Majka Ilona Maska izjavila je da je njen ključni princip u roditeljstvu bio dopuštanje deci da se bave stvarima koje su ih istinski zanimale. Upravo takva filozofija roditeljstva uklapa se u Montesori pedagogiju, koja ima za cilj da pomogne u razvoju kompletne ličnosti deteta. Kako je možemo iskoristiti da kod dece probudimo znatiželju, objašnjava Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica inicijative "Žute pantalone".
Nema roditelja koji ne bi poželeo da njegovo dete bude odličan učenik i u budućnosti uspešan stručnjak u oblasti koju odabere. Kako bismo deci pomogli na tom putu, moramo početi malim koracima – i to od najranijeg detinjstva.
Pedagogija Marije Montesori, koja je bila nominovana za Nobelovu nagradu, može da nas uputi na koji način kod dece probuditi želju za znanjem. A samim tim i razvoj inteligencije. To nam bliže objašnjava Tijana Adamov Ignjatović.
Montesori pedagogija je pionir u funkcionalnom učenju, na početku ističe osnivačica „Žutih pantalona“. Šta to znači?
„Mi dete zapravo učimo da uči. Možemo reći da budimo kod njega tu prirodnu znatiželju i želju za istraživanjem. Dakle, učimo ga kako znanja primenjujemo u životu. Spremamo decu da budu odrasli ljudi svog vremena – iako ne znamo kakvo će to vreme biti. Svedoci smo da su sada aktuelna zanimanja koja nisu postojala kada smo se mi rodili. Dakle, deca će zauzimati mesta u društvu koja mi sada možda ne razumemo – zato ih učimo da znaju kako se uči i kako da primenjuju ono što su načili“, govori ona.
Razvoj inteligencije do šeste godine
Marija Montesori je smatrala da je dete do šeste godine čulni istraživač, a da se tek sa šest godina javlja um koji rezonuje i zaključuje.
„Na početku pričamo o senzorno-motornom razvoju, a detetu je u tom najranije uzrastu najvažnije da se slobodno kreće i da slobodno istažuje. Te dve stvari su preduslov razvoja njegove inteligencije“, objašnjava Tijana.
Dve stvari su specifične za razvoj čoveka, jedna je govor, a druga ruka – jer jedino naša vrsta ima taj hvat koji nam omogućava da sve radimo. Marija Montesori je smatrala da se inteligencija razvija iz tog našeg angažovanja sa okruženjem putem jezika i rada.
„Kada hoćemo da razvijemo inteligenciju deteta, obezbeđujemo mu okruženje koje mu dozvoljava da uči, istažuje i da se nesmetano kreće. Najbolje što možemo da uradimo je da podržimo slobodno kretanje, pružimo najbolji jezički model, posmatramo, osluškujemo, poštujemo, nudimo i sklonimo se kad je potrebno“, govori ona.
To znači da detetu ne treba oduzimati predmete za koje vidimo da ga interesuju, niti ga treba prekidati kada je jako zainteresovano za neku aktivnost – bez obzira da li je to nešto banalno kao presipanje vode. Važne su i igračke koje dete podstiču na razvoj motorike, kao što je obična lopta koju dete može da hvata, da baci, na pođe za njom kad počne da puzi.
„Za razvoj matematičkog uma, mnogo je smislenije detetu davati slagalicu sa geometrijskim oblicima, nego sa izmaštanim likovima. Ali, treba dete upoznati i sa muzikom, ritmom i umetnošću“, ističe Tijana Adamov Ignjatović.
Montesori pedagogija naglašava i važnost kućnih poslova.
„Dete u brizi o sebi i kući stiče samopouzdanje. Kada je samopouzdano, oslobađa svoje potencijale za razvoj inteligencije i koncentracije. A upravo nas koncentracija kasnije brine u školskom uzrastu“, napominje Tijana.
Razvoj inteligencije od šeste godine
Od šeste do 12. godine, dete ima rasuđujući um. Detetu tada možete sve da objasnite, počinje da traži društvo vršnjaka i da razume koncept morala, kaže Tijana.
Montesori pristup polazi od najširih objašnjenja sveta, kako bi se maksimalno izbeglo da se deca prisiljavaju da uče nešto.
„Decu upoznajemo sa pet velikih lekcija. Prva je postanak sveta – kako je nastala materija i kosmos. Druga je nastanak života – kad su se pojavile prve vrste. Treća je dolazak čoveka, a četvrta jezik i simboli. Peta lekcija su brojevi“, govori Tijana.
Kada deci damo tako široku ideju univerzuma, budimo njihovo interesovanje, zato što decu ne zanima učenje činjenica, već način na koji uče. Um ne luta, već ima strukturu, naglašava ona. Dete onda treba da prati svoje interesovanja.
Ukazuje i na neke zanimljivosti Montesori škola.
„Granice između školskih predmeta nisu striktno podeljene. Deca se podstiču da izađu iz učionice i idu u muzeje, institute. U Montesori učionici je dozvoljeno kretanje, deca mogu da se kreću u tišini. Zadovoljava se njihova potreba za kretanjem“, rekla je.
Svako dete ima svoj poseban plan i program, a Montesori pedagogija to uvažava. Svako naše mešanje i teranje deteta da ide ovim ili onim putem je prepreka njegovom razvoju, zaključuje Tijana Adamov Ignjatović.
***
Bonus video: Joga za zauzete mame
Pratite nas i na društvenim mrežama:
