Uspeh u životu nije uvek povezan sa srećnim detinjstvom, ali jeste u vezi s naporom, žrtvom i neodustajanjem, a pomalo i sa inatom.
Koliko je roditeljstvo zahtevno i neizvesno, učimo svakoga dana. Čitamo, gledamo, upijamo, prepisujemo – kombinujemo sve to kako bismo osmislili samo naš način da priđemo svojim potomcima i pomognemo im da izrastu u dobre ljude koji će se lako adaptirati na nove situacije, koji će nastaviti da žive lepo i kad mi odemo.
Budući da nam razne teorije dolaze sa svih strana sveta i od eminentnih stručnjaka, malo smo istražili kako su se roditelji najuspešnijih Srba postavljali i koje su metode praktikovali pa se njihovoj deci ljudi danas dive. I moramo da primetimo da je svaka priča uspešnih ljudi filmska, izuzetak koji potvrđuje pravilo – da život nema pravila.
Nikola Jokić
Jedan od najpopularnijih ljudi iz Srbije definitivno je Somborac Nikola Jokić, zvezda NBA Denver Nagetsa.
Kad je bio mali, živeo je u malom stanu od dve sobe s mamom, tatom, braćom i bakom, koja je spremala toliko ukusan doručak da je često kasnio na prvi čas.
“Kuća je uvek bila puna ljudi, a mi smo se stalno zezali. Bili smo ‘luda deca’, uvek smo pravili mnogo buke. Imali smo mali koš u stanu, pa smo braća i ja stalno igrali. Komšije koje su živele ispod stalno su se žalile našim roditeljima kako smo glasni”.
U Somboru je završio OŠ “Dositej Obradović” i dva razreda Srednje ekonomske škole i muku mučio sa časovima fizičkog, a otac ga je vodio kao malog da gleda braću koja su igrala u Spartaku, odnosno Hemofarmu.
“Tata mi je rekao da probam da treniram košarku. Kad mi je to saopštio, počeo sam da plačem. Nisam želeo da treniram, imao sam tada 10 godina i sve mi je to bilo malo čudno, čak sam se i plašio. Posle prvog kontakta s loptom, video sam da mogu da igram.”
Imao je 12 godina kad je dobio prvi dres, a 2012. je krenuo ka zvezdama.
Njegov otac Branislav Jokić o Nikoli je ispričao: “Ono što Nikola voli to su obične stvari. Napravićemo porodične kuće za trojicu sinova, svako ima po auto, uredićemo hipodrom za konje da može tu svoju ljubav da zadovolji. Šta ćeš više? Nije da pre nismo imali i vikendicu i konje i slične stvari, šta sad treba više od ovoga? Treba možda da ode u Beograd na splavove i šta će on tako, da bude neka faca? Njega to ne interesuje, ima i ovde muziku i omiljenu kafanu gde odlazi petkom i subotom sa svojim prijateljima iz detinjstva. Ne sedi on sa novopečenim prijateljima, teško on prima nove ljude oko sebe, moraju biti iz sveta košarke ili konja, treće nešto teško.”
Roksanda Ilinčić
Roksanda je čuvena srpska dizajnerka koja živi u Londonu. Kaže da je imala srećno detinjstvo uz oca Lazara, uspešnog biznismena, i majke Ranke, farmaceutkinje koja je tad radila u odnosima s javnošću. Majka joj je oduvek bila velika inspiracija i podrška, a jedino joj je smetalo što joj je, kad je bila mala, majka birala odeću, a ne ona sama.
Kao mala želela je da postane balerina, a bila je dva puta viša od svih devojčica i ne naročito atletski tip. Kada ju je majka odvela na balet, zaljubila se u kostim. Tada je znala da želi da postane modni kreator.
Za londonski „Telegraf” Ilinčić je govorila je i o srećnom detinjstvu u Srbiji i divnim epskim pesmama koje su mešavina fantazije i realnosti i objasnila da je ime dobila po princezi iz pesme „Ženidba Dušanova”.
Opčinjenost bojama koje koristi u kolekcijama povezuje sa Srbijom i detinjstvom. „Kada dolazite iz zemlje koja ima toliko sunca i toliko voća, povrća i cveća, ne možete da ostanete imuni na njegovu lepotu. Za mene boja znači sreću, nešto pozitivno i uzbudljivo. Moja majka je bila kolekcionar kreacija Iva Sen-Lorana. Volela sam da je vidim u njima i da posle sve te komade divnih boja gledam u ormaru”, prisetila se detinjstva.
“Kada je mama dolazila po mene u školu, onako prelepo odevena, osećala sam neizmernu sreću. Uvek je birala lepe boje koje je znalački uklapala. To me je kasnije inspirisalo da unesem vedre boje u svoj rad”, otkrila je Roksanda da njene ideje za kreacije potiču iz detinjstva. “Mama je imala šnajderke koje su joj šile odeću, a od ostatka materijala pravile su haljine za mene. Mentalitet naših ljudi sličan je Italijanima. Porodični su ljudi, a deci pružaju mnogo ljubavi i podrške…
Roksanda je Beogradu studirala arhitekturu i primenjenu umetnost, a u Londonu 2002. završila master na čuvenom modnom Sent Martins koledžu. Čerka joj se zove Efimija Ranka.
Marina Abramović
Umetnica Marina Abramović otkrila je u iskrenoj autobiografiji “Prolazim kroz zidove” težak odnos koji je imala sa svojim roditeljima.
Majka Danica i otac Vojo bili su partizani, tako su se i upoznali. Marina je otkrila i to da ju je majka tukla, čupala za kosu, govorila joj je da je beskorisna i nazvala je prostitutkom kad ju je prvi put poljubio dečak, kada je imala četrnaest godina. Kao tinejdžerka, verovala je da je užasno ružna. Imala je, kako se seća velik nos, mnoštvo bubuljica, užasnu frizuru, ortopedske cipele i naočare s vrlo debelim staklima.
Prvi radikalniji performans Marina Abramović je izvela u Edinburgu (Ritam 10); raširila je prste ruke i igrala se nožem, a svaki put kada bi se ranila, popila je žestoko piće (inače nikad ne pije), uzela ponovo nož i nastavila.
U doba kada je izvela navedeni performans živela je vrlo konzervativnim životom u Beogradu, u stanu sa svojom majkom, kod kuće je morala da bude do deset uveče. Kada je imala 14, namerno je krenula da prereže vene, ali baka ju je pronašla i sprečila. Majci nisu nikad rekli.
Kada je njena majka otkrila šta joj sve ćerka radi u ime umetnosti, bacila joj je staklenu pepeljaru u glavu, rekla je da joj je dala život i da će joj ga sada uzeti natrag. U svojoj autobiografiji Marina je navela i da je roditelji nikada nisu poljubili, niti pohvalili.
Rebeka Mekdonald
Svet je zna kao neverovatnu Rebeku Mekdonald, ženu koja nosi biznis u malom prstu. A ona se zove Ubavka Mitić.
Rebeka, tačnije Ubavka, rođena je 1953. godine i kako navodi u jednom intervjuu za Nirapress.com, put do mesta na kojem je sada nije bio nimalo lak.
“Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela već zato što su tata i mama to želeli”, ispričala je jednom. Sa 22 godine je, kako navodi, pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za ovu zemlju, koja je bila dovoljno daleko od svega što ju je vezivalo za roditelje, ali i za Jugoslaviju.
Danas Rebeka važi za najbogatiju Srpkinju na svetu. Ona je poslovna žena iz Toronta, dobitnica više nagrada u biznisu. Stoji na čelu Just Energy grupe, kompanije za trgovinu energentima koju je osnovala i zovu je kraljicom nafte i gasa.
Dragan Bjelogrlić
Dragan Bjelogrlić je naš proslavljeni glumac, reditelj i producent, rođen je 10. oktobra 1963. u Opovu, ali je odrastao u Beogradu.
Iako je vrlo rano postao dete zvezda ondašnje Jugoslavije, njegovo detinjstvo nije bilo nimalo lako.
Dragan i Goran su bili momci kada su izgubili oca. Njihova majka Nada se uvek borila da im obezbedi da imaju sve najbolje, a Dragan se sam trudio da uspe i da se školuje. Njihov otac Tomislav, koji je, kao i majka Nada, bio ekonomista po struci, želeo da njegovi sinovi budu uspešni građevinski inženjeri, pa je tako Dragan upisao Građevinski fakultet, ali brzo je prekinuo studije.
“Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine. A u trenutku kada sam bio na studijama građevine, iako mi je ona dobro išla, shvatio sam da nije za mene. Postojala je zebnja moje majke i brata, ali nisu imali otpor prema toj odluci. Kako bi bilo da je moj otac ostao živ, to ne znam, mada mislim da ni tu ne bi bilo problema”, govorio je svojevremeno Bjela, čije remek-delo Čuvari formule ovih dana gledamo u bioskopima.
Tamara Kalinić
Influenserka Tamara Kalinić rođena je 16. marta 1987. godine, a važi za jednu od najuspešnijih u popularnom poslu. Poznata je širom sveta, njeno ime našlo se i na Tajmsovoj listi 100 najuspešnijih influensera.
„Kada sam počela da se bavim ovim poslom, roditelji mi nisu pomagali finansijski. Kada sam prvi put otvorila blog, uložila sam svega 10 dolara i kupila domen sajta. Sestra je kupila kameru i slikala me. To je sve što ti je potrebno za ovaj posao“, napisala je jednom na svom Instagramu.
“Moji roditelji su imali prvu privatnu bolnicu u Jugoslaviji, tako da je istina da sam se rodila u bogatstvu. Ali su onda izgubili sve tokom rata i počeli iznova da rade i grade novo. Tako da me nije sramota što potičem iz bogate porodice, već sam jako zahvalna svojim roditeljima koji su mi plaćali školovanje u inostranstvu“, objašnjava Tamara i dodaje:
„Otkad sam napunila 18, moji roditelji su mi jedino plaćali školarinu i ništa više. Od kad sam napunila 21 godinu nisam uzela od njih nijedan evro. Sada im ja kupujem poklone i činim sve da ih razmazim. Ali ljudi stalno traže razlog da vas omalovaže, iako to što govore nije ni blizu istine.”
Dragan Stojković Piksi
Dragan Stojković Piksi je rođen 3. marta 1965. godine u Pasi Poljani kod Niša, a o karijeri selektora fudbalske reprezentacije Srbije ne treba trošiti reči.
“Toliko se ponosim njime, znam da nisam nešto posebno, ima toliko majki fudbalera, ali moj sin je zaista prvo izuzetan čovek pa onda sportista. Takav je bio od detinjstva, rođeni pobednik… Uzimao je bicikl, nismo ni znali gde ide, otac ga je pratio i saznao da ide u Radnički da trenira. Posle smo imali fiću, još je mlad bio ni dozvolu nije imao, pa bi se njime odvezao do kraja sela a onda produžio pešice. Dok mu se društvo provodilo, on je naporno trenirao, očekivali smo da će biti uspešan, verovali smo u njega jer se čvrsto držao onog što je zacrtao. Učinio nas je zaista ponosnim i srećnim roditeljima, posebno mene kao majku ali mi je deo srca otkinuo jer je daleko od nas. Sada je lakše otkako je u Beogradu, ali dok je bio u Japanu i Kini, dolazio je jednom godišnje. Deca mu nisu izlazila iz aviona i sada kad pogledam u nebo, rasplačem se, život im je prošao tako, leteli su tamo-amo”, ispričala je Piksijeva majka Desanka prošle godine.
Nemanja Radulović
Nemanja Radulović, poznati svetski virtuoz na violini, rođen je u Nišu, svoj rodni grad napustio je kao dečak – u pratnji svojih roditelja.
Značaj porodice je u njegovom slučaju bio nemerljiv. Napustili su svoje profesije u kojima su kao informatičar i lekarka bili realizovani, prodali stan da bi Nemanju školovali i preselili se u Beograd, a sledeći korak je Pariz. Petočlana porodica se pakuje u pet kofera i kreće put Pariza. Tamo se Nemanja upisuje na Pariski muzički konzervatorijum sa 14 godina. Najmlađi student ikada na konzervatorijumu koji godišnje prima tek desetak studenata. Nemanja tada ne govori francuski jezik. A sa 16 godina završava ovu elitnu školu.
Pariski dani porodice Radulović nisu bili nimalo laki. Nemanjine sestre, koje su svirale violončelo, odrekle su se muzike jer su morale da rade. Porodica Nemanjinog profesora Fontanaroze bila je veliki prijatelj Radulovićima i njegov veliki mecena. Kasnije će i sami Radulovići postati zaštitnici mladih umetnika koji se školuju u Parizu.
Kako je govorio u jednom od najdirljivijih izdanja serijala “TV lica kao sav normalan svet” na RTS-u, u detinjstvu mu nije bilo važno da nosi skupe patike, a vrata njegove kuće u Parizu bila su otvorena za brojne mlade ljude dok se ne snađu u Francuskoj. Uvek je tvrdio da mu je najveći odmor i utočište „kad je sa svojima“, a upravo mu je taj oslonac pre nekoliko godina bio teško uzdrman. Najpre mu je umrla sestra Danica, a potom i majka Ljiljana.
Filip Cepter
Rođen u Velikom Gradištu kao Milan Janković. Malo je reći da je svojim radom izgradio imperiju “Cepter”.
Na pitanje čega se seća iz detinjstva, u jednom intervjuu je ispričao: “Skromnog života. Moji su iz Bosanske Dubice, a u Veliko Gradište su se doselili pošto je moj otac, Milisav, postavljen za direktora u jednoj firmi. Ali on je umro pre moje devete godine. Tada smo nas troje: majka Nada, domaćica, moj mlađi brat Gojko i ja ostali na životnoj vetrometini… Majka je za mene uvek imala samo jednu poruku: „Čuvaj se, moj Milane.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
