Kad je vreme za nemlečnu hranu?
Među brojnim izazovima koje roditeljstvo sa sobom nosi je i uvođenje nemlečne hrane kod beba. Odgovore na pitanja kada, šta, kako i koliko beba treba da počne da jede, osim mleka, daju stručnjaci.
Preporuke SZO i Unicefa su da dete sisa do punih šest meseci bez dodavanja bilo koje druge hrane, do kada majčino mleko zadovoljava sve potrebe deteta. Posle toga, uz adekvatnu mešovitu ishranu, dojenje treba nastaviti do druge godine i dalje ako se majka i dete usklade, kažu za portal Zadovoljna.rs iz Telefonskog savetovališta Halo beba Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Naše sagovornice ističu i da početak uvođenja mešovite ishrane nije početak odvikavanja od dojenja.
„Pre 17. nedelje (četiri, pet meseci) u crevima deteta još nema dovoljno enzima za varenje, pa zbog toga dete nije spremno za drugu hranu osim majčinog mleka ili mlečne formule. Od 18. nedelje dete proba hranu (kašičica, dve) sve dok ne navrši šest meseci, kada je spremno da krene u avanturu mešovite ishrane. Obično u periodu između 17. i 24. nedelje dete isprobava drugu hranu i navikava se na njen ukus.“
Međutim, tada nije neočekivano da će beba možda odbiti nove namirnice i obrok koji ste joj brižno pripremili, naročito prvih nedelju dana.
Postepeno navikavanje
„Treba joj dati dovoljno vremena da se navikne na promene u odnosu na sisanje. Dete se postepeno navikava i na nove ukuse, teksturu, mirise, oblike hrane. Tu novu hranu treba pasirati i davati kašičicom, i to nekoliko dana i uz postepeno povećanje količine (od jedne do nekoliko kašičica).“
Količina hrane – bebina pesnica
Pritom, količina nemlečne hrane treba da bude mala, a mleka veća, napominju iz Halo bebe.
„Obično se preporučuje da količina nemlečne hrane treba da odgovara veličini detetove pesnice. U početku, sedeći za stolom, dete će hranu uzimati rukama. Veselo će da je razmazuje i brlja, umače prste u tanjir i sisa ih, otkriva čemu služi kašičica. Biće nereda i hrane na sve strane, ali tako se uči. Strpljenje i uživanje su ključne reči. Ne treba hraniti dete na silu. Kada okrene glavu i stisne usne, znači da neće više“, napominju iz Halo bebe.
Postoje još neki preduslovi koje roditelj treba da zna pre nego što nestrpljivo krene u lepote šarenih obroka, a to su da je dete udvostručilo svoju porođajnu težinu, čvrsto i uspravno drži glavu, spontano otvara usta kada mu se prinosi kašičica, guta bez problema.
„Za svakog roditelja je njegovo dete jedino i jedinstveno, pa je individualni pristup preporučljiv i poželjan. Neko dete će radije jesti posle podoja, neko pre, neko će jesti pomešano sa majčinim mlekom, neko sa supom.“
Za svako novo dostignuće, pa i za ovo, potrebno je vreme.
„Nove motoričke veštine, i sedenje i istraživanje, kao i fascinantno hvatanje ‘kleštima‘, velike su prekretnice u razvoju i utiču na sve aspekte života. Potrebno je razmišljati ne o tome kako hraniti dete nego kako pomoći detetu da jede samo.“
Takođe, na sajtu Američkih centara za prevenciju i kontrolu bolesti daju i odgovor na pitanje koju hranu prvo treba ponuditi detetu.
Kada navrši sedam ili osam meseci, vaše dete može da jede raznovrsnu hranu kao što je meso ili drugi proteini, voće, povrće, žitarice, jogurt i sirevi…
Kako da upoznam svoje dete sa hranom?
Neka vaše dete u početku proba jednu vrstu hrane, od jednog sastojka. To će vam pomoći da vidite da li ono možda ima problema sa određenom hranom, recimo, da li je alergično. Sačekajte tri do pet dana dok mu ne ponudite novu hranu. I pre nego što uvidite, vaše dete će biti na putu da uživa u puno novih namirnica.
Idealne namirnice za početak ishrane su povrćke poput tikvica, bundeve, batata, brokolija, ili pak žitarice u obliku celog zrna – ovas, proso, raž, ječam, spelta, amarant. Dalje možete nastaviti sa sezonskim voćkama, a idealne u svako doba godine su jabuke, banane i avokado. Prvi nemlečni obroci vaše bebe trebalo bi da budu servirani najkasnije do tri sata popodne, kako biste pravovremeno mogli da ispratite reakciju na nove namirnice. Gledajte da bebi uvek dajete svežu i sezonsku, organsku ili proverenu domaću hranu, kako biste je zaštitili od pesticida i drugih neželjenih sastojaka.
Na sajtu CDC kažu i da potencijalno alergenu hranu treba uvesti tek kada se uvede druga hrana, iako zvanične preporuke Svetske zdravstvene organizacije dozvoljavaju gotovo sve alergene već sa punih šest meseci. Potencijalno alergena hrana su, na primer, proizvodi od kravljeg mleka, jaja, riba, orašasti plodovi, pšenica, soja, susam, a u slučaju bilo kakvih reakcija treba se obratiti lekaru. Takođe, savet je da se mlečni proizvodi odlože što duže, jer je bebama od šest meseci ključan unos gvožđa, a mlečni proteini blokiraju njegovu apsorpciju.
Kako da pripremim hranu za svoje dete?
U početku će vašem detetu biti lakše da jede hranu koja je zgnječena, pasirana ili proceđena i veoma glatke teksture. Možda će mu biti potrebno vreme da se prilagodi novim teksturama hrane. Može da se desi i da se mališan zakašlje ili da pljune hranu. A kako se oralne veštine vaše bebe budu razvijale, možete uvoditi gušću, tj. čvršću hranu.
Neke namirnice predstavljaju potencijalnu opasnost od gušenja, tako da je važno hraniti dete hranom koja je odgovarajuće teksture za njegov razvoj. Pripremite hranu koja se lako može rastvoriti pljuvačkom i koja ne zahteva žvakanje. Dajte bebi male porcije i ohrabrujte je da jede polako. Uvek pazite na svoje dete dok jede.
Tu je i nekoliko saveta za pripremu hrane, koja u početku obavezno mora da bude termički obrađena, idealno kuvana na pari ili pečena u rerni.
Spremljeno povrće, voće i druge namirnice izgnječite dok ne postane sasvim glatko.
Tvrdo voće i povrće, kao što su jabuke i šargarepa, obično treba da se prvo skuva kako bi se lako pasiralo.
Kuvajte hranu dok ne bude dovoljno mekana da se lako izgnječi viljuškom.
Uklonite svu masnoću, kožu i kosti sa živine, mesa i ribe pre kuvanja.
Uklonite semenke i čvrste koštice iz voća, a zatim isecite voće na male komade.
Semenke bundeve, suncokreta i susama obavezno meljite jer mogu biti opasnost za gušenje.
Na sajtu NHS pišu kako treba da izgleda proces što se tiče teksture hrane.
Naime, nakon što počnete da uvodite čvrstu hranu oko bebinog šestog meseca, vremenom postepeno bebi, osim pasirane hrane, ponudite i onu grudvastu koja nije sasvim glatka. To će joj pomoći da nauči kako da žvaće, kako da pomera čvrstu hranu po ustima i da guta.
Nekim bebama malo teže ide da pređu na malo čvršču granu od one kašaste. Zato budite uporni i na kraju će se naviknuti.
Do devetog meseca beba će najverovatnije lepo savladati žvakanje i gutanje.
Ukoliko pak želite da odmah krenete sa čuvenom Baby Led Weaning metodom, koja podrazumeva da beba sama jede uzimajući rukom komade hrane sečene u odgovarajućem obliku. Neka to za početak budu komadi veličine i oblika vašeg kažiprsta jer će uz njih beba vežbati i motoriku i ugriz, a s druge strane, mali komadi veličine zalogaja mogli bi vrlo lako da se zaglave u disajnim putevima.
Isecite okrugle namirnice kao što su grožđe, trešnje, bobice i paradajz na male komade i obavezno oljuštite.
Skuvajte i sitno sameljite ili izgnječite jezgra celog zrna pšenice, ječma, pirinča i drugih žitarica.
Od 12. meseca, pa nadalje čvrsta hrana treba da bude glavna u ishrani vaše bebe. Njoj više neće biti potrebna formula, ali možete da nastavite da dojite onoliko dugo koliko želite vi i vaša beba.
Hrana i piće koje treba izbegavati kod prelaska na nemlečnu hranu
Na sajtu raisingchildern pišu da pojedinu hranu treba izbegavati do određenog bebinog uzrasta.
Med do 12 meseci – razlog je da bi se izbegao rizik od botulizma kod beba.
Sirova jaja i hrana koja sadrži sirova jaja, poput domaćeg majoneza do 12 meseci – bakterije u sirovim jajima mogu biti štetne za bebu.
Mlečni proizvodi sa malo masti do druge godine – bebama su potrebni punomasni mlečni proizvodi za rast.
Celi orašasti plodovi do treće godine – zbog opasnosti od gušenja.
Tu su i pića koja treba izbegavati dok beba ne stasa dovoljno za njih, kao što je pasterizovano punomasno kravlje mleko do 12 meseci.
Mlečne alternative kao što su sojino, kozje, ovčije, pirinčano, ovseno, bademovo i kokosovo mleko treba izbegavati do druge godine, osim ako ih vaš lekar ne preporuči iz nekog razloga.
Nepasterizovano mleko.
Čaj, kafa ili pića zaslađena šećerom.
Voćni sok – treba ga ograničiti jer je celo voće bolje jer ima vlakna i pomaže bebama da usavrše žvakanje.
BONUS VIDEO: Investicije za bebe koje se isplate
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
