Od 1. septembra učenici će imati nov izborni predmet – Vrline i vrednosti kao životni kompas. To je slobodna nastavna aktivnost i predviđena je za učenike od petog do osmog razreda.
Kraj svakog avgusta u našoj državi obeleži nekoliko stvari – đaci se vraćaju sa letovanja, prodavnice su pune svezaka i školskog pribora, po knjižarama se muvaju roditelji sa spiskovima udžbenika, iz kombija i pikapova u Kosovskoj vas spopadaju preprodavci polovnih udžbenika, a predstvnici nekih sindikata prosvete planiraju prvoseptembarski štrajk.
Ali ove godine 1. septembar, baš kao ni kraj avgusta nisu isti.
Posle „Ribnikara“ ovo nije ista država, škola više nije ista, deca više nisu ista, ništa više nije isto. Potreban nam je novi kompas za put u normalno. Potrebni su nam „vrlina i vrednosti kao životni kompas“. I to smo i dobili – kao nov izborni predmet u školi – devet dana pred 1. septembar. Kasno da predmet i u mislima kreatora zaživi kako valja da bi mogao da postane važan u našim školama. Ali taman na vreme da se postojeći jaz u društvu i obrazovanju pretvori u zjapeću pukotinu naše izmučene prosvete.
Elem, učenici od petog do osmog razreda će od 1. septembra imati novi izborni predmet pod nazivom „Vrlina i vrednosti kao životni kompas“, koji bi trebalo da uključuje razgovor o temama kao što su porodica, zdravlje, obrazovanje, mir, ali da nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima. Nema pismenih i kontrolnih, već je zamišljeno da se razgovara na razne provokativne teme.
Pre izvesnog vremena Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanje, čiji su stručnjaci osmislili taj predmet, rekla je za RTS da će to biti slobodna nastavna aktivnost.
„Ona je slobodna u tom smislu što je učenici biraju i mogu je izabrati u jednom od ta četiri razreda. Programa ima dva – jedan je za peti i šesti, a drugi je za sedmi i osmi“, kazala je Vlahović i dodala da će „učenici imati priliku da se na jedan aktivan način bave životnim vrednostima, ljudskim vrlinama, zatim socijalnim veštinama potrebnim da se živi u skladu sa vrednostima i vrlinama, jedan tematski blok posvećen je ustanovama koje se bave opštim dobrom, pomaganjem drugima, volontiranjem, solidarnošću, kao i Crvenim krstom“.
A o kojim će se to vrednostima pričati? O porodici, zdravlju, obrazovanju, miru… s tim da nastavnik ima slobodu da se bavi i drugim vrednostima, kao što su rad, planeta Zemlja, ekologija… A slobodna nastavna aktivnost postaje obavezna kada je učenik izabere, sa jednim časom nedeljno, uz opisnu ocenu i bez uticaja na uspeh. Zavod je, preneo je RTS, predložio da realizatori budu psiholozi i pedagozi, koji su svakako vrlo obučeni da interaktivno rade sa decom.
Naravno da na ovu temu svako ko živi u ovom društvu ima i svoje mišljenje. I prosvetari i roditelji. I političari i novinari. I laici i stručnjaci. Jedino ne znamo šta o svemu ovome misle deca.
Odlučili smo da spojimo dve strane – u jednoj osobi, pa smo poričali sa Tatjanom Cincović, majkom i profesorkom razredne nastave – ženom koja je radila i kao učiteljica i kao nastavnik građanskog vaspitanja, a koja je od aprila ove godine ponovo bez posla.
Cincović je izvela tri generacije učenika od prvog do četvrtog razreda, predavala građansko vaspitanje učenicima od petog do osmog razreda, predavala informatiku starijim osnovcima, bila na zamenama.
Tatjana je završila četvorogodišnju obuku iz psihoterapije i stekla zvanje trenera emocionalnih kompetencija, završila obuku iz bihejvijoralne forenzike i detekcije laži u Novom Sadu, bila u „Projektu humanih vrednosti“ Crvenog krsta, gde je radila sa decom radionice, spremala predstave… Čak je i koautorka je priručnika „Rešavanje konflikata“ za razredne starešine.
Za početak nas zanima šta Tanja misli o tome što deca, koja već imaju puno predmeta, dobijaju još jedan nov.
„Nove generacije su vizuelci, virtuelni život im je prioritet. I emocije kroz virtuelni život, dovode do frustracija, kompleksa, nemanja empatije i pogrešnog doživljaja sebe i drugih. Znači, nov predmet treba prvo time da se bavi. Emocijama, rešavanjem konflikata, empatijom, saosećajnošću, poštovanjem, volonterizmom, drugarstvom, realnim svetom i doživljajem sebe i drugih. Ali ne na papiru. I to ne treba da rade osobe bez iskustva“, kaže naša sagovornica i dodaje da je, kao i bilo kom drugom predmetu, suština da se zainteresuju, da sarađuju, da usvoje i primenjuju u svom životu sve pomenuto.
„Predmet u školi u današnje vreme bez ocena deci je razbibriga. Teško ih je fokusirati i naterati na saradnju. Inače će biti trla baba lan“, kaže ona i onda se osvrće na emocije na koje bi nov predmet trebalo da se fokusira.
„Svi mi smo bića satkana od emocija. Kanalisanje emocija i doživljaj nas i drugih u različitim situacijama postaje veliki problem. A tu je, u stvari, i rešenje. Kanalisati nezdrave emocije kao što su bes, mržnja, zavist, ljutnja, osećanje manje vrednosti… Novi predmet treba da razvije svest kod dece ko su oni, da su svi isti a u stvari različiti, da prihvate jedni druge bez osude, da poštuju sebe i druge, da razviju empatiju, saosećajnost, zahvalnost“, kaže nam Tanja koja se onda priseća koliko su radionice za decu važne, koliko je važno da se deca nauče da prepoznaju emocije u kontekstu.
Često se ovih dana čuju razmišljanja o tome da će predmet predavati psiholozi i pedagozi. Možda je u tome ključ. Ili ipak nije?
„To je vrlo kompleksna tema ako želimo da vidimo rezultate. Samo osobe sa iskustvom i znanjem, stečenim veštinama mogu sprovesti predmet kako treba. Deca vole takve radionice, aktivno učestvuju u njima, samo mali broj ljudi zna da ih sprovede.“
Zanima nas onda kako izgledaju radionice za mlađe osnovce, a kako za starije?
#related-news_0
„Primer radionice iz nižih razreda na temu ‘Ko sam ja’. Mali broj trećaka ili četvrtaka zna da odgovori na to pitanje. Uglavnom su prvi odgovori likovi iz mašte, iz igrica ili se završi ćutanjem i gledanjem u pod. A potrebno je recimo da kazu ko su, odakle su, šta vole, čemu se raduju… šta god im padne na pamet. Ali teško.
Ili kako rešiti konflikt, kada su obe strane ljute, povredjene, plaču, viču, optužuju se, vređaju… Umiriti situaciju. Suočiti ih, jedno preko puta drugog da sede i gledaju se.
Saslusa se jedna strana, sasluša se druga strana, ono što se ne poklapa u izlaganju, razjasnimo da vidimo šta je istina. Kada dodjemo do istine gde se obe strane slažu, oko dogadjaja, razgovaramo o tome šta je razlog i uzrok“, seža se Tanja primera iz učionice.
Ona smatra da samo osoba koja ima predavačkog iskustva u direktnoj nastavi sa decom, sa znanjem, iskustvom i veštinama, može da predaje ovaj predmet. Pedagog nema iskustva u nastavi. Jedan psiholog u školi je malo da može da se bavi predmetom. Deca provode najviše vremena u nastavi, gde se i dešavaju razne situacije o kojima treba da se priča. O svemu tome svaki učitelj priča sa decom kroz svaki predmet. Posebno kada se bavimo književnošću, muzikom, likovnim…“
Pitamo se onda koja je glavna razlika između novog predmeta i građanskog vaspitanja.
„Građansko se bavi demokratskim društvom, ljudskim pravima, građanskim aktivizmom… A novi predmet će se, rekla bih, baviti osnaživanjem ličnog razvoja učenika. Podsticanje razvoja vrednosti i vrlina kao glavnih oslonaca i vodiča u životu za dobrobit pojedinca i društva“, kaže nam Tatjana.
I za kraj, Tanja nam kao majka jednog Vasilija, koji je sada uspešan student medicine, kaže da je on prošao razne psihološke radionice kao dete u osnovnoj školi, a koje su mu pomogle da se izbori sa raznim problemima tokom školovanja. Kaže da je i ona lično sve obuke prolazila i veštine sticala sa ciljem da bolje razume nove generacije, da im pruži kvalitetniju nastavu i razumevanje.
Sad svima ostaje samo jedno – da vidimo šta će se dogoditi.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
