sunce, poput lavande. Ukoliko je umereno osunčana, te ima oko četiri sata direktnog sunca, onda sadimo biljke koje vole hladovinu.
Raspored biljaka
Uvek je dobro imati neke cvetnice koje su u trendu, nisu skupe i uglavnom su jednogodišnje biljke.
„Bolje da kupite i gotovu i da imate već lep cvet, a da pored imate strukturne biljke, poput hedere”, ističe naš sagovornik.
Strukturne biljke su one koje idu na dole i koje ne cvetaju. Cvetnice se sade iznad, a vizura da bude takva da visoke biljke idu do zida, i da idu naniže, tako da jedna drugu ne guše.
Zemlja i navodnjavanje
Svi segmenti su bitni,. Kad su saksije u pitanju – bolje su keramičke od plastičnih i treba koristiti više prirodne materijale. Što se tiče zemlje, važno je da supstrat bude dobar, što opet zavisi od biljke koju ćemo zemlju koristiti. Hortenzije na primer traže kiselu zemlju, tako da je dobro koristiti i čist supstrat u saksiji.
„Ja volim da koristim i dodatak perlita. Perlit je vulkanskog porekla i višak vode apsorbuje, a kada biljci nedostaje vode onda je on ispusti. Tako da je idealan, te u svaku saksiju stavljam od deset do petnaest posto perlita. Može malo oštrijeg peska da se ubaci, a dobra zemlja je ona koja je sterilna, to jest ova kupovna. Nemojte da žalite novac, jer u običnoj zna da bude glistica ili crvića koji se razmnožavaju.”
Što se tiče vode, česmovača nije stvorena za biljke. Njima treba kišnica, ili neka iz akvarijuma ili pak ona koja odstoji neko vreme. Voda iz česme je napravljena za ljudsku upotrebu i biljkama to ne odgovara, njima treba voda koja je kiselija.
„Na jedno 12 litara vode, dodajte jednu kesicu limuntusa. I time zalijte biljke na svakih 15 dana ili mesec jer im to izuzetno prija”, otkriva nam Dejan.
Što se tiče zalivanja biljaka u žardinjerama, uvek je bolje da se vode stavi manje nego više. Kad vode nema, biljka malo klone, mi je zalijemo i ona se vrati. Ali ako ima previše vode, istruli, pojave se paraziti i razna mala živa bića koja biljci smetaju, a vaše terase ostanu tužne i beživotne.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
