Priča sestre Kristine o paru koji je dobio bebu iz 43. VTO pokušaja je veća od života

Vantelesna oplodnja ume da bude veliki izazov za parove koji prirodno ne mogu da dobiju bebu, pre svega, zbog psihološkog pritiska. Nada se polako pretvara u očaj kako neuspešni VTO pokušaji prolaze jedan za drugim i onda se lako sklizne u potpuno beznađe. Ali pojedini primeri koje je sestra Kristina doživela u svojoj praksi u poznatoj ginekološkoj bolnici u Novom Sadu govore da su čuda moguća iako to deluje kao naučna fantastika.

Jedna takva priča je o paru koji je imao neverovatna 43 pokušaja vantelesne oplodnje, a sada su konačno pre par meseci postali mama i tata.

„Imala je tačno 43 postupka, naš uspešni je bio 43, i to krioembriotrasfer (sa zamrznutim ebrionima), a i jedno pet puta radila histeroskopiju. Izgleda da za sve postoji pravo vreme, ali ona je toliko bila uporna i istrajna i eto, na kraju smo i uspeli“, kaže sestra Kristina za Zadovoljna.rs.

Ta njihova borba je trajala najmanje osam godina, mada konkretnog problema nije bilo.

„Da imamo neki konkretan problem za koji možemo da se uhvatimo, ne bismo imali sigurno toliko postupaka. Lako je kad znamo šta je problem, pa gledamo da to rešimo, problem je kad nema konkretnog problema. Jedino eventualno te histeroskopije jer su nekoliko puta rađene zbog septuma, koji se kod nje nekoliko puta vraćao, možda i insulinska rezistencija, ali bila je sve vreme pod terapijom.“

Krisitna kaže da je snažna veza u tim situacijama jednostavno takva da prevazilazi odnos zdravstveni radnik-pacijent.

Posebno teško je bilo kada se kod te žene trudnoća desila, ali u 11. nedelji se završila usled prestanka srčane radnje, kada je ona doživela veliki stres zbog smrti bliskog člana porodice.

„Znate kako, mi se svi povežemo sa tim ženama u toku postupka, sa nekima više, sa drugima manje. Prosto ima žena koje su naše dugogodišnje pacijentkinje, proživljavamo sa njima sve, i dobro i loše, saživimo se sa njima i taj odnos onda više nije klasičan pacijent-zaposleni, zapravo je mnogo više prijateljski. Bude nam žao za svaki neuspeli postupak… Kad treba da javimo nekom negativan BETA test na trudnoću, svaki put se psihički pripremamo. Ali zato kad je pozitivna BETA, to je ogromna sreća za sve nas.“

Kad je u pitanju konkretno ova pacijentkinja, sreća je bila posebna.

„Kad nam je javila, bukvalno smo se svi okupili, mislim da je za pet minuta cela bolnica saznala. Pa onda iščekivanje do prvog ultrazvuka, samo da vidimo da je sve dobro.“

Sestra Kristina kaže da je u svemu ovome, u ovim postupcima, jako bitna glava. Da je najvažnija upornost.

„Vantelesna nam u značajnoj meri pomaže, povećava šanse za trudnoću, ali nažalost nema stopostotnu uspešnost. Mnogo je tu faktora koji utiču, ali mislim da je najvažnije da žene u sve to uđu rasterećene, opuštene, mirne… da pokušaju da sve brige sklone sa strane. Bitno je da imaju podršku, da i muževi, partneri budu tu uz njih, da budu zajedno u svemu tome. Jako je bitno i da izaberu onog lekara u kog imaju maksimalno poverenje, koji će na njih delovati pozitivno. Bitno je i da skupe snage da se podignu nakon neuspelog postupka, da skupe snage da nastave dalje, dok ne dođu do svog cilja, i onda se opet vraćamo na to koliko je bitna upornost.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram