Skoro nemoguća misija.
Nedavno ste se razveli, neko nov je tu, ali ne želite više dece. Dvoje koje imate volite najviše, ali odlučili ste da je sa rađanjem jednostavno dosta. Voleli biste i da budete mirni s novim partnerom, a pilule vam ne odgovaraju, ni spiralom niste prezadovoljni, kondom ume da bude nepouzdan. U svemu iskrsne ideja podvezivanja jajovoda – što je zapravo termin za voljnu sterilizaciju kod žene.
O ovom postupku u Srbiji se nedovoljno zna, a i ono što se zna deluje kao nemoguća misija. Svoje iskustvo za naš portal je ispričala Beograđanka Milica Ljubičić (35), supruga i mama jednogodišnje devojčice.
„Posle porođaja carskim rezom, koji su pratile komplikacije, dosta teško sam se navikavala na sve. Možda zbog godina, korone, jednostavno sve mi je jako teško palo. Onda sam razgovarala sa suprugom o podvezivanju jajovoda. Mi smo i ranije pričali o tome da ili ćemo imati jedno dete ili nećemo imati decu uopšte. Sada je dete krenulo u vrtić, adaptacija i sve drugo ide kako treba, ali smo odlučili da će definitivno biti tako, da ne želimo više dece. Zato sam počela da se raspitujem o sterilizaciji.“
Milica kaže da je pre trudnoće dosta dugo uzimala kontraceptivne pilule, ali da joj ni one sa minimum hormona nisu odgovarale.
„Pilula je dobro radila posao, ali imala sam nuspojave koje mi nisu prijale i ne bih se vraćala na to. Razmišljala sam i o spirali, ali ono što sam videla takođe me ne privlači. Zato sam počela da razmišljam o podvezivanju jajovoda da ne bih više morala da razmišljam o tome.“
U svemu Milica nije imala adekvatnog sagovornika u svom okruženju jer, kako kaže, mnoge njene drugarice sada ostaju u drugom stanju, rađaju decu.
„Za početak sam tražila po internetu i videla da se to kod nas generalno slabo pominje. Videla sam i postoji šansa da se radi privatno, ali bez detalja, dok se u državnim radi odmah posle carskog reza, ali samo u posebnim slučajevima. Onda sam naišla na vest da je sve u vezi sa zakonom iz 1978, da navodno i dalje važe ti uslovi da žena mora da ima 35 godina, minimum dvoje ili troje dece i dozvolu muža.“
To je Milicu potpuno šokiralo.
„Razumem da je to vrlo invazivna operacija, da nije reverzibilno nego je konačno kad jednom žena to uradi. Razumem da je, recimo, potreban razgovor sa psihologom, ali da ženi traže u 21. veku dozvolu od muža – što ne bi onda tražili i dozvolu od oca ili možda od kuma, da se napravi neki kućni konzilijum, da se vidi da li je u redu da ja više ne rađam.“
Milica, koja trenutno sa mužem korišti zaštitu, kaže i da ne znači da bi se obavezno opredelila za sterilizaciju, ali da je problem to što za nju ta mogućnost skoro da ne postoji.
Da li je zaista tako i šta žena u Srbiji zapravo treba da uradi da bi podvezala jajovode?
Ginekološkinja Mima Fazlagić za naš sajt kaže da praksa pokazuje da nema mnogo zahteva za voljnu sterilizaciju.
„Staro pravilo je bilo da, kada se ženi urade tri carska reza, ona pred taj treći potpiše da želi da joj se uradi podvezivanje jajovoda jer se smatralo da četvrti carski rez može da joj ugrozi zdravlje. Dakle, bio je potreban samo njen potpis u kartonu – ako to ona želi“, kaže naša sagovornica.
I mada deluje da izgleda nismo sasvim u sedamdesetima, ipak nije sve tako jednostavno.
Jovana Matić iz Ženske solidarnosti za naš portal objašnjava pod kojim uslovima je uopšte moguća voljna sterilizacija žene u našoj zemlji.
Za početak, Jovana Matić govori ima li ikakvih zakonskih ograničenja.
„U našoj zemlji jeste moguće doći do podvezivanja jajnika kao trajne metode kontracepcije, kako zbog medicinskih indikacija, tako i na lični zahtev žene. Uprkos mišljenju mnogih, ne postoji zakonska obaveza za ženu koja podrazumeva neophodnost saglasnosti supruga ili partnera za proceduru podvezivanja jajovoda. Jajovodi su, kao jedan od unutrašnjih reproduktivnih organa žene samo njeni, pa je i ta odluka samo njena. Bez obzira na to, dobro bi bilo posavetovati se sa stalnim partnerom o metodama kontracepcije, razgovarati o tome glasno i jasno, budući da to nije i ne sme biti tabu tema, ni u spavaćoj sobi, ni u javnom prostoru. Važno je naglasiti da je, za razliku od vazektomije koja je uglavnom reverzibilna, ovde reč o definitivnoj proceduri. Postoje intervencije koje za cilj imaju rekanalizaciju podvezanih jajovoda, ali one nisu uspešne, a dosta su skupe. Zbog toga, veoma je važno da je odluka o sprovođenju ove procedure definitivna, i da je to baš ono što žena želi, bez ikakvog pritiska bilo koje druge osobe ili društva. “
A ako do te odluke dođe, šta dalje?
„Put ka voljnoj sterilizaciji počinje od lekara opšte prakse koji izdaje uput za pregled i konsultaciju lekara specijaliste ginekologije i akušerstva. Informacije o tome da li je ta procedura državnim putem u Srbiji besplatna nije lako naći. U privatnim ginekološkim ordinaciijama je moguće doći do podvezivanja jajovoda, a cene se kreću od 120.000 dinara.“
Ali u svemu se izdvaja jedna prepreka za žene koje razmišljaju o voljnoj sterilizaciji.
„Dogovorno, mnogi ginekolozi odbijaju da izvrše proceduru podvezivanja jajovoda na ženama mlađim od 35 godina života, kao i na ženama koje nisu rađale, osim ukoliko je procenom donet zaključak o riziku koji bi trudnoća nosila za ženu, a koji bi mogao da se shvati kao medicinska indikacija za ovu proceduru. Takođe, moguće je i da žena odluči da u toku carskog reza bude izvršeno podvezivanje jajovoda, a savetuje se da takvu odluku donesu žene koje su imale tri carska reza, zbog rizika koji bi eventualni naredni porođaj te vrste mogao nositi sa sobom.“
U srži svega je, čini se, sama specifičnost zahvata.
„Glavna prepreka na putu ka voljnoj sterilizaciji jeste to što gotovo svi stručnjaci, imajući u vidu da je u pitanju definitivna i nepovratna metoda kontracepcije, savetuju druge vidove kontracepcije, a neke žene navode i da su osetile pritisak od strane pružaoca zdravstvene zaštite da se predomisle i da od procedure odustanu, kao i da su odbijane za proceduru uz najrazličitije odgovore.“
Ako pak žena nekako uspe da ostvari svoju zamisao, kakva procedura je čeka?
„Priprema za intervenciju podrazumeva ginekološki pregled, uz uzimanje briseva grlića materice i vagine, koji moraju biti sterilni, korišćenje pouzdanih metoda kontracepcije do dana same intervencije, koja može biti izvršena u bilo kom danu ciklusa. Sa kontracepcijom se nastavlja i posle završene procedure, do pojave prvog menstrualnog krvarenja. Važno je istaći da, iako gotovo potpuno pouzdana u pogledu zaštite od neželjene trudnoće, ova metoda kontracepcije ne uključuje zaštitu od polno prenosivih infekcija, te da je neophodno preduzeti mere za sprečavanje prenosa infekcija.“
Naša sagovornica napominje i da podvezivanje jajovoda ne utiče na libido, kao ni na hormonski status žene.
„Intervencija je laparoskopskog tipa, instrument je tanak i ima kamericu na vrhu, a na osnovu procene situacije ,na licu mesta, lekar donosi odluku o samoj vrsti podvezivanja (postavljanje prstena oko kog se jajovod namota, postavljanje stezaljki oko jajovoda ili direktni prekid i sečenje dela jajovoda), i procedura traje oko pola sata, u opštoj ili lokalnoj anesteziji. Zdravstvenu ustanovu žena najčešće napušta istog dana, a savetuju se odmor i izbegavanje tereta od pet do sedam dana. Nakon intervencije mogući su bolovi slični menstrualnim, pri čemu lekar može savetovati lekove za bolove, a kako je moguće i krvarenje, ulošci su takođe obavezni.“
Treba znati i da, iako mali, postoje rizici koje procedura nosi sa sobom.
„Oni uključuju krvarenja i infekcije, kao i oštećenja susednih organa. Postoje zabeleženi slučajevi nastanka trudnoće čak i posle podvezivanja jajovoda, ali su to gotovo uvek vanmaterične trudnoće koje su neodržive i apsolutna indikacija za operaciju u cilju uklanjanja ploda.
Za kraj, jasno je da voljna sterilizacija jeste važna odluka koja se, kao ni druge važne odluke, ne donosi preko noći, ali da baš zbog te važnosti o njoj treba više da se govori.
„Potreba za pouzdanom metodom kontracepcije postoji skoro koliko i ljudska vrsta kao takva. Ne postoji metoda, osim metoda trajne sterilizacije, koja pruža potpunu zaštitu od neželjene trudnoće. Ipak, mnoge od metoda pružaju gotovo potpunu zaštitu, ukoliko su pravilno upotrebljene, a reverzibilne su. U tom smislu, verujem da je neophodno da se u društvu više razgovara o kontracepciji, da se sa nje u potpunosti skine veo tabu teme. Mnoge dostupne kontraceptivne metode su ekonomski naporne do neodržive za mnoge naše sugrađane i sugrađanke i lično smatram da i tu mora postojati prostor za diskusiju i eventualno unapređenje. Iako postoji i dostupna je, voljna sterilizacija je nešto trajno, nepovratno i zbog toga je neophodno da odluka o takvom potezu bude potpuno svesna, informisana i slobodna.“
***
BONUS VIDEO: Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
