Kada je vaše dete usred izliva besa, logika i lekcije obično jednostavno ne deluju. Ali nešto ipak može da pomogne, kažu stručnjaci.
Rim Ruda, ekspertkinja za decu, rekla je za CNBC da je na osnovu 200 mališana koje je proučavala shvatila da je jedno jasno: tantrumi nisu pitanje inata.
„Istraživanja pokazuju da se tokom emocionalnog preopterećenja prefrontalni korteks (deo mozga odgovoran za rasuđivanje i govor) kod deteta u suštini isključuje. Zato fraza ‚izrazi se rečima‘ ne funkcioniše dok dete vrišti. Ono što detetu u tom trenutku treba jeste povezanost“, kaže ona i izdvaja sedam „magičnih fraza” deluju na dečji nervni sistem tako što smiruju oluju, vraćaju osećaj sigurnosti i uče emocionalnoj samoregulaciji, pravoj veštini koja stoji iza otpornosti.
Ne govorite ništa
Kada je dete usred emotivnog sloma, vaš instinkt je da sve to što pre zaustavite. Želite da vikanje i suze prestanu, da haos nestane. Pa počnete da govorite: „Smiri se”, „Reci mi šta nije u redu.”
„Ali često je najbrži način da zaustavite ispad – tišina. Kada je detetovo telo u potpunom stresu, svaka dodatna reč deluje kao ulje na vatru. Njegov centar za razmišljanje je isključen. Reči jednostavno ne dopiru do njega. Ali vi možete dopreti do deteta odmah u tim trenucima“, kaže ona i predlaže sledeće:
Sedite blizu. Ostanite opušteni.
Vaša tišina u suštini prenosi važnu poruku: „Bezbedan si i ja mogu da se nosim s ovim.”
Kada se detetu disanje uspori i najjači talas emocija prođe, tada vaše izgovorene reči mogu početi da dopiru do njega.
„Tu sam”
Ova kratka fraza je kao uže za spasavanje. Ne odlazite, ne pretite posledicama, ne pokušavate da objasnite. Umesto toga, pokušajte da stvorite povezanost.
Izliv besa često pokreće iskonski strah: „Da li me i dalje voliš kada sam van kontrole?”
„Vaše mirno prisustvo odmah daje odgovor na to pitanje. Povezanost reguliše reakciju na stres mnogo brže nego ispravka ponašanja. Emocionalna sigurnost smiruje telesni alarmni sistem.“
„Ovo osećanje je baš snažno, zar ne”
Umesto da umanjujete detetove emocije ili da ga požurujete da ih prevaziđe, ovom frazom priznajete jačinu toga što oseća. Pomažete detetu da vidi šta se dešava u njemu, umesto da ga emocija potpuno preplavi.
„Validacija (prihvatanje i potvrđivanje osećanja) aktivira umirujuće puteve u mozgu. Kada dete oseti da je shvaćeno, njegovo telo počinje da otpušta napetost. To je prvi korak ka emocionalnoj svesnosti.“
„U redu je da se ljutiš. Nije u redu da udaraš”
Roditelji često previše popuštaju ili, s druge strane, budu previše strogi. Ova fraza donosi ravnotežu. Razdvajate osećanje od ponašanja – priznajete emociju, ali i postavljate granicu.
„Dosledne granice, udružene s emocionalnim prihvatanjem, grade samokontrolu, koja je osnova svake samodiscipline.“
„Hajde da napravimo pauzu zajedno”
Ova fraza uči vaše dete da se smiri zajedno s vama. Pozovite ga da sedne, diše ili samo miruje dok oluja ne prođe. Blizina vraća osećaj sigurnosti mnogo brže nego izolacija.
„Kada su deca emocionalno uzdrmana, njima je potreban vaš nervni sistem da pomogne da se njihov reguliše. Znajte da je vaša smirenost zarazna.“
„Vidim koliko si to želeo”
Ova fraza pomaže da se prizna emocija koja se krije ispod detetovog ponašanja – razočaranje, frustracija ili čežnja. Kada se dete oseti primećeno, nema potrebu da viče da bi dokazalo da su njegova osećanja stvarna.
„Priznavanje emocije smanjuje reakciju mozga na pretnju. Kada se dete oseti shvaćeno, nervni sistem počinje da se smiruje i izliv besa prirodno prestaje, bez kazni ili podmićivanja.“
„Možeš biti ljut i ja ću te i dalje voleti”
Bezuslovna sigurnost je ono što svakom detetu najviše treba. Tantrumi često ispituju neizgovoreno pitanje: „Hoćeš li me i dalje voleti ako nisam dobra osoba”.
„Ova fraza daje jasan odgovor i uči emocionalnoj sigurnosti za ceo život. Takođe, preoblikuje osećaj stida. Deca uče da ljubav nije uskraćena zbog nesavršenstva i upravo tu počinje osećaj sopstvene vrednosti.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
