Zašto deci treba više od popustljivog roditeljstva
Zamislite ovu situaciju: dete vrišti u prodavnici jer želi čokoladicu, dok roditelj kleči pored njega, smeši se i beskonačno pregovara, ne želeći da kaže „ne”. Ta mala scena savršeno ilustruje popustljivo roditeljstvo na delu. Kroz nju možete osetiti frustraciju zbog detetovog ponašanja, ali još više zbog nedostatka čvrste reakcije roditelja. Kroz glavu mogu proći pitanja: Zašto ne postavljaju granice? Šta pokreće takvo ponašanje? Pojedini pomisle: Da je ovo moje dete, postupila bih drugačije.
A zašto procenjujemo stilove roditeljstva na osnovu ponašanja deteta? Često zato što smo i sami roditelji i razumemo kakve posledice mogu nastati kada se ponašanje ne usmerava ili kada u rutini nema strukture. Ponekad je to i zbog sećanja na to kako smo mi disciplinovali svoju decu. Dakle, šta nas razlikuje od roditelja koji biraju nežniji, mekši pristup? Najčešće je to balansiranje topline i vođstva, nešto što je mnogo teže nego što izgleda u datom trenutku.
Šta je popustljivo roditeljstvo
Popustljivo roditeljstvo, ponekad nazvano pasivno ili nezainteresovano roditeljstvo, naglašava toplinu, ali nema doslednu strukturu. Roditelji koji praktikuju ovaj pristup duboko vole svoju decu i žele miran dom, ali često imaju teškoće u sprovođenju pravila ili postavljanju jasnih granica. Primeri su sledeći: dozvoljavaju deci mnogo vremena pred ekranom, dozvoljavaju im da preskaču kućne obaveze ili previde manjak poštovanja da bi izbegli konflikt. Vremenom zbog takvog „hands-off” pristupa dete može postati nesigurno u očekivanja i može mu biti nejasno gde granice počinju, a gde se završavaju.
Lisa Ligins Čembers, školska psihološkinja, radila je i obrazovala se u oblasti mentalnog zdravlja, posebno sa decom, i primetila je izražen porast pasivnog ili popustljivog roditeljstva.
„Iako se o nežnom roditeljstvu naširoko raspravlja na društvenim mrežama, mnogi roditelji ga pogrešno tumače ili pojednostavljuju. Jasan primer pojavljuje se u filmu Mean Girls iz 2005. godine. Tu majka dozvoljava svojoj ćerki da donosi gotovo sve odluke, retko postavlja granice i želi da je doživljavaju kao cool mamu. Ovaj pristup odražava popustljivo roditeljstvo: mnogo topline uz malo strukture ili vođstva“, kaže ona za Psychology Today.
Uspon popustljivog roditeljstva na društvenim mrežama odražava i pojačava ovaj trend. TikTok i Instagram često prikazuju mirne, detetom vođene trenutke, bez prikazivanja važnosti doslednosti, granica i sprovođenja pravila. Influenseri i poznate ličnosti dele „savršene” prikaze roditeljstva koji naglašavaju emocionalnu povezanost i izbegavanje konflikta. Roditelji mogu oponašati ove modele, verujući da su moderni i progresivni, i mogu se plašiti osude na internetu ako nameću granice ili kažu „ne” svojoj deci.
Na taj trend utiče više faktora:
• Uticaj društvenih mreža: Mirni, detetom vođeni trenuci lako se dele, dok se ključni elementi poput granica i doslednosti često izostavljaju.
• Strah da ne budu prestrogi: Roditelji odgajani u strogoj atmosferi mogu preći u drugu krajnost da ne bi ponovili greške svojih roditelja.
• Međugeneracijski obrasci: Roditelji koji su imali nedoslednu ili emocionalno distanciranu negu mogu nesvesno ponoviti sličan pristup.
• Mentalno zdravlje roditelja: Depresija, anksioznost ili hroničan stres otežavaju emocionalnu prisutnost, doslednost i angažovanost.
• Pogrešno tumačenje nežnog roditeljstva: Neki poistovećuju toplinu isključivo sa popustljivošću, posmatrajući granice ili disciplinu kao suprotnost ljubavi.
Teorija privrženosti
„Stilovi roditeljstva proučavaju se decenijama, ali moje prvo pravo razumevanje ovih dinamika poteklo je iz revolucionarnih istraživanja Meri Ejnsvort o privrženosti. Kroz svoju čuvenu proceduru ‚Strana situacija‘, razvijenu tokom 1960-ih i 1970-ih, Ejnsvort je pokazala kako rano ponašanje roditelja oblikuje privrženost. Kasnija istraživanja dodala su četvrtu kategoriju -dezorganizovanu privrženost – za decu čije je ponašanje bilo kontradiktorno ili dezorijentisano“, kaže Lisa i napominje da je Meri u svom radu identifikovala tri osnovna obrasca privrženosti:
• Sigurna privrženost: Kada je roditelj pouzdan i brižan, dete se oseća bezbedno i uči da veruje odnosima.
• Nesigurna-ambivalentna/otporna privrženost: Kada je nega nedosledna, deca često postaju zavisna ili uplašena.
• Izbegavajuća privrženost: Kada je emocionalna dostupnost niska, deca se povlače i uče da se oslanjaju isključivo na sebe.
Dajana Baumrind identifikovala je četiri glavna stila roditeljstva kako bi opisala na koji način se roditelji razlikuju u nivou zahtevnosti (koliko postavljaju pravila i sprovode disciplinu) i odgovornosti (koliko su emocionalno usklađeni i podržavajući).
• Autoritativno roditeljstvo: visoka zahtevnost, visoka odgovornost. Ovi roditelji postavljaju jasna, uzrastu primerena očekivanja, ali odvoje vreme da objasne pravila i saslušaju svoju decu.
• Autoritarno roditeljstvo: visoka zahtevnost, niska odgovornost. Ovi roditelji naglašavaju poslušnost, kontrolu i stroga pravila uz malo emocionalnog dijaloga.
• Popustljivo roditeljstvo: niska zahtevnost, visoka odgovornost. Popustljivi roditelji su topli i emocionalno podržavajući, ali postavljaju vrlo malo granica ili pravila.
• Zanemarujuće/nezainteresovano roditeljstvo: niska zahtevnost, niska odgovornost (kasnije dodato istraživanjima u radu Dajane Baumrind). Roditelji su emocionalno udaljeni, pružaju malo nadzora i nude minimalno vođstvo ili interakciju.
Popustljivo roditeljstvo često dovodi do nesigurne privrženosti, naročito kada se emocionalna toplina ne uskladi sa doslednom strukturom. Na primer, dete doživi slom pre škole. Roditelji ga teše jer ne žele da povećaju pritisak, a u najtežim danima dozvoljavaju mu da ostane kod kuće. Roditelj postupa iz ljubavi, ali se rutina stalno menja da bi se dete zaštitilo. Rezultat je da se dete oseća utešeno, ali i nesigurno u pogledu očekivanja. Ta nedoslednost može stvoriti osećaj nesigurnosti, čak i kada je dom topao i pun ljubavi.
Deci treba više od popustljivog roditeljstva
„Efekti popustljivog roditeljstva mogu se protegnuti daleko izvan detinjstva. Deci su potrebne dosledne granice kako bi se osećala sigurno i razvila ključne životne veštine“, kaže Lisa i dodaje da bez jasnih i predvidljivih ograničenja, deca mogu:
• da se bore sa samoregulacijom i kontrolom impulsa
• da imaju teškoće u donošenju odluka ili upravljanju frustracijom
• da razviju anksioznost ili prekomernu zavisnost od drugih zbog potrebe za vođstvom
• da iskuse probleme u odnosima zasnovane na nesigurnosti ili izbegavanju.
Deca upijaju ono što doživljavaju. Doslednost gradi samopouzdanje, dok nedoslednost stvara konfuziju. Kada su rutine i očekivanja predvidljivi, deca uče da je svet pouzdan i da mogu da računaju na svoje roditelje i da se nose sa izazovima. Kada se granice menjaju iz dana u dan ili reakcija zavisi od raspoloženja ili energije roditelja, deca se osećaju nesigurno i ne znaju šta sledi. Ta nedoslednost može stvoriti anksioznost i otežati im da veruju sopstvenim sposobnostima suočavanja ili da se osećaju stabilno. Bez predvidljive strukture nikada ne razvijaju unutrašnji glas koji kaže: „Znam šta treba da uradim i mogu to da iznesem.”
„Većina popustljivih roditelja ne namerava da bude ‚hands-off‘; oni često rade najbolje što mogu pod pritiskom. Njihova ljubav je iskrena, ali im nedostaju alati da uravnoteže empatiju i odgovornost. Postizanje tog balansa ne znači biti strog, znači biti postojan. Roditelji to mogu postići tako što će postaviti jasna očekivanja, dosledno sprovoditi pravila, potvrđivati emocije i istovremeno držati granice, modelovati odgovornost i ostati emocionalno prisutni.“
Granice nisu kazna, nastavlja Lisa, one su zaštita. One poručuju detetu: „Bezbedan si jer te ja vodim.”
„Popustljivo roditeljstvo često počinje iz ljubavi, ali ljubav bez vođstva stvara nesigurnost. Rad Meri Ejnsvort i Dajane Baumrind pokazuje da sigurna privrženost raste iz pouzdanosti i odgovornosti, što najjasnije oslikava autoritativno roditeljstvo. Roditelji koji kombinuju toplinu sa strukturom odgajaju decu koja su emocionalno stabilna, samouverena i spremna za svet. Volite ih jako, vodite ih nežno – deci treba i jedno i drugo.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
