Kako zapravo rijaliti programi utiču na mlade i šta treba da radite kako biste zaštitili decu

Foto: Shutterstock

Rijaliti programi su stekli popularnost devedesetih godina. Kakav je zapravo njihov uticaj na mlađe generacije?

Rijaliti programi dokumentuju situacije iz stvarnog života, bez scenarija, u kojima se pojavljuju obični pojedinci, a ne glumci. Dokumentarni filmovi, tok-šou emisije i kvizovi se obično ne klasifikuju kao rijaliti program, iako sadrže neke elemente žanra.

Popularni primeri rijaliti programa su „U korak sa Kardašijanima“, „Veliki brat“ i kod nas najzastupljeniji „Zadruga“, „Farma“, „Parovi“…

Istraživanja su pokazala da, iako starija publika može da razlikuje stvarnost od rijaliti programa, deci i adolescentima je to teže i zbog toga rijalitiji mogu imati poguban uticaj na decu i adolescente.

Ovo su samo neki od negativnih efekata rijaliti programa.

Sniženo samopoštovanje zbog nerealnih standarda lepote

Mnoge rijaliti TV emisije sadrže nerealne standarde lepote i promovišu ideju da se vrednost neke osobe zasniva na njenom izgledu. Previše gledanja rijaliti TV-a povećava verovatnoću da će se deca porediti sa ljudima u emisiji, što može dovesti do niskog samopoštovanja. Ove emisije su takođe često jako seksualne i mogu biti neprikladne za decu.

Iskrivljene vrednosti

Rijaliti programi često uključuju žurke, piće i fokusiranje na materijalne stvari. Na primer, u rijalitiju „Zadruga“ mnogi učesnici se konstantno upuštaju u rizično ponašanje, a pojedini su bili i hapšeni. Nakon toga bivaju nagrađeni novcem i popularnošću što može imati negativan uticaj na vrednosti dece koja gledaju ovakvu vrstu ponašanja.

Normalizacija agresije i maltretiranja

Rijaliti programi se često fokusiraju na međuljudsku dramu, uključujući maltretiranje, ogovaranje, agresiju i nasilje. Ako dete gleda agresivno ponašanje koje je prikazano kao normalno, može početi da ga oponaša u interakciji sa svojim prijateljima.

Nerealna slika uspeha

Rijaliti programi retko prikazuju inteligenciju i uspeh njihovih učesnika. Uglavnom je najveći fokus na dramama koje se odvijaju u privatnim životima učesnika. Gledanje ovakve vrste sadržaja može dati mlađoj generaciji iskrivljenu predstavu o tome šta je potrebno za uspeh.

Saveti za roditelje kako da zaštite decu od negativnih efekata rijaliti programa

Foto: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia

Bilo bi najbolje kada bismo mogli deci da zabranimo pristup rijaliti sadržaju. Možda ćete izbaciti televizor iz kuće ali vaše dete će, ako to želi, naći način kako da prati rijaliti, bilo kod drugara ili preko telefona. Zbog toga se roditeljima savetuje da nauče i podstaknu dete da kritički razmišlja.

Gledajte rijaliti programe sa svojim detetom. To će vam pomoći da utvrdite da li je sadržaj prikladan za vaše dete i daće vam priliku da mu postavite pitanja o tome.

Razgovarajte o tome koliko su događaji iz rijaliti programa zapravo realni. Iako se čini da je rijaliti „stvaran“, deca bi trebalo da znaju da je to zapravo veoma senzacionalizovana verzija stvarnosti.

Pitajte vaše dete da li misli da se ljudi u stvarnom životu ponašaju na ovaj način. Da li su videli slično ponašanje u svojoj grupi prijatelja?

Pokušajte da otkrijete da li su neki učesnici imali uticaj na vaše dete. Da li im zavide? Da li postoji nešto što žele da promene kod sebe kako bi postali više kao neki od učesnika rijalitija?

Razgovarajte sa svojim detetom o tome zašto voli određene učesnike. Ovo vam može pokazati koje vrednosti vaše dete pokušava da oponaša.

Pitajte ih šta njihovi prijatelji gledaju. Ovo bi trebalo da vam pruži bolju predstavu o vrsti sadržaja kojem vaše dete može biti izloženo. Većina dece gleda iste emisije kako bi o njima razgovarala sa svojim prijateljima.

Pomozite svom detetu da kritički razmišlja o onome što vidi na TV-u. Komentarisanje kada se nešto čini nerealnim može pomoći vašem detetu da razvije kritičko razmišljanje i da bude manje izloženo štetnim uticajima rijaliti programa.

Uticaj rijaliti programa na mlađe generacije može biti poguban i zbog toga je jako bitno da roditelji budu uključeni u to šta deca gledaju.  Ovo takođe važi za sve interakcije sa tehnologijom, uključujući korišćenje društvenih mreža i video igrica.

***

Bonus video: Podcast Mamazjanija – gosti Marko Butur i Nevena Čalovski

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram