Jasna Marčić je pokazala kako izgleda transformacija kuhinje stare 17 godina. Sem toga, ona je uz pomoć muža i jednostavnih alatki, uspela da restaurira komade stare i nekoliko decenija.
Jasna Marčić (37) živi u maloj opštini izvan Rijeke, u Viškovu, u privatnoj kući sa dve ćerke i suprugom. Ona je žena koja stoji iza veoma kreativnog domaćeg brenda koji na Fejsbuku možete pronaći pod imenom MyArt J.M, a na Instagramu pod imenom myart.home_j.m. Na ovim društvenim mrežama Jasna svakodnevno deli različite sadržaje, životne situacije i radove, uz koje često sa svojim pratiocima i obožavaocima deli nekoliko saveta kako da uz pomoć običnih alata naprave nešto jednostavno i jeftino, a istovremeno vreme lepo i prilagodljivo određenom prostoru, ali da ima i funkciju.
„Dugi niz godina se bavim uređenjem, obnovom i restauracijom starog i novog nameštaja, uklapam nove modele u razne stilove i raznim dekoracijama ukrašavam izloge, salone i privatne prostore. Veoma često koristim vintage stil jer je to pre svega moja ljubav, a onda nešto što često promovišem i veoma rado delim savete kako da nešto što je odavno zaboravljeno iskoristim u podrumu ili na tavanu i poklonim drugu funkciju, ako više nije za ono što je bilo“, rekla je Jasna i otkrila da je pre nekoliko meseci spletom okolnosti dobila slobodno vreme koje joj je omogućilo da se prepusti virtuelnom izazovu i predstavi svoje radove i razne ideje široj javnosti.
„Promocijom antikviteta i raznih stvari, za koje bi većina rekla da su za otpad, odlučila sam da pokažem kako da svakom takvom predmetu dam novu šansu i udahnem mu novi život. Stoga moj muž – koji u početku nije bio ljubitelj toga, se vrlo brzo uključio u razne projekte – i sada renoviramo svoj dom i uživam u njemu. Tako smo nedavno renovirali staru vitrinu u kuhinji, koju smo doneli iz Ogulina, u zelenoj boji i dali joj kontrast sa renoviranom stolicom u boji koja se idealno uklapa u ostalo, a to je crvena, boja paprike – smeje se Jasna, koja ljubav prema DIY formatima gaji i praktikuje od detinjstva. Teško je, kaže, tačno reći šta ju je pokrenulo, ali se seća da je kao dete uvek imala problem da pronađe odeću koju nisu svi imali, a znala je da prišije neki lik ili tekst na svoju odeću. Seća se da je pravila minđuše od raznih dugmadi i veša. Koristila bi i reciklirala ono što je imala“, priča ona.
„Sa 20 godina rodila sam prvu ćerku, koja me je motivisala da svoje ideje upotrebim na njenim tetkama, ujacima i sl. Bebinu spavaću sobu sam ofarbala raznim likovima i nameštaju dala drugačiji izgled i modelirala stolice i stolove, onda je krenulo sa sve većom željom da napravim nešto što se ne viđa svaki dan, i da se maksimalno iskoristi. Tako je počela potražnja od onih koji su prepoznali moju kreativnost i želeli za sebe unikatno delo, što je za mene predstavljalo avanturu. Sve ovo u većini slučajeva ne bih uspela da nisam imala podršku supruga, koji je uvek bio tu za veće i teže poduhvate“, objašnjava Jasna.
Među prvim većim komadima koji su, kaže Jasna, bili u zaista lošem stanju, zbog zuba vremena, godina i izloženosti vremenskim prilikama, najveći izazov bila je stolica za ljuljanje, noćni stočić iz 1937. i mini pisaći sto iz 1933. godine.
„Mnogo sam radila na njima, i izgubila dosta vremena. Na samom početku nisam ni posedovala alat kao danas. U to vreme bilo je šmirgl-papir u ruku, namotaj ga na sunđer i kreni. Ručno skidanje svake farbe, voska i uljane boje, ponekad je špatula više radila“, navodi Jasna i dodaje da je jedan od najneobičnijih komada na kojem je radila bio starinski trosed koji je korišćen u „bivšoj trpezariji“. Bio je od drveta, u kombinaciji sa materijalom. Renovirala ga je i dala mu novu presvlaku i novu funkciju.
„Sada služi kao klupa na otvorenoj terasi, koja je zbog nje privukla svu pažnju, jer je zablistala i svemu dala potpuno novi izgled. Produžili smo joj život, iako je već imala dosta više od 80 godina“, kaže svestrana kreativka.
Ona objašnjava da vreme potrebno za izradu nekog predmeta zavisi od stanja objekta i koliko dugo je potrebno da se određeni slojevi boje osuše i završe.
„U poslednje vreme često koristimo boje po želji Annie Sloan, jer nije potrebna nikakva dodatna priprema predmeta kao kod ostalih, ali s obzirom na to da smo starija škola, uklanjamo sve, jer nikad ne znamo koja se blaga mogu naći ispod svih tih nanosa; ovde ću dati primer našeg trpezarijskog stola iz 1956. godine. Volimo da koristimo boje koje nudi Bačelić profi shop i često ih preporučujemo za razne makeovere“, otkriva Jasna.
Kada je reč o cenama, Jasna kaže da one zavise od količine materijala i vremena utrošenog na predmet. Od 30 do 80 evra su manji komadi. A oni veći još nisu prešli 400 evra, prenosi Jutarnji.hr.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
