Moderna romantična duša.
Iako biste mogli da pomislite da knjige nisu u modi, ljuto se varate. Probajte da ostanete ravnodušni na ušukanu biblioteku, prigušeno svetlo, na kutak u domu u kojem se možete družiti sa jednim Selenićem ili pak Frenzenom.
Jedan takav kutak privukao mi je nedavno pažnju na Fejsbuku. Deo kuće za kontemplaciju i lični rast – ispunjen knjigama, komadima nameštaja koji su moderni, a opet vode u vremena kada su ljudi voleli miris knjiga i škripanje hartije pod prstima. Kućna biblioteka.
Vlasnica te romantične biblioteke otvorila nam je svoja virtuelna vrata. Dragana Puvača ima 47 godina, živi u Inđiji, po profesiji je profesorka engleskog jezika i književnosti i vlasnica centra za strane jezike od 2001. I odmah je jasna ljubav ove ženi prema pisanoj reči.
Dragana s porodicom u kući živi odnedavno. Kupili su je još u februaru 2020, dobili ključeve tri dana pred karantin zbog pandemije korone, pa su se planirani radovi na renoviranju produžili do decembra 2020, kada su se uselili.
Kuća je prizemna i ima više delova. U stambenom delu koji ima oko 90 kvadrata žive Dragana, njen suprug, sin i ćerka.
„Posebno me je oduševilo kada sam prvi put ušla u kuću to što je sve spojeno (takozvani open plan) i odmah sam znala da će u ovom delu biti moj radni deo i biblioteka. Ona se nalazi desno od ulaza sa zatvorene verande koja povezuje kuhinju sa dnevnim boravkom, kupatilo i biblioteku. Pošto dosta radim na računaru i uvek sam okružena udžbenicima i papirima, mnogo mi znači da imam sve nadohvat ruke. Tu najčešće uživam u kafi, radim i čitam“, otkriva nam gde je pozicioniran prostor i čemu sve još služi osim za čitanje.
Prema proceni naše sagovornice, na policama u tom romantičnom prostoru ima oko 350 knjiga, uglavnom na engleskom, kao i 100 udžbenika, gramatika i rečnika koje koristi za nastavu.
„Moram da napomenem da je ovo samo jedan deo knjiga koje posedujem. Moja majka ima preko 1.000 naslova domaće i svetske književnosti i nekoliko stotina je u biblioteci u školi. Ovde se nalaze moje omiljene knjige i skoro sve su na engleskom. Dok sam studirala devedesetih, bilo je veoma teško nabaviti kvalitetne knjige na engleskom, a sada su mnogo dostupnije“, kaže.
Na pitanje koje joj je omiljeno delo i da li ima počasno mesto u biblioteci, odgovara:
„Što kažu neki knjigoljupci: ‘Koje vam je omiljeno dete?‘ Ako baš moram da se opredelim, reći ću: ‘Ljubav u doba kolere‘ od Markesa, ‘Kafka na obali mora‘ od Murakamija i naravno Hari Poter serijal. Kao dete sam najviše volela da čitam Ćopića. Sve knjige u ovoj biblioteci zauzimaju počasno mesto.“
Kaže i da je prostor osmislila sama – ona je veliki ljubitelj enterijera i ponekad žali što nije to izabrala kao poziv.
„Životna želja mi je bila da kupim staru kuću i da je renoviram. Trudila sam se da zadržim sve stare elemente poput vrata i prozora, koji nisu morali da se menjaju. Omiljeni stil mi je skandinavski, posebno seoski skandinavski stil, i kada god mogu, renoviram neki stari komad nameštaja. U uređenju mi je jedino pomagao moj otac, koji sprovodi u realnost moje ideje i majstoriše po kući. Nas dvoje smo odličan tim“, priča nam u dahu Dragana.
Kada je reč o nameštaju i restauraciji, kaže da su, pošto su prodali stan i sav nameštaj, morali da kupe nov za kuću, pa su gledali da bude pristupačan i da odgovara skandi stilu, zato je većina nameštaja iz „Jyska“, „Ikee“ i „Emmezete“.
„Ova biblioteka rađena je po meri i po mom nacrtu, za koji sam inspiraciju tražila po Pinterestu.“
U biblioteci se osim knjiga ističe nekoliko vintidž antikvarnih komada. Nisam mogla da odoloim i ne pitam je kako je došla do njih, da li često posećuje buvljake, kako je restaurirala stolice, ogledalo, stočić… I kako uopšte dolazi do svih tih prelepih sitnica…
„Moji roditelji žive u staroj švapskoj kući u kojoj ima puno antikvarnih komada, pa sam ja pokupila neke koji su mi se baš svideli. Na buvljaku nisam bila od detinjstva iako sam planirala da idem. Pratim često ulove sa ‘Marine enterijernice‘ i mislim da se ja tamo ne bih snašla tako dobro kao ona. Ogledalo je pripadalo baki moga supruga i ima divnu patinu na sebi. Nije bilo baš u idealnom stanju, pa sam morala da ga prefarbam crnom ‘chalk‘ bojom.“
Dalje Dragana priča da su sto ispod ogledala i stoličica za klavir poklon od prijatelja i imaju preko 100 godina.
„Njih sam dotegla i ofarbala u crno-belo, a stolica sada izgleda kao da ima dirke klavira na sebi. Poseban komad je i stari sekreter koji sam prefarbala, jer u originalu nije bio lep. Sad je spolja crn, a unutra beo. Braon stolić je moj studentski sto i ručni je rad mog tate.“
Kaže i da je njena radna stolica pobedila sve moderne varijante radnih stolica i ima još jednu na verandi.
„Tata mi je rekao da je on kao mali sedeo u njoj, tako da ima sigurno bar 80 godina. Njih smo skinuli sa tavana i bile su namenjene za bacanje – kada sam ih ja spazila. Posebno mesto imaju merdevine, koje su stajale u podrumu kod mojih roditelja i koje imaju preko 100 godina. Oduševljena sam okovima na njima i one služe kao potpora za moje puzavice.“
Kaže da je pepito beržera kupljena u radnji i da je to bila ljubav na prvi pogled. Takođe, to je poklon od kume za useljenje.
„Dopada mi se to kombinovanje modernog i starinskog i mislim da se savršeno uklapa u ovaj tip kuće.“
Nisam mogla i da joj ne postavim jedno praktično pitanje: koliko često mora da skida prašinu.
„Što se tiče prašine, ja u glavi imam onu pesmu ‘Dust if you must‘ – briši prašinu ako baš moraš. Briskam na svakih par nedelja, a nekoliko puta godišnje ide generalka, kada obično i ispremeštam raspored knjiga i promenim detalje.“
Dragana je konstantno u potrazi za novim idejama i detaljima.
„Često izvučem metar i nešto merim, na šta moj suprug ima komentar: ‘Vidim metar – ode sto evrića.‘ Stalno imam neke projekte i zaista uživam u tome.“
Naravno, na počasnom mestu je i bela klavinova. A ko svira klavir?
„Moja ćerka Andrea uskoro polaže za peti razred niže muzičke škole i to je njen klavir koji se savršeno uklopio uz ovaj zid, iako je moja prvobitna zamisao da tu bude kamin jer je u tom zidu odžak“, kaže Dragana, iz čega se već naslućuje jedan od njenih budućih projekata.
A u uglu, u tegli – bez zemlje raste monstera. Da li je to poseban način da se gaji ta biljka?
„Biljke su moja treća opsesija, posle knjiga i enterijera. Ova monstera nije uživala u zemlji u kojoj je bila i nisam mogla da pogodim adekvatno zalivanje. Onda sam našla na internetu da ove biljke mogu normalno da napreduju samo u vodi, uz povremeno đubrenje, jer nema sastojaka koje dobija iz zemlje. Ona ima nekoliko drugarica po kući i nadam se da ćemo prezimeti bez posledica“, kaže na kraju za Zadovoljnu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
