Stan arhitekte Dušana Munćana, ušuškan na prvom spratu stare zgrade na Dorćolu, deluje poput umetničke oaze u kojoj je svaki detalj pažljivo osmišljen.
Prvo što ćete primetiti kad uđete u centralnu prostoriju je prelepo svetlo. Na nižim spratovima zgrada u centru retko se vidi ovakva okupanost suncem koja postavlja ton za igru bojama i teksturama. To je Munćan i te kako umeo da iskoristi.
Tokom ovih sunčanih zimskih meseci, garnituru je od zida uz koji inače stoji pomerio do prozora, tako da možeš udobno da se ušuškaš u najsvetlijem uglu dnevne sobe i da, poput mene, uživaš u baršunastim vanilicama koje su Dušanov specijalitet. Listajući, na primer, neku od publikacija o istoriji arhitekture i dizajna, koje su deo njegove sada već bogate kolekcije i izložene su na stolu koji kuhinju vizuelno deli od trpezarije.
Ovaj kutak je u toplijem delu godine rezervisan za malu džunglu biljaka među kojima dominira moćna monstera. Pelcer je pre nekoliko godina Dušan dobio od mame i pretvorio ga je u pravo malo zeleno čudovište koje njegovom stanu daje posebnu vrstu topline, uz staklenu vitrinu sa kolekcijom nasleđenog vintage kristala.
*
*
*
Upravo biljke i umetnički detalji daju ovom prostoru poseban šmek. Za grafike, reprodukcije i kolaže na zidovima iskorišćeno je rešenje koje je u poslednje vreme sve popularnije – umesto klasične zidne galerije, slike su postavljene na policu duž celog zida, a ovaj kutak vizuelno je zaokružen visilicom iza koje stoji neobična priča.
“Kada su iz Skupštine izbacivali gomilu oštećenog nameštaja, meni je drugarica koja radi tamo poklonila ovaj luster star više od 40 godina i savršeno se uklopio”, kaže ovaj arhitekta zaposlen u jednom beogradskom arhitektonskom studiju, i ističe da ovaj “industrial vintage” komad iz osamdesetih najbolje izgleda uz atmosferično crveno svetlo.
Svetlo kao inspiracija i simbolika ima posebno mesto u ovom stanu, bilo da je to lampa koju je Dušan svojeručno dizajnirao i napravio tokom studija arhitekture; bilo da su to marokanske trube čija je namena preimenovana, pa su jedno vreme služile kao lampe visilice s obe strane kreveta; bilo da su to vintage IKEA lampice, stare nekoliko decenija.
*
*
A poput svih efektnih enterijera, uz igru svetla ide i igra materijala i tekstura. U tom smislu u ovom stanu dominira kombinacija dva tepiha, preklopljenih jedan na drugi, od kojih je jedan klasičan, neutralnih boja, dok je drugi marokanski ćilim, spreman da vas svojom egzotikom u svakom trenutku ponese na put oko sveta. Ne preterano praktično rešenje kad dođe do usisavanja, priznaje Dušan, ali i te kako upečatljivo.
Još jedan detalj kroz koji se Maroko uvukao u ovaj dom na Dorćolu je kuka za peškir u kupatilu, za koju slobodno mogu reći da je jedina takva na svetu, zapravo doneta iz ove zemlje kao pepeljara, pa preuređena da posluži novoj svrsi.
A praktičnost i kreativnost jesu dve glavne vodilje kojima se Dušan usmeravao prilikom uređenja ovog stana. U njegova 44 kvadrata svaki pedalj je iskorišćen najbolje moguće, a posebno je iz ugla pragmatičnosti zanimljiva mini “ostava” u sklopu trpezarije, skrivena u “rupi” iza crnog zida i letvičastog zastora. U njoj se odlažu džoger, metla, usisivač i slične potrepštine, ne baš prijatne za oko posetilaca.
Trpezarijski sto na kojem su izložene knjige o umetnosti i dizajnu, možda je atipično veliki za stan ove kvadrature, ali je bio neophodan za stil života koji se ovde praktikuje, a čiju dušu čine ručkovi i večere sa prijateljima. Ručno ga je pravio Dušanov tata, kao i klub stočić i industrial ogledalo u dnevnoj sobi, sve po Dušanovim nacrtima.
*
“U planu je da pravimo nove stolove, jer su nam ovi već dosadili, pa će to biti prva promena u narednom periodu. Stan je nekoliko puta renoviran do sad, tako da neće biti nekih većih projekata u tom smislu, ali sitnice se menjaju na svakodnevnom nivou”, kaže Munćan, objašnjavajući koliko je prostor za život za njega fluidan entitet.
I upravo u toj zaigranosti doma leži njegova najveća draž.
***
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
