Marija Nenezić (40) iz Beograda kaže za sebe da je žena, majka, kraljica. Za Zadovoljnu ona otkriva kako uspeva da gaji trojke, bude uspešna u poslu, da se usavršava, da pomaže drugima i sve to uvek sa frizurom i osmehom. Priča i o pritiscima na žene da moraju sve, ali i šta radi ona kada pogubi konce.
Ja sam tvoja komšinica što ima ulja na zajam, pomažem ti da ušrafiš policu, da sašiješ haljinu, da započneš posao, promovišeš svoj brend. Radim gimnastiku i razlomke u kućnom budžetu, umem da posavetujem odlično i zagrlim još jače. Inače sam zgodna, ali sam u poslu vrlo nezgodna, mada svi kažu da sam prijatna, zato i delim savete za dž, kako da budeš sama svoja gazdarica.
Tako Marija opisuje sebe.
I onda se nameće pitanje – kako sve to postiže.
„Postižem jer ne odustajem ako nešto zacrtam, ali moram da zakasnim, makar sedam minuta, u proseku. Ako treba da se popnem na brdo, krećem, korak po korak ili 200 km/h, zavisi kakve su mi opcije prevoza do vrha.”
Za početak kaže da su joj, otkad ima decu, život spasile dve drugarice – mašina za pranje i sušenje veša, a uz njih i mašina za sudove.
„U raspremanju posuđa iz mašine, recimo, učestvuju i deca. Uključivanje dece u bilo koji posao po kući odlična pomoć i da se na malim stvarima gradi poverenje sa detetom – da je i ono vredno i sposobno da radi određene poslove.“
Nakon doručka i makar jednog tantruma, pošto ostavi decu u vrtiću, Marija sedne u lokalni kafić i do 9 h ima svoje vreme.
„Tada popijem svoju kafu i sređujem svoje misli, čitam knjigu, novine, prelistavam društvene mreže, zavisi kako sam raspoložena. To vreme od 8:30 do 9 ljubomorno čuvam i ne koristim ga u druge svrhe, to je moj mali hram.“
Od 9 h kreće da radi, onlajn ili oflajn. Sastanci, mejlovi, prezentacije, šta god da je na kalendaru.
„Trenutno radim na postavci podcasta. Ako imam narudžbine sa mog ŽMK shopa, onda provedem neko vreme u pošti šaljući svima ono što su naručili ili jurim kući u svoj home office da pišem svoj roman „Soba 6“, planove i strategije, snimam vlogove sa svoj sajt ili radim dalje na svom start upu, „Triplets adventures“. To je moj drugi biznis, biznis ručnog pravljenja lutkica, pisanja dečijih knjiga, ilustrovanja bojanki, osmišljavanja edukativnih kartica, puzli, aplikacija, video igara i crtanog filma, pod mojim brendom Avantura trojki.
Oko 15 h shvati da je njenim akcijama došao kraj i posao u trenu postaje nebitan.
„Možete biti direktorka svemira, to decu apsolutno ne interesuje. Navlačim najbrže patike, sportsku garderobu i uzimam ranac prepun užina i igračaka, i naravno, tri trotineta. Kada ih pokupim iz obdaništa, kreće zabava, parkići i „1.000 puta mama“.
Do kraja dana se ona i suprug igraju se sa decom, napolju ili kod kuće.
„Užinu i večeru spremamo zajedno tako što sede na radnoj ploči kuhinje i ispunjavam im sve želje, kada najčešće i snimam svoje vlogove o spremanju hrane.
Pošto deci pročita priču za laku noć i uspava ih, Marija provodi vreme sa suprugom Igorom.
„Kada i Igora uspavam, u zavisnosti od svojih poslovnih obaveza i planova, sedam za kompjuter da radim ili šijem, pišem knjige, sa dizajnerima i programerima iznalazim rešenja za svoje projekte. Tokom noći sam najmirnija, svi su (mi) tu i mirno mogu da radim dalje, bez žurbe. Noćna smena je moj način preskakanja stepenika do cilja.“
Marija kaže i da je pre nego što je postala mama, imala uzbudljivu, svetsku i veoma odgovornu poslovnu poziciju.
„Posao, moj dotadašnji način života i dosta edukacije o roditeljstvu osnažili su me da zajedno sa suprugom donesem odluku da se o svojoj deci staramo apsolutno samostalno. Igor je moja najveća podrška i ne bih bila ŽMK da oni nije moj muž, otac, kralj. Nismo imali ni na početku, niti danas nikakvu pomoć, bebisiterke, baka servise ili bilo šta slično. Svi su, kao naši gosti, dobrodošli. Svesni smo da je naša odluka možda nekima šokantna, ali mi smo tom odlukom zadržali intimu i mir našeg doma i naše porodice, a to nema cenu.“
Kaže i kako „prepisivanje“ tuđe organizacije dana često može biti kao da hodate sa velikim kamenom u cipeli i to jednostavno ne ide.
„Spavam malo i na to ne gledam kao nešto strašno. Pritom, mnoge stavri radim paralelno. Tuširam se i perem kupatilo. Sve mašine su mi uvek programirane da rade, ako ja nisam tu ili spavam. Ukoliko sam u home office-u pre podne, završavam tekuće mejlove, pozive, lakiram nokte i kuvam ručak. Kad god izlazim iz kuće, pravim rute kako bih u oba smera, gde god da idem, završila sve obaveze sa spiska i privatne i poslovne. U nabavku uvek idem sa spiskom tako nema bespotrebnog vraćanja po zaboravljeno. Takođe, sva dokumenta su mi sačuvana na Cloudu, tako da ako nekad treba hitno da završim ili pošaljem, to radim i bez kompjutera. I dok su deca bila manja, hranila sam ih svo troje odjednom. To mi je štedelo mnogo vremena i deca bi sve jela, ne razmišljajući o čemu se tu zapravo radi.“
Marija kaže i da nas ve obaveze ne gleda kao opterećenje, ali priznaje i da je njen najveći ventil izlazak u grad i društvo.
„Desi se da izgubim konce jer nije život Instagram. Nekada sam bila „kraljica kontrole“ apsolutno svih aspekata svog života, a deca su me u trenu naučila šta znači strpljenje, da nema ništa na silu. Ako sam zakasnila negde ili na neku priliku, jednostavno, to nije ni bila moja prilika.“
Marija priča i šta misli o velikim pritiscima pod kojima su mnoge žene – da moraju sve same, a često im nije ni do čega iz više razloga.
„Svaki pritisak je za ženu poguban. Za početak, ništa se ne mora. Ono što sam tokom karijere naučila jeste da je lestvica onoliko visoka kolikom je vi sami postavite. To je svakako primenjivo i u privatnom životu. Mi, žene, sve smo različite i nije dobro da se merimo istim metrom. Ne dolazimo iz istih istorija i ne idemo u istu budućnost, nije fer onda da nas istim metrom mere. Imam osećaj da se ženski životi uvek rastežu i gledaju pod lupom, a niko nema vremena da pita te žene, kako su one zapravo, i da li su postigle to što su htele? Od žena se očekuje. Treba da okrenemo igru na drugu stranu i da mi očekujemo zdravo okruženje i zajednicu u kojoj možemo biti ono što jesmo. Za mene je jedini kriterijum u životu – da li sam ja srećna? Kada dođem u situaciju da je moja sreća ugožena, tu osobu, situaciju ili stvar izbacujem iz života. Jednostavno, mi same moramo naučiti da kažemo – ovo je moja granica, dalje ne možeš, ćao! Zbogom je pola zdravlja.“
Marija priča i koliko je zapravo izazovno biti žena majka kraljica.
„Sve smo mi ŽMK. Nekada smo jedno od ta tri, nekada sva tri, zavisi u kom se razdoblju života nalazimo i šta nas čini srećnim. Pogledajte svoje mame, bake. Zar nisu one kraljice? Koliko su one bile divne majke i posvećene žene? Najlakše je osuditi, a zapravo jedna drugoj treba da budemo podrška.“
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
