Svaka četvrta porodica s decom u Srbiji štedi – na hrani

Podeli:
deca pandemija
Foto: Jerome Cid / Alamy / Alamy / Profimedia

UNICEF je nedavno objavio istraživanje o uticaju pandemije kovida na porodice sa decom u Srbiji i ti podaci pokazuju da je četvrtina ispitanika nekom trenutku bila primorana da smanji troškove za hranu za sve članove domaćinstva, a da jedna desetina domaćinstava ne može da priušti obrok s mesom svaki drugi dan.

Štednja na hrani

U gotovo polovini domaćinstava sa decom došlo je do pada prihoda tokom pandemije, a otprilike jedna četvrtina (24 odsto) ispitanika ističe da su u nekom trenutku bili primorani da smanje troškove za hranu za sve članove domaćinstva.

Podaci UNICEF-a pokazuju i da su domaćnistva čiji su mesečni prihodi smanjeni za više od 10 odsto najčešće štedela na kupovini igračaka i na troškovima dečjeg obrazovanja.

Posebno je zabrinjavajuć podatak da je jedna desetina domaćinstava navela da ne može da priušti obrok s mesom, piletinom ili ribom svakog drugog dana.

Takođe, skoro polovina domaćinstava u Srbiji ne bi mogla da priušti neplanirani trošak od 13.900 dinara.

Uticaj učenja na daljinu

Većina roditelja dece starosti od 7 do 17 godina (66 odsto) procenjuje da je učenje na daljinu uticalo na smanjenje motivacije deteta, a čak 60 odsto smatra da će školovanje tokom pandemije imati negativan uticaj na dalje obrazovanje dece. Mere štednje najviše su zastupljene upravo u oblasti njihovog razvoja i obrazovanja, a ekonomska nestabilnost je najizraženija u najsiromašnijim domaćinstvima.

S druge strane, skoro sva deca školskog uzrasta su imala pristup učenju na daljinu tokom epidemije.

Mentalno zdravlje

Od početka pandemije sve su prisutnija pitanja o mentalnom zdravlju, i kod roditelja, i kod dece. Prema proceni roditelja i staratelja, pandemija je uticala na pogoršanje mentalnog stanja skoro petine dece do 17 godina, pa se ono sada ocenjuje kao lošije nego pre pandemije. Uglavnom su u pitanju deca starijeg uzrasta od 13 do 17 godina.

Zdravstvena zaštita

U toku epidemije kovida u Srbiji je 23 odsto dece imalo potrebu za zdravstvenim uslugama. Dve trećine te dece ostvarilo je pristup uslugama, ali trećina nije, pre svega kada je u pitanju pregled kod specijaliste.

Niame, kada je reč o pristupu uslugama zdravstvene zaštite, u trećem talasu od 55 odsto dece kojoj su ove usluge bile potrebne, čak 87 odsto je uspelo da ih ostvari. Usluga lekara specijaliste kao vrsta medicinske usluge najčešće izostaje u sva tri talasa istraživanja. Među decom kojoj je bila potrebna usluga socijalne zaštite u trećem talasu istraživanja, otprilike svako deseto dete nije bilo u mogućnosti da je ostvari.

Vreme zajedno

Kao jedan od retkih pozitivnih efekata pandemije je to što su roditelji provodili više vremena sa decom nego ranije. Podaci UNICEFA kažu da 80 odsto majki, odnosno staratelja navodi da je njihova porodica provodila više vremena zajedno nego pre pandemije. Više od polovine majki je je više učestvovalo u aktivnostima sa članovima porodice.

Ovo istraživanje UNICEF je sproveo uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), sa ciljem merenja socio-ekonomskih efekata krize na domaćinstva s decom, na njihov pristup uslugama u oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, kao i na roditeljstvo i mentalno zdravlje dece, njihovih roditelja ili staratelja.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom