"Daću ti pare ako popraviš ocene."
Za potrebe knjige „Odgajanje preduzetnika“, Margot Bisnov intervjuisala je 70 roditelja koji su odgajili veoma uspešne, sada odrasle ljude, da bi razumela na koji način su oni pomogli svojoj deci da ostvare svoje snove.
Uvidela je da komunikacija igra veliku ulogu i otkrila je koje četiri fraze ovi roditelji nikada nisu koristili kada su njihova deca bila mala.
„Ne verujem ti, pa sam pregledao tvoj domaći zadatak i ispravio greške umesto tebe“
Svi roditelji su istakli važnost odgovornosti. Želeli su da njihova deca rešavaju probleme, uče iz grešaka kako bi imala više samopouzdanja.
Džon Erou je napustio koledž pre nego što je diplomirao da bi pokrenuo „Mutual Mobile“, tehnološku kompaniju koja je ostvarila više od 200 miliona dolara prihoda.
Kada je išao u peti razred sa drugarima je osnovao školske novine, koje su se odmah rasprodale. Međutim, nisu proverili činjenice, direktor je bio besan i zbog toga su imali probleme. Džonovi roditelji ga nisu grdili već su mu samo rekli da ispravi svoje greške.
„Znajući da imam podršku roditelja, čak i kada je autoritet bio protiv mene, naterao sam sebe da radim više kako ih ne bi izneverio“, rekao je Džon.
„Povećaću ti džeparac da bi mogao da kupiš šta želiš“
Roditelji sa kojima sam razgovarala dolazili su iz raznih socioekonomskih pozadina i svi su učili svoju decu o vrednosti novca. Čak su i bogatija deca morala da rade da bi stekla novac.
Najla Rodžers je osnivač „Mama Hope“, neprofitne organizacije koja finansira društvene organizacije. Kada je Nila bila u srednjoj školi, želela je da ode u inostranstvo i umesto da plati ceo iznos, njena mama je rekla da mora da zaradi polovinu troškova putovanja. Najla je čuvala decu, kosila travnjake, šetala pse, učila druge da plivaju i unosila podatke u kompjutere.
„Radila sam 15 sati dnevno, sedam dana u nedelji da prikupim novac. Do kraja leta, skupila sam dovoljno da odem i tako je počeo moj preduzetnički put“, rekla je ona.
„Nema aktivnosti posle škole dok ne popraviš ocene“
Mnogi roditelji sa kojima sam razgovarala nisu razumeli strasti svoje dece, ali su im svi dali dosta vremena da se upuste u to.
Neka deca su se bavila svojim hobijima pored toga što su bili odlični učenici. Neki su svu svoju energiju uložili u svoju strast i nisu bili tako sjajni u školi. Roditelji su ih podržali bez obzira na to.
Reditelj Džon Ču, gajio je ljubav prema snimanju filmova još od kada je bio u drugom razredu. Njegovi roditelji imigranti vodili su restoran i nadali su se da će napornim radom ostvariti američki san, ali im nije palo na pamet da bi to moglo biti uz pomoć sinovljevog hobija.
„Ako želiš ovo da radiš, prouči to i budi najbolji u tome“, govorili su mu.
„Daću ti novac ako dobiješ dobre ocene“
Odrastajući, budući preduzetnici nikada nisu učili da je životni cilj da budu bogati. Umesto toga, trebalo je uspeti, učiniti bolje, poboljšati se i stvoriti nešto veliko.
Roditelji su shvatili da njihova deca nikada neće biti srećna ako se bave nečim u čemu ne uživaju i da samim tim nikada neće biti uspešni u tome.
Tako su odgajali decu koja su svoje strasti uložila u svoje poslovanje i napravila bolje proizvode i usluge. Deca su verovala da će, po svoj prilici, novac doći. A čak i da nije, bolje i to nego naporan rad na nečemu što mrze.
Kao rezultat toga, odrasli su sa osećajem svrhe i sa željom da naprave neku promenu u svetu.
***
Bonus video: Radmila Petrović o roditeljstvu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
