Psiholog za Nova.rs: Ne postoji rok za prijavu silovanja

silovanje
Foto:Nova S/Medija centar Beograd

Nakon potresne ispovesti glumice Milene Radulović da ju je sa 17 godina silovao pedagog Miroslav Aleksić, nju su pojedini optužili da silovanje nije prijavila “na vreme”. Psiholog Tanja Ignjatović za portal Nova.rs priča može li uopšte da postoji rok u kom će neko da smogne snage i prijavi napasnika i čija podrška je žrtvama najvažnija.

Brojni građani i Milenine kolege podržali su je što je hrabro istupila. Međutim, nedugo potom, društvenim mrežama počele su da kruže prilično strašne poruke.

Kako kažu neki, koji su srećom u manjini, sve je to sumnjivo jer silovanje nije prijavila odmah nego je čekala godinama i nastavila da ide na časove kod Aleksića.

Tim povodom, psiholog Tanja Ignjatović za portal Nova.rs priča da li uopšte postoji određena tipična reakcija žrtve silovanja.

„Svaka žrtva kroz takvo iskustvo prolazi na svoj način. Nema tipične reakcije, recimo, kad vidimo neku emotivnu reakciju ili ponašanje – da znamo da je ta osoba žrtva, pa još i da znamo da je žrtva nekog određenog tipa nasilja. To jednostavno ne postoji. To naše očekivanje je pogrešno.“

Tanja Ignjatović kaže da svaka žrtva prolazi unutrašnje iskustvo koje je vrlo različito.

„Neke žrtve imaju jako emotivne reakcije – bes, ljutnja, agresija – jer je takvo iskustvo, pre svega, povreda poverenja u druge ljude, povreda bazičnog osećaja koji imamo prema ljudima kojima verujemo. I onda su neke žrtve jako ljute, a neke osećaju strašan stid i krivicu. Neke misle da se to njima desilo zato što su one nešto uradile ili nisu uradile, da su one dale povod, a zlostavljači se često trude da žrtva ima taj osećaj da je zapravo ona htela to što je on uradio. To jako zbuni, naročito kad su žrtve deca i mladi, jer su oni istovremeno imali poverenja i voleli te ljude, a sada shvataju da nešto nije redu.“

Pročitajte još:

Kako kaže naša sagovornica, postoje i žrtve koje ne pokazuju nikakve emocije, sasvim su suzdržane i to je zapravo način da one vrate kontrolu – i nad emocijama i nad događajima koji su im se desili.

„Prema toj smirenosti nekada deluje – pa nemoguće da ona tako izgleda ako se takva stvar desila“, kaže Tanja Ignjatović i dodaje da ima i onih koji su u potpunom šoku, koji deluju sasvim smrznuto nakon svega što ih zadesi.

A koliko će ta reakcija da traje, zavisi od pojedinačne situacije i osobe.

Tanja Ignjatović govori i o trenutku kad žrtva reaguje na zločin, odnosno o vremenu koje prođe između silovanja i reakcije.

„Kada će žrtva da reaguje – to su radnje koje žrtva u trenutku kad se događa razume kao zloupotrebu, kao povredu, kao degradaciju, kao nasilje ili – naknadno. Mnogi, posebno mlađi, tek su naknadno posle silovanja svesni da se radi o zloupotrebi, tek su kasnije svesni šta se desilo. Mnogi se zbog mehanizama potiskivanja i ne sećaju toga, čak godinama.“

Prijaviće zločin kad budu spremne

Psiholog Tanja Ignjatvoić ističe da će žrtve progovoriti o silovanju onda kada budu spremne da javno govore o tome, baš zbog ružnih reakcija koje je doživela Milena.

„Žrtva prvo mora da reši svoju unutrašnju tegobu. Takođe, devojčicama i devojkama je mnogo lakše ako su odgajane uz poruku roditelja – šta god da ti se desi, ja sam tu za tebe, molim te, reci, ja ću se pobrinuti. Tada će se deca mnogo lakše poveriti roditeljima kad se stvar desi ili kad postanu svesna da je u pitanju nešto što ona ne razumeju, što im se ne dopada i što im se čini kao zloupotreba. Dete može da bude i zbunjeno jer ne zna da li je nešto slučajno ili namerno, ali zato je tu važna poruka roditelja. Takođe, devojčica, devojka, žena ima pravo i da kaže – hoću da ovo prebrodim i neću da idem u postupak, neću da obelodanim – jer je svesna da će tu isplivati mnoge stvari koje ona ne želi, da će to trajati mnogo duže nego što ona želi, da će morati da ponovi nekoliko puta šta se desilo…“

Stoga je neizmerno važna i podrška društva.

„Mi koji nemamo ta iskustva moramo da se suzdržimo svakog komentara koji osuđuje, mi nismo sudije. Treba da se pitamo kako da to popravimo, kako da pomognemo“, zaključuje psiholog Tanja Ignjatović.

Pomoć žrtvama

SOS telefon Autonomnog ženskog centra je 0800 100 007 i dostupan je radnim danima od 10h do 20h. Pozivi su besplatni.

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja je 0800-222-003.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram