Zašto devojčice sve ranije ulaze u pubertet? Mnoge od njih počinju da razvijaju grudi već sa 6 ili 7 godina! Uzroke su pokušali da pronađu lekari iz celog sveta, a evo šta su zaključili.
Marsia Herman-Gidens je prvi put shvatila da se nešto menja kod mladih devojaka kasnih 1980-ih, dok je radila kao direktorka tima za zlostavljanje dece u Medicinskom centru Univerziteta u Severnoj Karolini. Tokom procene devojčica koje su bile zlostavljane, dr Herman – Gidens je primetila da su mnoge od njih počele da razvijaju grudi u dobi od 6 ili 7 godina.
„To nije delovalo prirodno“, izjavila je dr Herman, koja je sada profesorka u Školi za globalno javno zdravlje Univerziteta Severne Karoline. Pitala se da li je veća verovatnoća da će devojčice sa ranim razvojem grudi biti seksualno zlostavljane, ali nije mogla da pronađe podatke koji su pratili početak puberteta kod devojčica. Zato je odlučila da ih sama prikupi.
Deceniju kasnije, objavila je studiju o više od 17.000 devojčica koje su bile podvrgnute pedijatrijskim pregledima. Brojke su otkrile da su, u proseku, devojčice sredinom 1990-ih počele da razvijaju grudi – obično prvi znak puberteta – oko 10. godine, više od godinu dana ranije nego što je pre zabeleženo. Pad je bio još upadljiviji kod devojčica sa tamnijom bojom kože, koje su počele da razvijaju grudi, u proseku, sa 9 godina.
Medicinska zajednica bila je šokirana nalazima, a mnogi su sumnjali u promene koje je primetila jedna anonimna lekarka, priseća se dr Herman. „Bili su slepi“, rekla je.
Ali pokazalo se da je studija bila prekretnica u medicinskom razumevanju puberteta. Istraživanja koja su se odvijala decenijama od tada, u desetinama zemalja, potvrdila su da je doba puberteta kod devojčica opadalo za oko tri meseca po deceniji od 1970-ih. Sličan obrazac, iako manje ekstreman, primećen je kod dečaka.
Iako je teško razdvojiti uzrok i posledicu, raniji pubertet može imati štetne posledice, posebno za devojčice. Devojčice koje rano prolaze kroz pubertet izložene su većem riziku od depresije, anksioznosti, zloupotrebe supstanci i drugih psiholoških problema, u poređenju sa vršnjakinjama koje kasnije kroče u pubertet. Devojčice koje ranije dobiju menstruaciju takođe mogu biti u većem riziku od razvoja raka dojke ili materice u odraslom dobu.
Niko ne zna koji faktor rizika – ili što je verovatnije, koja kombinacija faktora – pokreće raniji pubertet ili zašto postoje velike razlike. Čini se da gojaznost igra ulogu, ali ne može u potpunosti da objasni promenu. Istraživači takođe ispituju druge potencijalne uticaje, uključujući hemikalije koje se nalaze u određenoj plastici, kao i stres. I iz nejasnih razloga, lekari širom sveta su prijavili porast slučajeva ranog puberteta tokom pandemije.
„Vidimo ove značajne promene kod sve naše dece i ne znamo kako da to sprečimo, a želimo. Ne znamo šta je uzrok“, rekao je dr Anders Juul, pedijatar endokrinolog sa Univerziteta u Kopenhagenu koji je objavio dve nedavne studije o ovom fenomenu. “
Gojaznost
Otprilike u vreme kada je dr Herman-Gidens objavila svoju značajnu studiju, istraživačka grupa dr Juul je ispitivala razvoj grudi 1.100 devojčica u Kopenhagenu. Za razliku od američke dece, danska grupa je odgovarala obrascu iz medicinskih udžbenika: devojčice su počele da razvijaju grudi u prosečnoj starosti od 11 godina.
U to vreme, dr Juul je sugerisao da je raniji početak puberteta u Sjedinjenim Državama verovatno vezan za porast gojaznosti u detinjstvu, što nije slučaj u Danskoj.
Gojaznost je povezana sa ranijim menstruacijama kod devojčica od 1970-ih. Brojne studije su od tada utvrdile da mlade devojke koje imaju višak kilograma ili pate od gojaznosti imaju tendenciju da dobiju menstruaciju ranije nego one prosečne težine.
Dr Natali Šo, pedijatrijska endokrinološkinja sa Nacionalnog instituta za zdravstvene nauke o životnoj sredini koja je proučavala efekte gojaznosti na pubertet, rekla je: „Mislim da ovih dana nema mnogo sumnje da je gojaznost glavni faktor koji doprinosi ranom pubertetu“.
Ipak, dodala je, mnoge devojke koje se ranije razviju nemaju višak kilograma.
„Gojaznost ne može da objasni sve ovo“, rekla je dr Šo.
Hemikalije
U deceniji nakon Herman-Gidensove studije, dr Juul je počeo da primećuje pojavu ranog puberteta u Kopenhagenu, uglavnom kod devojčica koje su razvijale grudi sa 7 ili 8 godina.
U studiji iz 2009. na skoro 1.000 devojčica školskog uzrasta u Kopenhagenu, njegov tim je otkrio da je prosečna starost razvoja grudi opala za godinu dana od njegovog ranijeg istraživanja, na nešto manje od 10 godina, pri čemu je većina devojčica u rasponu od 7 do 12 godina. Devojčice su takođe dobijale menstruaciju ranije, oko 13 godina, četiri meseca ranije nego što je bio slučaj pre.
„To je veoma primetna promena u veoma kratkom vremenskom periodu“, rekao je dr Juul.
Ali, za razliku od lekara u Sjedinjenim Državama, on nije mislio da je gojaznost kriva: indeks telesne mase danske dece u kohorti iz 2009. nije bio ništa drugačiji nego što je bio 1990-ih.
Dr Juul je postao jedan od najglasnijih zagovornika alternativne teorije – da je za to krivo izlaganje hemikalijama. Devojčice sa najranijim razvojem grudi u njegovoj studiji iz 2009. godine, rekao je, imale su najveći nivo ftalata u urinu, supstanci koje se koriste da plastiku čine izdržljivijom, a koje se nalaze u svemu, od podova do ambalaže za hranu.
Ftalati pripadaju široj klasi hemikalija zvanih „endokrini disruptori“, koji mogu uticati na ponašanje hormona i postali su sveprisutni u životnoj sredini u poslednjih nekoliko decenija. Ali dokazi da oni pokreću raniji pubertet nisu potpuno jasni.
Taj nedostatak podataka je naveo mnoge naučnike da budu skeptični prema ovoj teoriji, rekao je dr Hauser, koji je nedavno izvestio o tome da nemamo dovoljno podataka kako bismo osudili određenu klasu hemikalija.
Stres i način života
Drugi faktori takođe mogu biti uključeni u raniji pubertet, barem kod devojčica. Seksualno zlostavljanje u ranom detinjstvu je povezano sa ranijim početkom puberteta. Međutim, uzročne strelice je teško nacrtati. Stres i trauma bi mogli da podstaknu raniji razvoj, ili, kako je dr Herman-Gidens pretpostavila pre nekoliko decenija, devojčice koje se fizički razviju ranije mogle bi biti podložnije zlostavljanju.
Devojčice čije majke imaju istoriju poremećaja raspoloženja takođe izgleda da će ranije dostići pubertet, kao i devojčice koje ne žive sa svojim biološkim očevima. Faktori načina života kao što je nedostatak fizičke aktivnosti takođe su povezani sa promenama u vremenu puberteta.
A tokom pandemije, pedijatrijski endokrinolozi iz celog sveta primetili su da se povećavaju preporuke za raniji pubertet kod devojčica. Studija objavljena u Italiji u februaru pokazala je da 328 devojčica upućeno u pet klinika širom zemlje tokom perioda od sedam meseci 2020. godine, u poređenju sa 140 u istom periodu 2019. (Nijedna razlika nije pronađena kod dečaka.)
Nova normala?
Decenijama su medicinski udžbenici definisali faze puberteta koristeći takozvanu Tanerovu skalu, koja je zasnovana na bliskim posmatranjima između 1949. i 1971. godine oko 700 devojčica i dečaka koji su živeli u sirotištu u Engleskoj.
Skala definiše normalan pubertet kao početak od 8 godina ili više za devojčice i 9 ili više godina za dečake. Ako pubertet počinje ranije od tih granica, lekari bi trebalo da pregledaju dete i pokušaju da otkriju redak hormonski poremećaj koji se zove centralni prerani pubertet, koji može da podstakne pubertet već u detinjstvu. Deca sa ovim poremećajem često se podvrgavaju skeniranju mozga i uzimaju propisane lekove za blokiranje puberteta kako bi odložili seksualni razvoj do odgovarajućeg uzrasta.
Postoje i stručnjaci koji tvrde da bi starosni prag trebalo smanjiti. U suprotnom, kažu, zdrava deca bi mogla da budu upućena specijalistima i podvrgnuta nepotrebnim medicinskim procedurama, koje mogu biti fizički naporne i skupe.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
