Uz koje trikove se može nešto uštedeti?
Danas mleko, jaja, meso, toalet papir, deterdžent imaju jednu cenu, sutra već drugu, pa je razvlačenje plate do kraja meseca mnogima u našoj zemlji prava akrobacija. I kad se poplaćaju svi računi i kupi ono osnovno, ostane li nešto sa strane? Postoje li neki trikovi uz koje možemo da racionalnije trošimo, da bolje rasporedimo ono čime raspolažemo, pa da nešto i uštedimo? O tome smo razgovarali sa pet porodica iz Srbije.
Jankovići iz Novog Sada
Ko šta radi, oni prave spiskove, kažu.
„Kad ne bismo pravili listu troškova i rashoda u odnosu na kućni budžet, teško da bismo pregurali mesec. Prvo popišemo koliko nam treba za račune. Onda za hranu, ali za to nikad ne znamo koliko ode jer svakog dana sve je samo skuplje i skuplje. Gledamo da uzimamo sve što je moguće na akciji. Uspemo da tako za jednu punu kesu namirnica damo oko 1.200 dinara umesto 2.500. I uvek idemo sa spiskom u radnju jer, ako krenemo stihijski, potrošimo i ono što imamo i što nemamo.“
Važna stavka kod njih je ušteda na kupovini mesa.
„Meso uzimamo od lokalnog prodavca koji je i uzgajivač i daje nam na rate. Recimo, paket od 10 kg govedine nas izađe 100 evra i to platimo na tri rate na po 15 dana.“
Takođe, supe, čorbe, gulaš nakuvaju na veliko i onda zalede u plastičnim teglama ili kutijama.
„To se pokazalo odlično jer em imaš spreman ručak kad ti se ne kuva, em ne trošiš ekstra novac na jelo jer nisi stigao da skuvaš nešto unapred, a vreme je za klopu.“
Na kraju meseca oni uspeju da uštede oko 150-200 evra sveukupno, mada to ume dobrim delom lako da se istopi na neke neplanirane izdatke, npr. proslave u zadnji čas ili odlazak lekaru…
Kostići iz Beograda
I oni gledaju da sve rashode pišu kako bi imali kontrolu nad novcem i nešto uštedeli.
„Mesečno zapisujemo prvo koji su stalni rashodi (režije, telefoni, dečije aktivnosti…) i spram toga planiramo koji je slobodan deo prihoda. Zapisujemo i ako znamo da će biti neki dodatni trošak za taj mesec (proslava rođendana, neke kupovine…). Nedeljno obavljamo kupovine u marketima za veći deo namirnica. Kupujemo obično family i neka extra gramažna pakovanja, ali obavezno uporedimo da li su stvarno jeftinija spram kupovine, recimo, dva ili tri obična pakovanja (često se desi da i nisu).“
Kako kažu, hemiju kupuju najčešće u radnjama namenski za nju i znaju da rotiraju dva, tri brenda zavisno od akcija za kupovinu.
„Meso kupujemo najčešće unapred, recimo, kupimo par pilića, koka, nekoliko kilograma šnicli itd, što podelimo u manje pakete i odlažemo. Brašno najčešće uzmemo u obližnjem mlinu, hleb obično sami pravimo.“
Još jedan trik Kostića je da izbegavaju glavne pijačne dane jer se tada menja cena.
„Obično kupujemo utorkom ili sredom, ili kupujemo u obližnjim selima.“
Kupovina obuće i odeće je kod njih sezonska i planira se unapred, a deo odeće deca nasleđuju (bez veša, čarapa, pidžama).
„Ušteda zavisi od meseca do meseca, nekad ostane nešto sa strane, najviše šest, sedam hiljada dinara.“
Miletići iz Beograda
„Dnevni odlazak u prodavnicu je minimum 2.000 dinara samo za osnovne namirnice za taj dan. Zato ručak spremam dva puta nedeljno uz dogovor sa članovima porodice šta žele te nedelje. Naučili smo decu da razumeju kada nemamo za, recimo, luna park. Za plaćanje su uvek prioritet računi, pa dečje obaveze (treninzi), a hrana ide po potrebi (ne volimo velike kupovine, tu se kupi i šta treba i šta ne treba).“
Kozmetika i hemija se kod njih kupuje na par meseci i tu gledaju da najmanje troše.
„Ali hrana je preskupa. Međutim, naučila sam da od jednog ručka napravim dva ili da, kad imam viška, zamrznem, pa iskoristim kad nemam. Ali iskreno mislim da je preteško uštedeti danas, bar nama jer uvek vam nešto iskrsne neplanirano. Za velike proslave i neke bitne stvari, planiramo unapred da ne bismo ostali kratki sledeći mesec“, kažu Kostići.
Ističu i da su naučili da se organizuju i rasporede kolike su im mogućnosti, pa u svemu tome može da se odvoji oko 5.000 dinara.
Jovovići iz Zemuna
„Najkorisnija stvar koju smo uradili za sebe ove godine je što smo prestali da kupujemo meso u marketima i mesarama. Našli smo preko rođaka na selu čoveka koji uzgaja domaće i koji nam je prodao celo tele za manje od pet evra po kilogramu. Dodatno smo platili obradu mesa par hiljada dinara i porodično smo se podelili tako da svako uzme jednu četvrtinu, dakle svakome po 20 kilograma mesa, što je nas lično koštalo malo više od 100 evra, a za taj novac smo dobili više od 50 obroka za nas troje. Ako uzmete u obzir da proverena, kvalitetna domaća teletina trenutno ne može da se nađe za manje od 1.500 dinara po kilu, računica vam je jasna, uštedeli smo više od 150 evra.“
Na sličan način su se organizovali i za piletinu.
“Imamo na selu rođaku koja uzgaja piliće i od nje smo kupili četiri cela pileta za triput manje novca nego što bi nas to koštalo u radnjama. Dakle, za 3.000 dinara smo se opskrbili piletinom koja bi nas u marketima koštala minimum 9.000.”
Blagojevići iz Niša
„Naša četvoročlana porodica sa dvoje dece školskog uzrasta živi od jedne plate. Ja povremeno dopunim kućni budžet svojim hobijem izradom rukotvorina, kolača ili nekom dekoracijom za rođendane, ali to nije stalan prihod i svakako ne čini jednu platu. Nakon drastičnih poskupljenja jako je teško uštedeti i pregurati mesec. Najveći rashod je hrana, posebno jer su osnovne namirnice najskuplje.“
I gde je onda moguće uštedeti?
„Štedimo na mesu tako što manji komad naseckam u jelu, pa svako dobije pomalo… Jelo kuvam za dva dana kako bih uštedela na električnoj energiji ili gasu. Stari hleb tostiramo, pohujemo zapečeno u rerni…. Stalno kuvamo čorbe. Iako živimo na selu, imamo malu okućnicu, ove godine nismo posadili ni baštu jer je sve od semena, rasada, đubriva i hemije preskupo, tako da ni toga iz bašte neće biti više. Garderobu za decu uzimamo od starijih rođaka, a istu potom dajemo mlađima…. Užinu za decu pripremamo mahom kod kuće. Čuvamo ono što imamo i tako i vaspitavamo decu kako bi nam stvari što duže potrajale“, kažu Blagojevići i dodaju da na kraju meseca ne ostane ništa da se odvoji i uštedi i da je dobro kad su na – nuli.
BONUS VIDEO: Mamazjanija, peta epizoda, Anđela Jerinić i Jovana Budima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
