Zašto se izlivi besa kod predškolaca sve češće javljaju, posebno otkad traje pandemija korone, i šta je najbolje da roditelj uradi kad dete počne da besni, za Zadovoljnu priča Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja i psihoterapeutkinja.
Većina roditelja je makar jednom iskusila napad besa kod svog mališana jer mu nešto nije po volji, pa on počne da vrišti, plače, baca se po podu. Ipak, deluje da su takve situacije u poslednje vreme sve češće, posebno u prethodne skoro dve godine, otkad proživljavamo sve ono što nam je donela pandemija korone. Dečja psihološkinja Nikolina Milosavljević za početak govori da li su ti snažni izlivi emocija uobičajeni kod svih mališana, odnosno predškolaca, pa dođu i prođu, ili odmah treba nešto preduzeti.
Alarm – nekoliko puta sedmično
„Za predškolsku decu izlivi besa mogu biti uobičajeni za njihov razvojni period. U periodu od 13. meseca do tri godine života izlivi besa su uobičajeni i odraz su detetove emocionalne nezrelosti i nedostatka kapaciteta i kompetencija da regulišu svoje emocije. Kako dete sazreva, ti kapaciteti i kompetencije su veći i očekuje se da se na uzrastu od tri godine i više smanji učestalost emocionalnih izliva. Međutim, u tom periodu se javlja pojava prenemaganja, ali razvojno, ona je i poželjna. Kada se dete prenemaže, ono je na jedan korak od izliva emocija, ali se kontroliše i ne dolazi do izliva. Naravno, dete i u tom peridu, kada dođe do nekog konflikta sa drugim detetom, problem može da rešava guranjem i uradanjem, kao i da povremeno ima emocionalni izliv, ali sve je normalno dok se emocionalni izlivi ne učestale da budu i po nekoliko puta sedmično.“
Naša sagovornica priča i koji su mogući uzroci toj pojavi, tj. da li je možda pandemija pogoršala izlive emocija kod mališana, te sve više pokazuju bes.
„Mislim da sama pandemija nije direktno uticala na to da deca imaju češće emocionalne izlive. Na samom početku pandemije, kada je uveden policijski čas, razlog je mogao da bude izolacija i zatvoren prostor. Međutim, sada kada se vodi relativno normalan život, uz opreznost, razlozi za pojačane emocionalne izlive mogu biti različiti, s tim što najviše zavise od porodične atmosfere i odnosa, kao i nekih stresinh događaja kroz koje dete može da prolazi u vrtiću.“
Dakle, indirektan uticaj svega onoga što proživljavamo, osećaj teskobe i nelagode koji roditelje muči već toliko dugo, atmosfera iz kuće – moguće je da se reflektuje na dete, te ono reaguje burno.
„Ukoliko je u domu, u porodici atmosfera previsoke napetosti i opreznosti, recimo, zbog kovida, dete sakuplja taj stres. S obzirom na to da nema dovoljno kapaciteta da se nosi sa tom količinom stresa i napetosti, svoje emocije izražava motorički i kroz glasan plač. To može biti i detetov način emocionalnog pražnjenja od previše stresa koji ne može da savlada.“
S druge strane, nastavlja naša sagovornica, razlozi pojačanih emocionalnih izliva mogu biti i razvojni skokovi.
„Oni, sami po sebi, psihički mogu da iscrpe dete, pa da ono ima takvu reakciju. Pored toga, na pojavu emocionalnih izliva jednostavno mogu uticati i umor, glad i neispavanost kod deteta.“
Prestani da plačeš – ne pomaže
Nikolina Milosavljević ističe i koje su najčešće greške odraslih kad reaguju na izlive besa kod dece.
„Najčešća greška odraslih je da očekuje da se dete odmah smiri i često mu govore – prestani da plačeš, smiri se. Jedna od najčešćih grešaka, a u isto vreme najmanje korisnih, jeste udaranje po guzi da bi se dete smirilo, kao i bilo koja vrsta kažnjavanja i pretnji.“
Naša sagovornica napominje i da postoje emocionalni izlivi takozvane gornje i donje hemisfere, koje treba razlikovati.
„Bes donje hemisfere predstavlja situaciju kada dete zaista ne može da iskontroliše svoje emocije i zaista deluje da ne može samostalno da se smiri. Tada je važno da roditelj/vaspitač detetu kroz smirujuće poruke i zagrljaje pomogne da se smiri. Druga vrsta emocionalnog izliva je bes gornje hemisfere i javlja se onda kada dete želi nešto da dobije tako što počne da plače (igračku, slatkiš i sl). Može se prepoznati tako što se dete momentalno smiri kada dobije to zbog čega je plakalo. Iako većina roditelja ovo prepoznaje, kažnjavanje i prekorevanje zbog toga nije rešenje. Tada treba potvrditi detetovu želju (“Znam da jako želiš tu igračku”) i nežno postaviti granicu (“Danas nismo planirali da potrošimo više novca”). Naravno, bitno je poslati poruku da smo tu uz dete iako nam se ne dopada njegovo ponašanje (“Ukoliko ti treba zagrljaj da se smiriš, tu sam za tebe.”).“
Ostanite smireni
Na kraju je vrlo važno znati kako da se generalno u toj situaciji najbolje postave roditelji, vaspitači, drugari.
„Kada dete ima emocionalni izliv, vrlo je važno da roditelj/vaspitač ostane smiren i da ga, pre svega, izmesti iz situacije gde se nalazio okidač koji je pokrenuo emocionalni izliv. Nakon toga, bitno je da ostane uz dete i da mu pruži podršku dok se ne smiri. Podrška može biti u vidu zagrljaja, obezbeđivanja da se dete ne povredi prilikom izliva ili da ne nastane neka veća materijalna šteta, kao i da se koriste umirujuće rečenice tipa – polako, tu sam uz tebe, diši… i sl. Kada se dete umiri, možete ga navesti na neku aktivnost da udara u nešto mekano ili da kroz crtež pokaže koliko je ljut/besan, i slično tome“, savetuje Nikolina Milosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
