Imao je dovoljno ljubavi za svu decu ovog sveta.
Smejali smo se njegovim forama i fazonima, ali smo ga u isto vreme doživljavali i kao mudrog starca iz neke drevne bajke koji u svakoj situaciji tačno zna šta treba da kaže da bi se ti osetio bolje, sigurnije i pametnije.
Raša Popov bio je blag i zabavan, uvek pomalo luckast i ekscentričan, otkačeni pronalazač koji je imao dovoljno ljubavi za svu decu ovog sveta, čak i za onu koja su ga jednom prilikom okrutno napala u holu zgrade, želeći da ga opljačkaju.
Novinaru Blica koji je sa Rašom Popovim radio intervju jednom prilikom, ispričao je:
„Kad sam svoju drugu knjigu bajki nazvao ‘Opasne bajke’, pitali su me zašto opasne? U teoriji bajki ima dva gledišta. Jedno stoji na stanovištu da je život surov i opasan i da su bajke od pamtiveka surove i opasne. Takva je Bajka o Crvenkapi, o Pepeljugi… i pristalice ove teorije kažu da treba pripremati decu za surovi i opasni svet.
A ima druga struja koja kaže kako su opasne bajke plod surovog kapitalističkog umovanja. Ipak, mislim da većina ljudi čezne za dobrotom i uvek bih deci savetovao da se okreću dobroti, a zameram vaspitačima koji su nepravedni prema deci i pozivam ih da budu prema njima bolji i dobroćudniji. Zato ja deci opraštam, jedino ne mogu da oprostim odraslim ljudima koji dobiju malu decu, a onda od njih naprave monstrume.
Deci bih poručio da se bore za svoju sreću i da će sreću ostvariti ako se bore za sreću drugih. Ako krenu prema drugima agresivno i neprijateljski, svet će im se vratiti u neprijateljskom stroju i počeće da ih goni. Lov na sreću je putem dobrote.“
Baš u tom tonu je i jedna od njegovih najmudrijih misli, ako ne i najmudrija i treba je se prisetiti ne samo na današnji dan, već i mnogo češće, a glasi:
„Patuljak koji se popne na planinu i dalje ostaje patuljak“.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
