Biti spreman – to je sve, rekao bi Šekspir, a to važi i za porođajnu salu iako poslednji događaji iz naših prodilišta nisu nimalo romantični.
Nije poenta da svaka buduća majka nauči sve medicinske termine, ali važno je da bude upućena – da zna šta znače osnovne reči i osnovni zahvati sa kojima se može sresti u porođajnoj sali.
Kontrakcije
Kontrakcija ili porođajni trud označava da vaša beba kuca na vrata i da je spremna da dođe na ovaj svet. Postoje dve vrste kontrakcija u trudnoći: porođajne kontrakcije i Brakston-Hiksove – porođajne kontrakcije su zapravo trudovi koji će na kraju dovesti do istiskivanja bebe kroz porođajni kanal, dok su Brakston-Hiksove takozvane lažne kontrakcije, mogu se javiti bilo kada u trudnoći, ne izazivaju trudove i nisu znak da porođaj počinje.
Pucanje vodenjaka
Iako je u mnogim filmovima pucanje vodenjaka prikazano kao dramatičan događaj koji obično zadesi mamu u javnom prevozu ili na drugim nezgodnim mestima, istina je zapravo da u većini slučajeva nije baš tako.
Vodenjak je amnionska kesa, poznata i kao fetalna membrana, nalazi se u materici i okružuje bebu. Ispunjena je amnionskom tečnošću koja se naziva još i plodova voda, ona štiti bebu, ali i olakšava razmenu hranljivih materija, vode i biohemijskih produkata između majke i fetusa. Uloga vodenjaka i plodove vode je od vitalnog značaja za pravilan razvoj ploda.
Kada se trudnoća približi kraju, u jednom momentu dolazi do pucanja amnionske kese, a porođaj uskoro počinje.
Davanje klizme
Davanje klizme je u većini zemalja uveliko napuštena praksa, mada se kod nas i dalje praktikuje. U porodilištima se izvodi na klasičan način, irigatorom se u debelo crevo ubacuje mlaka voda sa sapunicom. Zbog komfora, preporučuje se da brijanje i klizmu trudnica uradi kod kuće.
Dilatacija
Dilatacija (otvorenost) grlića se izražava u santimetrima od 0 što predstavlja potpunu zatvorenost koja je poželjna tokom trudnoće kada kažemo da je grlić zatvoren do preko 0,5 što govori da je počeo da se otvara, 2-3-7-9 tokom porođaja do 10 cm, odnosno potpune dilatacije koja predstavlja kraj prvog porođajnog doba i početak drugog, odnosno mogućnosti da se porođaj završi vaginalno tj. beba rodi prirodnim putem. U nekim porodilištima se otvorenost umesto cm izražava u prstima (lekar kaže da je grlić uloživ za jagodicu prsta, otvoren 1 ili 3 prsta, mali, srednji, ili veliki dlan što odgovara otvorenosti od 10cm).
Epidural
Epiduralnom anestezijom se prilikom porođaja kod žena blokira bol iz materice i vagine. Anestetik se ubacuje u epiduralni prostor kičmenog stuba, anestezija počinje da deluje nakon 10-15 minuta i trudnica prestaje da oseća bilo kakvu vrstu bola. Njeno dejstvo traje 60-120 minuta, ali se porodilji ubrizgava na svakih 90 minuta do kraja porođaja. Kombinacijom anestetika se blokiraju nervni završeci, a analgetici smanjuju bol u kičmenoj moždini. Porodilja je sve vreme budna i svesna, jer se pod anestezijom nalazi samo jedan deo tela.
Epidural daje anesteziolog, uz saradnju sa ginekologom kada počnu kontrakcije, kada je cerviks otvoren od tri do pet centimetara ili kada pukne vodenjak.
Kada su kontrakcije jake i sinhronizovano dolaze na dva do tri minuta daje se anestetik, dok se kateter može postaviti i nekoliko sati ranije. Epidural se može primeniti i kod prirodnog porođaja i kada postoji slučaj carskog reza.
Indukcija
Najbolje vreme da se beba rodi jeste vreme koje odredi beba, tj. kada porođaj spontano počne. Porođaj u terminu je onaj koji počne između 39. i 42. nedelje trudnoće, a u najvećem broju slučajeva porođaj prirodno i spontano počne baš tada.
Ipak, u nekim situacijama prirodi je potrebna mala pomoć, naročito ako je to u interesu majke i bebe. Indukcija porođaja jeste izazivanje porođaja kad on ne krene spontano, a lekar proceni da je i za majku ili za bebu rizično da se trudnoća nastavi.
Lekar može da se odluči za izazivanje porođaja ukoliko:
*Trudnoća traje duže od 42 nedelje, a još uvek nema kontrakcija.
*Postoje komplikacije poput preeklamsije, dijabetesa, gestacijskog dijabetesa, problem sa placentom ili problem sa amnionskom tečnošću (infekcija plodove vode).
*Došlo je do pucanja vodenjaka, a kontrakcije se ne javljaju ni nakon 24 sata.
*Beba je dovoljno velika i zrela, a porođaj ne počinje.
Lekar procenu o indukciji donosi na osnovu objektivnih parametara, a ona se uvek primenjuje u interesu mame i bebe.
Stimulacija
Dodavanje lekova (stimulacija) tokom porođaja može da izostane ukoliko trudnica u porodilište dođe sa velikom otvorenošću pa se porođaj završava za kratko vreme. Inače postoje utvrđeni protokoli po kojima se ova procedura izvodi.
To se može uraditi na više načina, intravenski, muskularno, vaginalno, kombinovano. Lekovi imaju funkciju da pojačaju kontrakcije u stimulaciji, ali i da ih ublaže kada su izuzetno jake. Lekovima može i da se izazove porođaj kada izostanu prirodni mehanizmi koji pokreću porođaj i tada govorimo o indukciji odnosno indukovanom porođaju.
Ukoliko je porođaj počeo, grlić se širi ali ga kontrakcije ne prate ili porođaj sporije napreduje, istim metodama može da se ubrza porođaj i onda se taj postupak naziva stimulacija. U govoru se ovi lekovi često pogrešno nazivaju indukcijom koja primenjuje ukoliko porođaj još nije počeo i to vaginaletom. S druge strane, stimulacija je tu da ubrza porođaj koji je već počeo, a Syntocinon je lek koji se koristi kod nas u ove svrhe. U porođajnoj sali ćete najčešće čuti da za njega kažu „sinto“.
Prokidanje vodenjaka
Prokidanje vodenjaka se obavlja na stolu u porodilištu ako nije došlo do njegovog spontanog prskanja. Sprovodi se tokom prvog porođajnog doba kada je glava bebe učvršćena u karlični ulaz. Efekat isticanja plodove vode su jače kontrakcije pa se ova procedura koristi kada su kontrakcije slabe. Nekada se vodenjak čuva skoro do samog kraja jer je beba visoko da bi se podstaklo njeno spuštanje. O tome odlučuje lekar. Kada je plodova voda zelena ili ako dođe do popuštanja tonova bebe, dodaje se maska sa kiseonikom koja se koristi dok se tonovi ne poprave.
Epiziotomija
Epiziotomija (episiotomia) jeste akušerska operacija kojom se preseca međica u toku porođaja radi proširenja porođajnog kanala, sa ciljem da se spreči povređivanje mekih delova porođajnog kanala i smanji mogućnost povređivanja dela ploda koji prednjači. Iako je danas jedna od najčešće izvođenih operacija kod nas, a u razvijenim ostalim zemljama sveta uveliko napuštena praksa, uvedena je bez jasnog zaključka o njenoj korisnosti i efektivnosti.
SZO je izdala preporuku da epiziotomiju treba raditi samo zbog odgovarajućih indikacija, a ne rutinski. U svetu procenat epiziotomija u toku porođaja varira od 9,7 % u Švedskoj do čak 100% u Tajvanu (podaci iz naučnog rada Retrospective analysis of episiotomy prevalence).
Epiziotomija može biti medijalna (rez je po sredini perineuma, između introitusa vagine i anusa) ili mediolateralna (leva ili desna, rez je kos, od introitusa vagine levo ili desno od rektuma).
Šivenje reza radi se posle trećeg porođajnog doba, nakon što se uradi pregled mekih delova porođajnog kanala. Kao i svaka operacija, i epiziotomija nosi sa sobom određene moguće komplikacije koje se dele na:
kratkoročne – povrede analnog sfinktera, infekcije reza, dehiscencija rane, hematomi, bol i krvarenje
dugoročne – dispareunija, inkontinencija, anorektalna disfunkcija, prolaps pelvičnih organa.
Infekcije rane od epiziotomije su retke, a kad se jave, u predelu rane javlja se crvenilo, bol i otok, čak i gnoj i neprijatan miris, a žena mora da se javi lekaru.
Svaki oporavak od epiziotomije je individualan. Većina žena navodi da se posle nedelju dana bol povlači, dok je za potpuni oporavak potrebno tri do četiri nedelje. Sve do danas pitanje epiziotomije ostaje kontroverzno.
Kristelerov zahvat
Kristelerov zahvat podrazumeva primenu ručnog pritiska na gornji deo materice, koji je usmeren ka porođajnom kanalu. Taj manevar se primenjuje u pokušaju da se pomogne spontani vaginalni porođaj i izbegne produžena druga faza porođaja ili potreba za operativnim porođajem. Umesto ručnog pritiska može da se koristi i pojas na naduvavanje.
Kristelerov manevar se obično primenjuje kako bi se ubrzao prolazak glave bebe kroz porođajni kanal, u drugoj fazi porođaja, kada je grlić materice potpuno proširen (do 10 cm) i kada je potrebno bebu takoreći „izgurati“ u spoljni svet.
Indikacije za Kristelerov zahvat uključuju sumnju na ugroženost ploda, distociju i iscrpljenost majke.
Moguće posledice Kristelerovog zahvata su distocija ramena ploda, fetalna acidoza, fraktura rebara majke, kidanje perineuma, ruptura materice, dispareunija, stresna urinarna inkontinencija, akutna postpartalna retencija urina i drugo, stoji u studiji koja se bavi vezom između ovog manevra i rizika od cepanja vaginalnih mišića.
U jednoj studiji ocenjeno je da je pritisak na zid materice tokom druge faze porođaja jedan od najkontroverznijih, nedovoljno proučavanih i nedovoljno prijavljenih manevara u akušerstvu.
U vodiču Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za negu tokom porođaja iz 2020. stoji da se primena ručnog pritiska na fundus kako bi se olakšao porođaj ne preporučuje.
Izveštaji SZO pokazuju da su žene izložene trajnim fizičkim, mentalnim i emocionalnim štetama kao rezultat situacija kao što su epiziotomija i Kristelerov manever bez njihovog pristanka, kaže se u Evropskom časopisu o akušerstvu iz jula ove godine.
Ipak, iako u javnosti ovaj zahvat prati loš glas – zbog priča o „naskakanju“ doktora na porodilju i slomljenom rebru za vreme porođaja, i dalje je uobičajena praksa u našim porodilištima.
Forceps
Ukoliko ste čuli da je žena na svet donela dete uz pomoć forcepsa – onda treba da znate da su forceps akušerska klešta – sastavljena od dve kašike, na sredini spojene drškama kojima se akušer pomaže u toku porođaja kada se zaglavi bebina glava na izlazu iz porođajnog kanala.
Obično se primenjuje kada nije moguće pričvrstiti za bebinu glavu vakuum ekstraktor usled velikog naduva (otoka bebine poglavine). Intervencija se obavlja bez anestezije, traje nekoliko sekundi i, ako je izvodi vešt akušer, završava se odlično po bebu.
Majka ima malo veću epiziotomiju (sečenje međice), koja se, posle porođaja, ušiva kao i svaka druga (u lokalnoj ili opštoj anesteziji). Prognoza je i za majku i za bebu dobra.
Vakuum
Porođaj vakuumom se odvija tako što se on pričvršćuje za bebinu glavu usisavanjem. Čaša vakuuma može biti plastična ili metalna, meka ili tvrda i pričvršćena na usisni uređaj. Tokom kontrakcije i pomoću guranja, akušer i babica nežno povlače i pomažu da se beba izvuče napolje.
Ukoliko se porođaj odvija u trudnoći manjoj od 36 nedelja, onda se obično preporučuje forceps jer je manja šansa da on ošteti još uvek meku bebinu glavu.
Lekar ili babica bi trebalo da vam objasne zašto postoji potreba da se koristi vakuum na porođaju ili pak forceps, za koji je potrebno da porodilja da saglasnost za ovaj postupak, te da dobije lokalni anestetik koji umrtvljuje kožu između vagine i anusa ako pre toga nije primila epidural.
Prilikom vakuuma ili forcepsa na porođaju često je potrebno uraditi i epiziotomiju kako bi se vaginalni otvor povećao.
Izlazak posteljice
Izlazak posteljice prati babica koja je sve vreme oko porodilje. Nekad ona izađe sama, u nekim situacijama se povlači pupčanik ili pritiska dno materice i tako pomaže izlazak.
Revizija materice
Babica i lekar proveravaju da li je posteljica cela i ako nije, lekar će pristupiti reviziji materice. Ta procedura se uglavnom radi u totalnoj anesteziji i pritom se ušiva rana ako je rađena epiziotomija ili zbrinjavaju rascepi na grliću, vagini ili međici do kojih je eventualno došlo pri porođaju.
Carski rez
Carski rez je akušerska operacija kojom se kroz rezove na trbušnom zidu i donjem materičnom segmentu vrši porođaj bebe u odmaklom stadijumu trudnoće i završava porođaj abdominalnim putem. Zbog svog značaja jedna je od najvažnijih operacija koja se izvodi u ginekologiji i akušerstvu. Carski rez može da bude planiran ili hitan, odnosno neplaniran.
Poreklo termina carski rez je opskurno – pogrešno se dovodi u vezu sa Cezarom, a po svojoj etimologiji verovatno je latinskog porekla (sectio = rezanje, caesareus = izrezan).
Svaka treća žena porodi se carskim rezom, a procenat operativog završavanja porođaja iz godine u godinu je sve veći. Ipak, dok se za vaginalni porođaj sve više pripremamo i informišemo, o porođaju carskim rezom izostaju informacije i česte su zablude u koje žene i dalje veruju.
Čak i ukoliko sve ukazuje na to da ćete se poroditi vaginalno, informišite se i o porođaju carskim rezom jer, neplaniran carski rez može da vas iznenadi. Sve je mnogo lakše kada unapred znamo šta nas očekuje bez obzira na koji način će beba doći na svet. Samo sa što manje stresa i nervoze. I bez akušerskog nasilja.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
