Važna lekcija koju Finci decu uče od malih nogu

Beba i porodica 01. feb. 202113:21
Podeli:
Finska
Foto: Jussi Nukari / AFP / Profimedia

"Bajke uvek mogu dobro poslužiti. Na primer, nešto na temu lukave lije koja uvek slatkorečivo prevari druge životinje. To i nije baš loša metafora za određenu vrstu političara, zar ne", kaže nastavnik Kari Kivinen.

Dok demokratskim društvima po celom svetu preti, čini se, nezaustavljiva poplava lažnih informacija, Finska je shvatila borbu protiv tog problema toliko ozbiljno da je ona uvedena u osnovnoškolsku nastavu, javlja britanski Gardijan, a prenosi N1.

U srednjim školama, poput državnog koledža u Helsinkiju, gde Kivinen radi kao glavni nastavnik, multi-platformska informacijska pismenost i jako razvijeno kritičko razmišljanje postali su temeljna osnovica nacionalnog kurikuluma koji je uveden 2016. godine.

Pročitajte još:

Na nastavi matematike, Kivinenovi učenici uče kako je lako lagati koristeći statistiku. Na nastavi likovnog vaspitanja, mogu videti kako se može manipulisati značenjem neke slike. Na nastavi istorije, učenici analiziraju istorijske glasne propagandne kampanje, a na nastavi finskog jezika učitelji s decom vežbaju prepoznavanje niza načina kako se reči mogu zlonamerno koristiti da se neko zbuni, obmane ili prevari.

Stvaranje odgovornih građana

“Cilj je da stvorimo aktivne, odgovorne, građane i glasače. Kritičko promišljanje, proveravanje činjenica, interpretiranje i evaluacija svih informacija kojima je neko izložen – bez obzira iz kojeg izvora – je ključno. Zato smo to ugradili u temelje svega što podučavamo, u svim školskim predmetima”, kaže Kivinen.

Novi kurikulum je deo jedinstvene, celovite strategije koju je razvila finska vlada nakon 2014. godine, kad su se u toj zemlji iz susedne Rusije počele plasirati lažne vesti, zbog čega je vlada shvatila da je nastupilo tzv. post-činjenično (post-fact) vreme.

Taj program – koji se pokazao toliko uspešan da je Finska na samom vrhu godišnjeg indeksa koji meri otpornost na lažne vesti u 35 evropskih zemalja – ima za cilj da osigura da svako, od učenika do političara, može prepoznati lažne informacije i dati svoj doprinos borbi protiv njih.

Kivinen je većinu karijere proveo u školama izvan Finske pre povratka u domovinu kako bi preuzeo francusko-finsku školu u Helsinkiju i tamo uveo prvi program informacijske pismenosti. On tvrdi da nema prerane dobi da se se počne učiti o pouzdanosti informacija na koje deca naiđu.

“Današnja deca ne čitaju novine i ne gledaju vesti na TV, koje su ovde u redu… Oni zapravo ne traže vesti, oni na njih nailaze, na servisima tipa WhatsApp, YouTube, Instagram, Snapchat… Ili bolje rečeno, kompjuterski algoritam bira vesti koje im prikazuje, skrojene baš za njih. Zato moraju biti u stanju da pristupe takvom sadržaju kritično. Nikako ne cinično – ne želimo da misle kako baš svi lažu – već kritično”, kaže on.

Fake news tj. lažne vesti, prema njegovom mišljenju, nije baš dobar izraz, naročito za decu. Daleko je korisnija definicija tri odvojene kategorije: pogrešne informacije (misinformation) što bismo mogli opisati kao greške; dezinformacije (disinformation) koje su zapravo lažne informacije koje se namerno plasiraju u svrhu prevare; i zlobne informacije (malinformation) tj. tračevi – informacije koje možda i jesu tačne, ali im je svrha da nekom nanesu zlo.

” Čak i mala deca mogu ovu podelu shvatiti… Jako se vole igrati detektiva. Ako im pritom date da ispituju stvarne osobe poput novinara i političara o stvarima koje su im bitne, ako učestvuju u priređenim debatama i školskim izborima, ako ih zatražite da napišu i tačne i lažne sastave o tom… onda demokrarija – ali i pretnje kojima je izložena – počnu dobijati nekakvo značenje”, kaže Kivinen.

Pitanja koja on želi da učenici postavljaju su npr. ko je proizveo ovu informaciju, i zašto? Gde je objavljena? Šta se u njoj zapravo kaže? Na koga ona cilja? Na čemu se temelji? Ima li za nju nekakvih dokaza, ili je ovo samo nečije mišljenje? Može li se ta informacija proveriti negde drugde?

I čini se da takav pristup daje rezultate.

Pravilo broj jedan – nema Vikipedije

“Uvek morate proveriti činjenice. Pravilo broj jedan je da nema Vikipedije, i da uvek treba biti tri ili četiri različita i pouzdana izvora… To nam govore na nastavi svakog predmeta”,  kaže Matilda, 18-godišnja učenica koja se s još pet drugara zatekla u učionici malo pre ručka.

Njena koleginica Lila kaže da je rešetala lokalne političare na panel raspravi koja se prenosila uživo na radiju. Aleksander, 17-godišnji učenik, kaže da je najviše naučio kad je morao sam da napravi fake news kampanju. Lažne vesti su bitan problem, kaže on, jer “na kraju dobijete pogrešne brojke napisane na autobusu, i glasače koji tim brojkama veruju”, rekao je, jasno aludirajući na britansku referendumsku kampanju koja je zagovarala Brexit.

Prija, koja ima 16 godina, kaže da je obrazovanje najbolja metoda borbe. „Međutim, problem je što bilo ko može da objavi bilo šta. Vlada ne može mnogo da učini kad na suprotnoj strani stoje multinacionalni divovi poput Googlea ili Facebooka – a ako učini previše, to se onda pretvori u cenzuru. Dakle, svakako, obrazovanje je najefikasniji način za suzbijanje tog.”

Finska prednjači po pitanju informacijske pismenosti, i uvek je blizu vrha ili na samom vrhu svim međunarodnih merenja novinarskih sloboda, transparentnosti, obrazovanja i socijalne pravde. Finski učenici su na zadnjem PISA istraživanju ostvarili najbolji rezultat u čitanju u celoj EU.

*

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram