Kako izgleda šest meseci nadzirati radove koje majstori izvode u stanu i šta sve zapravo možemo sami tokom renoviranja, za Zadovoljnu priča Ana Vukmanović iz Beograda.
Ana Vukmanović iz Beograda je po profesiji grafičarka, a bavi se ručnim radom, stvaranjem unikatnih proizvoda i dizajnom enterijera. Sve ono za šta je nadarena ona je primenila nedavno u svom stanu na Dorćolu. I napravila je pravo remek-delo. Dobar deo je odradila sama ili uz pomoć porodice, ali i majstori su imali svoje zadatke. A kakve je avanture imala sa njima da bi sprovela sve što je zamislila, ona sada priča za Zadovoljnu.
Za početak, Ana priča da je renoviranje potrajalo, a i da je zapravo bila uključena u svaki korak.
„Renoviranje stana je trajalo šest meseci. Znate kako je sa majstorima, teško ih je naći, a i kad ih nađete, čekate ih. Svaki njihov radni dan je bio i moj. Svakodnevno sam pratila sve radove u stanu jer, ako niste prisutni, uvek nešto krene po zlu.“
A Ana dobro zna šta hoće, pogotovo kad je reč o enterijeru. I sama ih je uradila mnogo.
„Sa majstorima uglavnom imam lepu saradnju, ali problem koji se desio je vezan za pločice u predsoblju. Nisu bile lepo iznivelisane i bordura nije bila urađena kako smo se dogovorili. Sreća da sam došla kad je zalepljeno samo dva kvadrata, pa sam zamolila majstora da ih skine i uradi ponovo. On će otići, a ja ću morati da ih gledam narednih godina, tako da smo te pločice radili ispočetka.“
Naša sagovornica priznaje da je vrlo uporna kad zamisli nešto i na sve načine gleda kako da to ostvari. Kako kaže, kod nje nema zamene i sve može da se napravi ili pronađe. Ono što joj treba uglavnom traži po internetu, obilazi razne prodavnice i slika sve što joj je zanimljivo, pa tako uvek ima gomilu ideja i predmeta koje može da iskoristi. Često se desi da neki stari komad restaurira ili pak napravi po svom nacrtu.
I tako je i dosta uštedela.
„Uštedela sam na stvarima koje znam sama da radim. Na primer, sama sam restaurirala komodu za kupatilo. U pomoć je priskočio i prijatelj oko šmirglanja. Struju je radio kum. Kuhinju su sklapali moj muž, brat i naša deca. Slike i rasvetu su postavljali moji ukućani. Cela porodica je učestvovala u procesu. Majstore zovem za kupatila, gipsane radove i stolariju.“
S druge strane, nije štedela na kvalitetu i odabiru pločica, na slavinama i stolariji.
A kad smo kod stolarije, tu je jedan specijalan ormar i dug put do njega.
„O stolarima bolje da vam ne pričam. Moja potraga traje šest meseci. Ili su zauzeti, ili po svoj prilici žele da odrade brz posao, a da zarade dosta novca. Moj ormar je zahtevan. crni medijapan sa španskom trskom. Nije komad nameštaja koji se često traži, ali i to sam uspela da izjurim. Ormar je u procesu izrade. Trsku sam našla i prosledila je majstoru. Na njemu je da zavrne rukave. Majstoru je najlakše da kaže – ne može to da se uradi i da skine odgovornost. Ali ja znam da mnoge stvari mogu i insistiram na njima.“
Kako kaže, mnoge cevi koje su virile iz zida je sakrila, pravila im nove uglove i krivine.
„U ostavi smo rušili zidove i pojačavali njihove nosače. Kuhinju smo gurali tamo gde nije mogla da stane. Sve je na kraju moglo da se uradi. Samo mi znamo da smo ni iz čega napravili nešto. Budite uporni u svojim zamislima, vi ćete kasnije uživati u njima. Ja sad uživam u plodovima svog rada. A i moji klijenti su uvek zadovoljni. Kažu da nisam ni svesna koliko im je moja pomoć dragocena oko realizacije nečega gde oni zapnu.“
Posebno mesto u ovom Aninom stanu ima kupatilo.
„Od starta nisam želela da mi kupatilo izgleda kao sva kupatila koja obično ljudi rade. Moralo je da bude drugačije. Ne dopadaju mi se male komode koje su sve po difoltu iste i na kojima stoji lavabo. Kupatilo je trebalo da liči na neku prijatnu sobu u kojoj boravite.“
Umesto male komode ona je zamislila jednu staru sa tri fioke. Samo to i ništa više. I potraga je počela.
„Trebalo je pronaći komodu mojih dimenzija. Dva meseca smo se umivali nad sudoperom dok je nisam slučajno pronašla u oglasima. Prijateljica mi kaže – pronašla je ona tebe. Odmah sam se zaljubila u nju.“
Ali trebalo je podići je za 10 cm i išmirglati, skinuti visok sjaj i dobiti boju koju je poželela.
„Prijatelj stolar mi je pomogao oko šmirglanja i restauracije. Ja sam je bajcovala, voskirala i ofarbala ručke i nožice. Bila je spremna za postavljanje. Fioku smo skratili da bi stao sifon i kupila sam nadgradni lavabo za nju. Brat mi je pomogao oko postavke lavaboa i sifona. Na kraju, ta komoda je koštala upola manje od prosečne komodice koje možete da kupite u salonima keramike i sanitarija.“
Konačno je kupatilo dobilo izgled koji je zamislila, sa sve cvećem i slikama na zidu.
A umesto malog prozora u kupatilu Ana je odlučila da stavi prizme.
„Pronašla sam mehanizam da jednu prizmu mogu da otvaram i tako luftiram kupatilo. I nisam pogrešila. Neverovatno je kako se svetlost poigrava kad prolazi kroz prizme. Svetlost koja ulazi u kupatilo je nestvarna. I naravno, prizme je postavljao moj muž, pošto majstora za to nismo pronašli.“
Zanimljivo je da je Ana i držače za peškire pravila po svom nacrtu.
„Nisam mogla da zamislim da samo tako vise na zidu. Moji vise sa plafona, i to u tuš kabini.“
Ali imala je peh sa kvarcom koji je zamislila za nišu u tuš kabini.
„Pošto su mi pločice u kupatilu reljefaste, nisam mogla da ih stavim u nišu koju sam želela u kupatilu. Dugo sam razmišljala čime da je obložim. Moja prijateljica je u isto vreme kad i ja renovirala kuhinju. Koristila je kvarcne ploče za radne površine. Došla sam na ideju da moja niša u kupatilu bude obložena belim kvarcom.“
Zvala je firmu koja se time bavi, zakazala dolazak i odnela svoj nacrt korita od kvarca koji je trebalo da se umetne u rupu u zidu tuš kabine.
„Naravno, ljudi su prihvatili izazov i napravili mi je po nacrtu. Kvarc je stigao kući. Ali pri montiranju se desio peh. Pošto zidovi nisu bili ravni, kvarc je napukao pri montiranju. Naravno, meni nije bilo dobro jer kvarc nije bio nimalo jeftin.“
Trebalo je rešiti problem.
„Vratila sam kvarc u firmu gde sam ga naručila. Ko zna kako sam izgledala kad sam ga donela, tako da su majstori rešili da mi ga srede za džabe. Mojoj sreći nije bilo kraja. Hvala im do neba“, kaže Ana i dodaje da kraju je sve moguće kad imate viziju u glavi.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
