Tokom prethodne dve decenije, kao akademska savetnica, Ana Hamajun je radila sa hiljadama učenika osnovnih i srednjih škola, kao i studenata. Videla je šta razdvaja one koji se muče od onih koji napreduju. I nisu u pitanju rezultat IQ testa, ocene, niti upis na prestižne univerzitete.
Šta je zapravo pravi pokazatelj uspeha? Kako kaže Ana Hamajun za CNBC, to su funkcionalne veštine za postizanje cilja – skup kognitivnih sposobnosti koje nam pomažu da se koncentrišemo, organizujemo i upravljamo emocijama. Kada se te veštine nauče rano, deca postaju sposobnija da preuzmu odgovornost i grade smislenije odnose.
„Ako se ocene, testovi i upis na fakultet postave kao definicija uspeha, to često narušava budućnost mladih ljudi i remeti odnose između roditelja i dece. Ali kada im vi obezbedite strukturu i podršku, oni mogu napredovati daleko izvan granica školskog sistema“, kaže ona i predstavlja pet načina kako da počnete da to sprovodite u delo.
Pomozite detetu da izgradi sisteme koji funkcionišu
Mnogi učenici imaju poteškoća sa obavljanjem zadataka, praćenjem rokova i organizacijom. To može izazvati nepotreban stres i preopterećenost.
„Podstaknite ih da sami procene svoje veštine planiranja i sposobnost prilagođavanja kada se planovi promene. Cilj je pronaći sistem koji im najbolje odgovara. Na primer, mnogi učenici najbolje funkcionišu sa planerima na papiru, dok drugi više vole digitalne kalendare. Neki možda vole vizuelno označavanje bojama, a drugima su potrebni alarmi kao podsetnici.“
Brz način da proverite koliko su sistemi koje ste zajedno postavili efikasni jeste da pitate dete može li da pronađe neki dokument ili fajl za manje od jednog minuta. Ako se muči da ga pronađe, razgovarajte o tome šta možete učiniti da sistem bolje funkcioniše za njega.
Pružite proaktivnu strukturu i podršku
Današnji zahtevi – balans između škole, vannastavnih aktivnosti, porodice i preopterećenosti informacijama – često prevazilaze ono što mozak vašeg deteta može da obradi u toj razvojnoj fazi.
„Uspostavljanje jednostavnih dnevnih navika i nedeljnih rutina pomaže deci da razviju samostalnost u rešavanju problema i samoregulaciji. Na primer, ako se izdvoji vreme jednom nedeljno da se isplanira sedmica i pregledaju predstojeći događaji, to omogućava detetu da bolje upravlja obavezama i rasporedom.“
Ponekad deci treba samo neko u blizini da ih podrži i motiviše da započnu ili završe teže zadatke.
Fokusirajte se na rešenja
Lako je frustrirati se zbog navodne neorganizovanosti ili nedostatka motivacije kod dece, ali ono što često nazivamo odlaganjem obaveza zapravo je izbegavanje zadataka – problem sa pokretanjem aktivnosti, a ne sa samom motivacijom.
„Umesto da dete grdite ili njegove greške tumačite kao neuspeh, stvorite male rituale koji pomažu mozgu da uđe u radni režim. Recimo, zajedničko raščišćavanje radnog prostora ili zapisivanje svih hitnih zadataka može učiniti prvi korak toliko jednostavnim da prirodno podstakne dalji napredak.“
Ključ je da pronađete zabavne i izvodljive načine koji će detetu pomoći da mozak prebaci iz faze razmišljanja o poslu u fazu započinjanja posla.
Prioritet treba da budu san i upravljanje stresom
Sposobnost svakog deteta da započne i završi zadatke ozbiljno opada kada je umorno ili pod stresom. Tada slabi i njihova emocionalna kontrola.
„Istraživanja pokazuju da je tinejdžerima potrebno između osam i deset sati sna svake noći za zdrav razvoj mozga i tela, a to je ujedno i ključno za pravilnu primenu veština za izvršenje zadataka. Kada je reč o upravljanju stresom, podstaknite dete da napravi svoj ‚emocionalni komplet alatki‘, tj. da identifikuje tri do pet načina na koje može ublažiti stres.“
Deca i tinejdžeri često biraju aktivnosti poput slušanja muzike, crtanja, boravka na otvorenom, igranja sa kućnim ljubimcem ili opuštanja u toploj kupki.
Budite primer prilagodljivosti
„Mnogo se govori o otpornosti, tj. sposobnosti da se osoba oporavi od razočaranja i izazova, naročito u trenucima promene. Podstaknite svoju decu da razmišljaju i o srodnom pojmu – prilagodljivosti. To znači manje vremena i energije da se prevaziđe razočaranje tako što se prilagodimo kada stvari ne idu po planu.“
Nažalost, mnogi odrasli imaju teškoća sa tim. Ipak, deca najviše napreduju kada vide vas kako pokazujete prilagodljivost i smirenost jer tako uče da to primene i sama.
„Tu je akcenat na ključnoj poruci: jedan od najboljih načina da deca razviju veštine da se organizuju i postižu ciljeve jeste da posmatraju kako ih njihovi roditelji dosledno primenjuju u svakodnevnom životu.“
Deca pažljivo posmatraju kako vi upravljate stresom, vremenom i promenama planova. Zato se potrudite da im pokažete kako stvaran uspeh zaista izgleda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
