Jasno je da su saveti pedijatara roditeljima neizmerno korisni, ali kako to izgleda iz malo drugačijeg ugla – kakvi su oni kao mame i tate, kako vaspitavaju svoju decu, odnosno šta im nikada ne dozvoljavaju?
Pred ekranom ne više od dva sata
Doktorka Nevenka Raketić za Zadovoljna.rs podseća da roditeljstvo nije nimalo lak zadatak i sa vaspitanjem treba da se počne već posle navršenog prvog rođendana, kada većina dece počinje samostalno da hoda i uzima obroke. To podrazumeva neretko i čvrst stav i određene zabrane.
„Svi mi roditelji treba da se naoružamo strpljenjem, budemo uporni i dosledni i da oba roditelja imaju isti stav. Donekle se radi o nametenju volje roditelja, a sve u interesu deteta koje, naravno, neće bespogovorno da sluša savete, nego će da negoduje i odbija. Zbog toga roditelji treba stalno da sami sebe podsećaju da su ova mala bića još uvek nesvesna svojih postupaka i posledica tih postupaka i da je glavna uloga roditelja da ih stalno usmerevaju, a ne da pokleknu. I dalje je najbolji sistem roditeljstva nagrada i kazna za postupke, u odnosu na uzrast deteta. Kazna ne treba nikako da bude fizička, a nagrada ne treba da se svodi na kupovinu poklona.“
A kako to izgleda u praksi? Poći ćemo od onoga što je veliki problem mnogim roditeljima – vreme koje dete provodi pred ekranom.
„Moj stav je da dete ne sme da gleda u ekran (telefon, kompjuter, TV) više od dva sata dnevno i da treba da prestane sa tim vrstama aktivnosti par sati pre spavanja.“
Doktorka Raketić napominje i da telefon za stolom dok se jede takođe ne dolazi u obzir i navodi šta je poželjno kad je u pitanju ishrana, odnosno od čega ne treba odustati i ako se dete protivi.
„U prvoj godini je relativno lako, oko šestog meseca uvodite postepeno čvrstu hranu, koju dete uglavnom prihvata. Ako trenutno odbije neku vrstu namirnica, posle par nedelja ponovo probate. U drugoj godini je ishrana uvek teža, deca svesno odbijaju neku vrstu hrane, uglavnom povrće, a žele što više slatkiša i taj obrazac se često nastavlja i kasnije. Deca imaju periode ubrzanog rasta, kada im je potrebna dovoljna količina i vrsta hrane. Ishrana deteta je najbolje prikazana u piramidi ishrane, gde osnovu čine ugljeni hidrati, zatim proteini, vitamini i minerali iz svežeg voća i povrća i na kraju masti i šećeri. Pojednostavljen model ishrane deteta je tanjir koji čine polovina povrća, četvrtina proteina i četvrtina ugljeni hidrati. Deca treba da obeduju za stolom od kada samostalno sede, zajedno sa ukućanima. Za to vreme treba da se isključe svi elektornski uređaji. Starija deca treba da učestvuju u nabavci i pripremi hrane. Slatkiše treba smanjiti na konzumaciju jednom u nekoliko dana, a glavni izvor šećera treba da bude voće.“
Kad je u pitanju vaspitavanje dece, doktorka Raketić napominje i da dete ne treba da ulazi u konflit sa drugima, tj. da dete treba naučiti kako da se odbrani, sebe i druge tako što će probati da reši konflikt mirno.
Ne sme samo u lift
Doktorka Nataša Vujinović otkriva svoje principe i svojevrsne zabrane koje se tiču dece.
„Dok je malo, dete ne sme da izađe iz stana, a da se prethodno ne javi roditeljima. Ne sme ni da ulazi u automobil nepoznate osobe. Takođe, ne sme da samo ulazi u lift, osim u pratnji mame, tate, tetke i slično. Ne dolazi u obzir naginjanje kroz prozor ili izlazak na balkon, osim ako neko stariji nije tu“, kaže doktorka i dodaje i da manje dete ne sme da razgovora sa nepoznatim osobama.
Doktorka Vujinović ističe i da detetu treba objasniti da je telefon namenjen za razgovor, da to nije igračka, te da služi samo da se obavi razgovor ili pošalje poruka.
„Čvrsto verujem u ono da detetu boravak ispred ekrana treba ograničiti na maksimalno dva sata dnevno za veću decu, a detetu do dve godine treba zabraniti upotrebu telefona, kao i gledanje TV-a.“
Nikako na bazen bez nadzora
Pedijatar Tomislav Stevanović kaže da određene zabrane zavise od uzrasta deteta.
„Moja deca nikad ne idu na bazen bez nadzora. Kad ih vodim na bazen, nikad se ne odvajam od njih iako imaju osam, 10 i 12 godina. Takođe nedopustivo je puštati decu na ulicu bez nadzora, da prelaze preko pešačkog prelaza dok su mlađa, da voze bicikl bez kacige.“
Što se tiče tinejdžerskog uzrasta, doktor napominje da određene zabrane treba da se odnose na kasne izlaske, loše društvo, da posebno treba paziti na opasnost od droga i ako detetu fokus postaje nešto izvan porodice.
Dan bez sporta ne dolazi u obzir
Pedijatar Slavko Dušanov ističe važnost fizičke aktivnosti i veruje da tu nema kompromisa.
„Dok su bila mlađa, deci nikad nisam dozvoljavao da presede ceo dan i da makar malo ne budu fizički aktivni. Jednostavno, to nije dolazilo u obzir. Morali su da izađu napolje i sa decom iz komšiluka makar triput šutnu na koš. Cela ulica se skupljala kod nas na fudbal, stoni tenis… Dete mora da bude aktivno, da se zarazi sportom, a ne da kroz igrice stvara virtuelni svet koji nije realan. A sa tim sportom treba na vreme da se krene. Treba da vodiš dete na treninge, da pratiš da li je to u kontinuitetu, a ne da ono bude pred televizorom ili telefonom po ceo dan.“
Doktor Dušanov kaže i da deci nikad nije dozvoljavao da tužakaju vršnjake tek tako.
„Svoj problem moraš da naučiš da rešiš sam, naravno uz našu pomoć, ali mora da shvati kako je izboriti se za nešto, a ne ići preko drugih i hvatati krivine. Roditelj treba da bude uzor, da dete odmalena shvati koji potezi nisu dobri, a koji jesu, šta je zdrav odnos prema drugima, šta znači pomoći drugu, a ne da ga cinkari iz hira za bilo šta.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
