Roditelji, ovo morate pročitati.
U današnje vreme je veliki izazov biti roditelj. Dajete sve od sebe da vaše dete izraste u dobrog čoveka sposobnog za život, ali istovremeno imate strah da ne napravite greške u vaspitanju na jedan ili drugi način. Ne može svako biti stručnjak za dečji razvoj , ali to ne znači da nešto radi pogrešno.
Dečji terapeut Džošua Terhune podelio je listu stvari koje nikad ne radi dok se igra sa svojom decom. Njegovo glavno pravilo je – bar 15 minuta igranja svaki dan. U svojoj praksi jedno od pitanja koje uvek postavlja deci koja dolaze kod njega je – kada se osećaju najvoljenije. I iako uvek očekuje velike stvari kao što su – putovanja, skupe igračke ili bilo šta slično, 95 dece od 100 kaže – kad se igram s mamom i tatom.
Ne postavljam pitanja koja će dete da „izvuku iz trenutka“
On objašnjava da postavljanje pitanja tera decu da preispituju sebe šta bi trebalo da znaju.
„Vidim da roditelji često rade. Zapitkuju – hej koje boje je ovaj auto, kako kaže krava…Deca su pod pritiskom tada jer osećaju da moraju da nastupe.“
Igre s ulogama
Terapeut objašnjava da kad se sa svojom decom igra tako da glume neke likove, i kad ne zna šta da radi, koristi metod šaputanja. On pita dete šapnuvši mu u uvo – šta treba da radim i kako kaže – uvek dobije odgovor, takođe šapatom.
Naređivanje ili zahtevanje promene ponašanja
Kada mogu, pokušam da ignorišem ili im skrenem pažnju s nekog neželjenog ponašanja. Kada rade nešto što nije bezbedno ili je previše agresivno ili sklonim igračku ili završim igru. Na primer sin me je udarao Lego kockama po nozi i naređenje bi bilo – prestani to da radiš, ne radi to. Kada ne naređuješ već postavljaš granice to zvuči ovako – ako nastaviš da me udaraš, nećemo se igrati s Lego kockama.
Kritikovanje njihove igre
Ako se fokusiram na negativne obrasce ponašanja, moja deca će znati kako da ih iskoriste da bi mi privukla pažnju. To podrazumeva da se ne komentariše da je crtež ružan. Važno je da dete ne crta sledeći tako da zadovolji roditelja, već sebe. Pohvalite to što rade, sam proces izrade ili igranja jer tako dete samo sebi postaje izvor podrške.
Korišćenje sarkazama ili ruganje
Deca jako retko osećaju da imaju kontrolu nad nečim. Neko im uvek govori gde da idu, šta da rade, kako da se ponašaju, kako da odgovore. Igra je kratak period u kom vode. Tada se razvijaju u ljude koji će postati sutra. Zato ih tada maksimalno ispoštujte.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
