Šta od ovoga vi primenjujete?
Roditeljstvo je trnovit put posut laticama cveća. Možda je ova metafora malo preterana ili usiljena, ali zapravo vrlo realno prikazuje ono kroz šta roditelji prolaze. Svaka nova faza u odrastanju nosi nove izazove kojima moraju da dorastu i nađu rešenja za nove probleme, pitanja, promene u ponašanju, izlive besa, bolesti, odbijanja, prve ljubavi, simpatije, poljupce…
Sa podizanjem svesti o nežnom i savesnom roditeljstvu odgovornost, koju nose novopečene mame i tate, ali i oni sa malo starijom decom, postala je još veća. Sada kada su nam dostupne informacije, primeri i stručni saveti ljudi koji godinama proučavaju dečji mozak i na koje sve načine možemo da odgajimo srećnu, samopouzdanu i disciplinovanu decu, na nama je samo da ih primenimo i slušamo. Ipak, lakše je reći nego uraditi. Stari i tradicionalni sistemi i dalje nisu u potpunosti iskorenjeni u našem društvu, a rečenica „Pa šta je nama falilo?“ se ponavlja toliko često da se postavlja pitanja kada ćemo, i da li ćemo ikada izaći iz začaranog kruga?
Zahvaljujući širokom spektru stručnjaka koji neumorno vode ovu bitku uz pomoć roditelja koji su odlučili da prihvate nove ideje, ideologija pozitivne discipline i nežnog roditeljstva se čuje sve glasnije. Ipak, bolna istina je da roditeljima ni uz svu pomoć nije uvek lako. Koliko puta udare u zid koji ne mogu i ne znaju kako da pređu? Šta kada moje dete neće da deli igračke, ili se pak ne bori za svoje? Kako da reagujem ako baca hranu po kući? Šta ako mrzi školu?
Možda ne možemo uvek i na sve da imamo odgovor, ali vam donosimo 10 saveta sa Instagrama The Parents Project koji bi mogli biti od velikog značaja.
Šta je potrebno našoj deci
Dr Gabor Mate često govori o osnovnim potrebama deteta, a ovo je lepa, sažeta verzija onoga što misli kada to kaže.
Svako dete zahteva minimalno određene stvari da bi raslo i razvijalo se na zdrav način. Šta je potrebno našoj deci:
Bezbedan odnos privrženosti sa roditeljima
Prisutni i dostupni roditelji
Dete ne treba da se trudi da bi se ostvarila veza između roditelja i njega
Sloboda deteta da iskaže sve emocije
Sve ove stvari verovatno izgledaju prilično jednostavno, ali ima mnogo roditelja koji ih ne pružaju svojoj deci. Dr Mate, koji je nedavno gostovao u Beogradu, često pominje da je dostupnost roditelja ugrožena „današnjim stresnim društvom“. Tužno je znati da je jedna od osnovnih potreba naše dece na udaru na osnovu toga kako se društvo transformisalo. Uz sve zahteve i očekivanja od posla i ostalog, postalo je teško biti prisutan roditelj, bar onoliko koliko bismo želeli da budemo tu za našu decu. Mame i tate moraju udružiti snage i gajiti određenu usmerenost i odlučnost kako bi bili sigurni da je ova dečija potreba zadovoljena.
Pustite ih da traže rešenja
Tameka Montgomeri, direktorka „Core Strategy Partners“ i jedna od govornica Ted Talks-a, podelila je vrlo jednostavnu ideju, koju svako treba da čuje.
„Roditelji danas žele da učine mnogo za svoju decu, i to je sjajno. Ali moramo da budemo svesni kada radimo previše, posebno kako deca rastu. U nekom trenutku, moramo da pređemo sa toga da im budemo sve do toga da budemo sistem podrške – bar u nekim oblastima njihovog života. Ponekad će im i dalje biti potrebna naša pomoć, ali naša deca moraju sama da počnu da istražuju i traže rešenja“, objašnjava Tameka.
Ona objašnjava da to ne znači da ne možemo da uskočimo kada se naša deca zaista bore, muče i traže pomoć. Ali doći će vreme kada ćemo morati malo više da posmatramo i malo manje intervenišemo. Na ovaj način možemo ih podržati u razvoju veštine rešavanja problema, ali i pomoći im da izgrade otpornost i samopouzdanje.
Najveća zabluda o nežnom roditeljstvu
Dr Sigi Koen objašnjava koje su to stigme o nežnom roditeljstvu, i zašto ovaj pojam mnogi u potpunosti ne razumeju.
„Uobičajena zabluda oko nežnog roditeljstva je da je ova tehnika „meka“ prema deci i da ne priprema našu decu efikasno za život. Određivanje prioriteta u vezi sa detetom i prihvatanje njegovih osećanja ne zahtevaju od roditelja da zanemari disciplinu i podučavanje potrebnih životnih veština“, ističe dr Sigi.
Možete biti prisutni za svoje dete, a da zapravo ne radite sve za njega. Dr Sigi kaže da ne treba da požurimo da popravimo sve za našu decu kada su tužni ili besni. Svako svakodnevno doživljava neku vrstu anksioznosti. To se ne može izbeći. Bez obzira da li je dete zabrinuto oko toga s kim će provesti školski odmor ili zbog načina na koji igra, ili bi želelo da trenira neki sport, ono će imati trenutke tuge, brige, besa i raznih drugih emocija“, dodaje ona.
Pa šta roditelj može da uradi?
Doktorka ovako odgovara: „Mogu biti spremni da budu tu za dete kada se oseća potišteno ili ga emocije preplave. Ovo je jednostavno, sedite sa detetom i slušajte ga. Kada su teška osećanja podeljena i dete počne da razmišlja logičnije, vreme je da se zapitate šta se može učiniti i dozvolite svom detetu da predloži rešenja. Većinu vremena, kada je neko uznemiren, najteže mu je da bude sam. Pridružite se svom detetu. Zatim ohrabrite dete da reši problem. I podržite njegove ideje (kada je to prikladno) kako bi moglo da izgradi poverenje u svoju sposobnost da odgovora na teška osećanja.“
Nije detetov posao da zadovolji vaše emocionalne potrebe
Dr Vanesa Lapoant objašnjava relaciju roditelj – dete koja svima deluje vrlo prirodno, ali činjenica je da mnogi ne shvataju po kom principu ovaj odnos funkcioniše.
„Nije detetov posao da zadovolji vaše emocionalne potrebe. Nije čak ni posao deteta da vas voli. Sa druge strane, morate uvek biti dostupni i spremni da mu emocionalno pomognete (na bilo koji relevantan način) i da volite svoje dete bezuslovno u svakom trenutku, bez obzira koliko ono to nekad može da oteža“, naglašava Vanesa.
„To je sasvim jednostavno. Ove stvari (i više od toga) dugujete svom detetu. Ono vama ništa ne duguje. Tako funkcioniše ova dinamika odnosa. A očekivanje bilo čega drugog osim toga stavlja nepotrebno opterećenje i očekivanja na vaše dete i vaš odnos“, podvlači doktorka.
Kako da preuzmete kontrolu
Dr Beki Kenedi objašnjava kako da se izborimo sa situacijama kada kao roditelji treba da preuzmemo kontrolu.
Da li ste se ikada našli u zamci „borbe za nadmoć“? Mislim da smo svi imali ove situacije u nekom trenutku. Dr Beki daje neke dobre savete o prepoznavanju trenutka iz kojeg kreće ova borba, kao na primer kada njen sin kaže da neće jesti inače omiljeni doručak, i predlaže da u tom momentu odvojite nekoliko sekundi da zastanete i razmislite racionalno.
Volim kada sama sebi kažem: „Ovo nije hitan slučaj“, ističe ona. Prečesto dozvoljavamo sebi da brzo eskaliramo ili mislimo da moramo odmah da preduzmemo nešto zbog lošeg ili frustrirajućeg ponašanja, kako bismo „popravili“ situaciju.
U slučaju kada dete odbije da jede, Beki naglašava da ne prihvata njegov poziv za brobu i da se mirno skloni na nekoliko minuta.
„U trenucima mog nežnog roditeljstva, obično kada sam dobro raspoložena, mogu sebi da kažem da to nije velika stvar ili da mogu polako da se pozabavim problemom. Možda bi bilo dobro da se svi posvetimo takvom razmišljanju“, objašnjava Beki, i dodaje da je često, malo više vremena upravo rešnje da svi postanu mirniji, ljubazniji i razmišljaju racionalnije. Pa se tako i njen sin vratio za sto nakon kraćeg vremena i završio doručak. A jutro je ipak ispalo mirno i tiho.
Kad pogrešite – izvinite se detetu
Moglo bi se reći da Kervin Rae, koji više od dve decenija izučava razvojnu psihologiju i njen uticaj na ljudsko ponašanje, ima promišljen i smeran sistem kojim jača odnos sa detetom, ali ovaj metod je zapravo vrlo inspirativan, i u mnogome može da pomogne u odgajanju dobre i iskrene dece.
„Toliko je važno da popravimo odnose sa decom kada pogrešimo. Iz mnogo razloga. Učimo ih kako da se izvine i da se izvine na način koji je važan osobi koja je povređena. To pomaže deci da vide da roditelji (i odrasli uopšte) nisu savršeni i da smo sposobni da pravimo greške. Osvešćivanje loših postupaka često potvrđuje njihova osećanja u vezi sa greškama za koje ne veruju da su ih napravili, i omogućava nam da se povežemo sa decom na način koji im olakšava da budu otvoreni o greškama koje će napraviti u budućnosti.“
Tvom detetu je više stalo do tebe nego tvom šefu
Brandon Turner, jedan od najuticajnijih govornika u svetu, izneo je svoj stav o životnom ritmu koji diktiraju karijera i posao, i poziciju porodice u tom vrtlogu, a njegove reči pogođaju prilično jako.
„Rečenica da su naša deca jedini ljudi koji će se sećati i za 20 godina da smo radili do kasno za vreme njihovog odrastanja, je tako upečatljiva za mene. Često se osećamo kao da su nam karijere najvažnije. Lako je reći – pa jedan poslovni put daleko od moje porodice neće škoditi. Ovo mi treba ako želim da dobijem to unapređenje. Ako dobijem to unapređenje, mogu da stvorim bolji život za sebe i svoju porodicu. Ali to nikada ne prestaje. Mogli biste da nađete izgovore zašto se sklanjate porodice do kraja života. Postavite svoje prioritete. Vašoj deci je mnogo više stalo do vas nego vašem šefu. Budite tu za ljude koji su zaista važni“, naglašava Turner.
Smanjite pritiske oko vrtića i škole
Ovde, dr Sigi govori o nedostatku uzbuđenja koje viđa među malom decom u školama. U idealnom slučaju, deca bi uživala u školi od prvog do poslednjeg dana i imala bi doživotnu strast za učenjem. Mislim da većina nas zna da to nije baš utisak koji škola ostavlja na većinu dece. Naša lična iskustva su dokaz za to.
Kao roditelji, želimo da vreme naše dece u školi bude prijatno. Želimo da prihvate proces učenja. Dr Sigi ističe da su nekada, deca od predškolskog pa negde do trećeg razreda govorila da vole školu, dok danas već u vrtiću izražavaju negativna osećanja prema školstvu. Zašto?
#related-news_0
„Opterećujemo ih nepotrebnim informacija i stvaramo im stres i pritisak koji ne pomaže. Oni treba da provedu nekoliko godina u okruženju koje treba da ih stimuliše, inspiriše i podstakne da rastu i da se razvijaju. Umesto toga, mi im ugasimo taj žar i pre samog početka“, upozorava Sigi.
Kako da se uklope u društvo
Dr Džordan Peterson objašnjava kako da pomognemo detetu da se uklopi u društvo, i šta je to što mi kao roditelji možemo da uradimo.
Ova tema istražuje koncept o kome svi roditelji zasigurno razmišljaju. Da li će druga deca voleti moje dete? Hoće li se on ili ona uklopiti?
Dr Peterson ovde popularnost opisuje u suštini kao simpatičnost. On naglašava da treba da pomognemo deci da nauče da ne plaču previše kada izgube, niti da se suviše hvale kada pobede. I dok ne želimo da primoravamo našu decu da prisvoje bilo koju specifičnu vrstu identiteta, biće im korisno i dragoceno da se slažu sa drugima, posebno sa drugom decom. Ovo će im omogućiti da izgrade poverenje u te interakcije i uspostave značajne veze van doma.
Šta da radim kad neće da sluša
Dr Išina Sadana odgovara na najučestalije pitanje i svakodnevnu muku svakog roditelja: „Šta da radim kada moje dete neće da posluša?“
„Dete uglavnom odbija da posluša ono što ste tražili od njega zato što želi neki nivo kontrole, a jedva da je ima. Ovo je jak razlog za česta odbijanja, i zato će pružanje opcija detetu kad god je to moguće koristiti vašoj interakciji. Kada dete ne želi da uradi nešto, posebno nešto što od njega zahtevate, važno je razumeti da najčešće ne želi da prestane sa onim što radi u tom trenutku. Nije drugačije za odrasle. Ako gledate svoju omiljenu emisiju i vaš supružnik vas podseća na nešto što treba da uradite, može biti frustrirajuće da preusmerite svoju pažnju. Zato prihvatite osećanja vašeg deteta u vezi sa zahtevom koji ste upravo uputili, ali nastavite ljubazno i čvrsto da ponavljate zahtev. Ako je ikako moguće, dodajte malo zabave ili intrige onome što će uslediti. Moramo da prestanemo da gledamo televiziju, ali mogli bismo da uradimo ovo umesto toga. Ne možeš više da skačeš sa kauča, ali možemo da se igramo sa mehurićima napolju. Ne možeš više da jedeš kolače jer sam ja kolačić čudovište, i već sam ih sve pojeo. Pokušajte da se zabavite sa njima, a zatim preusmerite na drugu aktivnost“, objašnjava dr Išina.
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
