Psihološkinja Aliza Presman provela je 20 godina proučavajući kako treba vaspitati uspešnu decu – ovu veštinu roditelji uporno „previđaju“, a ona im na nju uporno skreće pažnju.
Aliza Presman je razvojna psihološkinja koja već dve decenije pomaže roditeljima da se nose sa svim izazovima odgajanja dece. Iz svoje prakse psihološkinja izvlači zaključke i savete deli i na Instagramu.
„Kao psihološkinja, provela sam skoro 20 godina proučavajući kako se brinuti o deci i kako ih vaspitavati da bi izrasli u dobre ljude. Veština koja se obično previdi i zanemari, a na koju uvek ukažem novim roditeljima – jeste unutrašnja efikasnost“, napisla je Aliza u tekstu na portalu cnbc.com, pa u nastavku objasnila šta to znači:
„Unutrašnja efikasnost jeste vera pojedinca u sopstvenu sposobnost da uradi ono što je potrebno da bi ispunio svoje ciljeve. Samopoštovanje ili samopouzdanje moglo bi da kaže: ‘Ja sam neverovatan!’, ali unutrašnja efikasnost je tu da kaže: ‘Imam ono šta je potrebno da ovo shvatim i postignem ono što mi je namera.’“
Psihološkinja piše da je veća verovatnoća da će deca koja imaju jak osećaj za unutrašnju efikasnost prihvatiti izazov i uložiti napor kako bi postigla cilj. Ta deca će se, umesto da za svoje neuspehe krive spoljašnje okolnosti ili neki nepromenljivi nedostatak, fokusirati na faktore koji su pod njihovom kontrolom.
Istraživanja pokazuju da deca grade unutrašnju efikasnost na četiri načina:
* Iskustvo ispravljanja grešaka
Da bi se to dogodilo, deca moraju da se suoče sa izazovom na pravom obrazovnom ili starosnom nivou. Guranje u iskustva za koja nisu spremni može biti kontraproduktivno. Kad god se zabrinu da nešto ne mogu da urade, možete im to objasniti time da su za to još mali i da će uspeti kada porastu.
* Učenje od drugih koji to ispravno rade
Važno je da deca vide druge koje smatraju sličnima sebi, barem u nekim specifičnostima (kao što su godine, rasa ili etnička pripadnost, rodni identitet, interesovanja) kako postižu slične ciljeve.
Vršnjačko modeliranje ne mora da dolazi od osobe koja je baš istih godina kao i naše dete, ali gledanje mnogo starijeg deteta druge rase ili pola kako nešto postiže možda neće imati isti efekat.
* Podsećanje na to da je moguće popraviti stvari
Priče koje sami sebi pričamo o prošlosti grade naš osećaj kompetentnosti za budućnost.
Studije pokazuju da ljudi koji se oslanjaju na optimizam, razmišljaju o rastu i veruju u sebe često imaju slična iskustva kao i njihovi pesimistični vršnjaci – samo se bolje sećaju uspeha nego neuspeha.
* Osećaj smirenosti u telu
Ako se deca osećaju stres, mučninu ili anksioznost kada se suočavaju sa izazovima, može biti teško da ga savladaju ako se ne vodi računa o njihovom fiziološkom odgovoru.
Podučavanje naše dece samoumirujućim praksama poput dubokog disanja će im pomoći da postanu kompetentni u onome na šta se fokusiraju.
Kako pomoći deci da izgrade unutrašnju efikasnost
* Ohrabrite ih da pokušaju u nečemu u čemu nisu odmah dobri.
Umesto da kažete: „Praksa vodi savršenstvu“, jer znamo da to nije uvek tačno — i zapravo ne težimo savršenstvu – podsetite svoje dete da „Napor dovodi do evolucije“.
* Objasnite da biste ispravili.
Nemojte samo označavati greške crvenom olovkom i reći: „Opet grešiš, drugar“. Umesto toga, pokušajte da ponovite, preformulišete, promenite pitanje, razjasnite uputstva i pređete kroz prethodno naučene veštine.
Čak i maloj deci koja pokazuju na crvenu jabuku i kažu „plava“ možete reći: „O, da, borovnice su plave, a ovo je crvena jabuka“ umesto da ih samo ispravite ili kažete: „To nije plavo, šašavko.“
* Pohvalite konkretno kada je zasluženo.
Kada kažemo „Dobro si to zradio“, to mora biti iskreno i konkretno. Recite detetu kada prepoznajete njegov pravi trud, upornost, kreativnost, nezavisnost i kompetentnost.
Ne morate potpuno da izbrišete „dobro si to učinio“ iz svog rečnika, samo dodajte malo više detalja, na primer, „Dobro si primenio to šahovsko otvaranje koje si naučio.“
* Ukažite na strategiju.
Pomozite deci da povuku granicu između akcije i postignuća. Ako vaše dete dobro napisalo esej, na primer, možete reći: „Primetio sam da si napravio nacrt. Kladim se da je to jedan od razloga što si tako dobro prošao.”
Ili „Primetio sam da niste napravili nacrt. Može je zaista teško napisati esej kada nemate nacrt. Hajde da pokušamo da napišemo jedan zajedno.“
Kada deca shvate da njihovi neuspesi nisu posledica trajnih ograničenja, postoji mogućnost da napreduju u budućnosti.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
