4 žene o tabu temi
Dženifer Aniston će biti izvršna producentkinja predstojećeg projekta za Apple TV+ I’m Glad My Mom Diedi i u njemu će i igrati. Serija se zasniva na istoimenim bestseler memoarima iz 2022. godine komičarke i glumice Dženet Mekerdi, koja je kao dečja zvezda igrala u brojnim popularnim tinejdž serijama kanala Nickelodeon, poput iCarly i Sam & Cat. U knjizi ona opisuje kako ju je majka naterala da postane dečja glumica da bi ostvarila sopstvene neostvarene ambicije da postane zvezda.
I’m Glad My Mom Died je ujedno neustrašiv i hrabar prikaz emocionalnog i seksualnog zlostavljanja koje je Dženet doživela od svoje majke Debre Mekerdi, kao i poremećaja u ishrani koje je razvila kao posledicu toga. Debra je preminula 2013. godine, kada je Dženet imala 21 godinu, nakon 15 godina borbe sa rakom dojke.
Kada je Dženet objavila svoje memoare, provokativan naslov izazvao je kontroverze i njena priča je bila vrlo zapažena, zajedno sa važnim temama koje knjiga obrađuje.
Kada je Glamour tada razgovarao sa Dženet, otkrila je da je kontroverzni naslov način na koji pokušava da obradi i prebrodi zlostavljanje koje je doživela od svoje toksične majke.
A sada, nakon što je objavljeno da će Dženifer Aniston glumiti Debru, pitanje negativnog odnosa između majki i ćerki ponovo je dospelo u centar pažnje.
I sama Dženifer ima komplikovan odnos sa svojom majkom, bivšom manekenkom Nensi Doud, i ranije je govorila o njenom „kritičnom“ i „nemilosrdnom“ stavu prema njoj, naročito u vezi sa izgledom.
„Nisam se rodila kao manekenka, čemu se nadala,“ rekla je Aniston.
Nensi je čak napisala knjigu o svojoj ćerki pod nazivom From Mother to Daughter to Friends, u trenutku kada je Dženifer bila na vrhuncu slave zahvaljujući seriji Prijatelji, zbog čega je njihov odnos prekinut, iako su se kasnije, navodno, pomirile.
Ipak, žene koje ne vole svoje majke ili priznaju toksičan, negativan ili prekinut odnos i dalje su tabu u našem društvu. Sasvim je prihvatljivo da kritikujete toksičnog oca, ali kada se žena ne uklapa u ono „Moja mama je moja najbolja prijateljica“, to se doživljava kao kontroverzna tema rezervisana za poverljive sesije kod terapeuta. Iako je Dženetina situacija očigledno ekstreman primer, njeno svedočenje je, nadamo se, počelo da otvara prostor i drugim ženama da govore o izazovima i nasleđu koje su im majke ostavile—i kako su se s tim nosile.
U nastavku četiri žene govore za Glamour o svojim složenim odnosima sa majkama.
Natalija, 32 godine, Lids
„Identifikujem se sa procesom razdvajanja od toksične majke. Oduvek sam imala osećaj da je moja majka model onoga što ne želim da postanem. Njena verska uverenja drže je zatvorenom u sopstvenom zatvoru, ne dopuštajući joj da u potpunosti istraži ili preispita svet. Uvek je kritikovala moje životne izbore jer ih jednostavno ne razume. Živeći po pravilima svojih staromodnih i verski strogo odgojenih roditelja, kritikovala me je što ne kuvam, što pijem alkohol, što imam seks pre braka i što ne vidim brak kao krajnji cilj postojanja žene. Iako razumem da je odrasla u uverenju da su to standardi ženskog ponašanja, moram da stvorim distancu kako ti standardi ne bi prešli na mene, ograničili moj lični razvoj i ispunili me nepotrebnim osećajem krivice. Iako je volim, ona me iscrpljuje. Zaista je volim, samo mi treba da bude daleko. Ali uvek imam osećaj da me ljudi osuđuju kada iskreno kažem da je za moje mentalno zdravlje najbolje da je izbegavam—jer naravno, ona je žrtvovala svoje telo i vreme da me rodi. Ali koliko dugo treba da otplaćujem taj dug?“
Sara, 41 godina, Bristol
„Moja majka i ja ne razgovaramo i to je za mene najbolja stvar kada je reč o očuvanju mog mentalnog zdravlja i mojih međuljudskih odnosa. Celog života bila je narcisoidna i manipulativna, kako prema meni, tako i prema mojim sestrama i ocu. To je godinama izazvalo mnogo bola, haosa i traume i išla sam na dosta terapija da bih to obradila kao odrasla osoba. Sve to je doprinelo i mojim problemima sa mentalnim zdravljem, uključujući poremećaje u ishrani. Namerno sam gradila karijeru koja me je odvela u inostranstvo, daleko od nje, i sada kada sam i sama majka, odlučila sam da je ne uključujem u život mog deteta. Znam da joj je to teško, ali takođe mora da zna da je to direktna posledica njenog ponašanja. Naravno da je to duboko tužan aspekt mog života i sigurno nije bilo lako, ali iskreno mogu da kažem da sam srećnija bez nje. Uvek sam bila iskrena prema ljudima u vezi sa mojom majkom i primetila sam da to nekima izaziva nelagodnost, ali to što nemamo nikakav kontakt je za mene trenutno najbolja opcija.“
Nadin, 39 godina, London
„Deset godina i hiljade funti sam potrošila na različite terapeute pokušavajući da razvijem strategije da se nosim sa svojom majkom. Mnogi aspekti našeg odnosa negativno su uticali na mene kroz život. Ali to je složeno. Mnogo volim svoju majku i ponekad se jako dobro slažemo. Međutim, ona prolazi kroz cikluse brutalne kritike, negativnosti i sramoćenja mojih životnih izbora, što mi narušava samopouzdanje i često me tera da sumnjam u sebe. Kada sam o tome govorila prijateljima ili mužu, nailazila sam na iznenađenje i nepoverenje jer spolja delujemo blisko. Takođe o tome retko govorim, a sestra mi uvek savetuje da ćutim jer ljudi znaju da budu jako osuđujući i bez razumevanja. Istovremeno osećam jaku potrebu da je zaštitim jer je i sama prošla kroz zlostavljanje, zanemarivanje i teške okolnosti tokom života—to su njena braća i sestre počeli da obrađuju kroz terapiju, ali ona nažalost nikad neće. Naučila sam da su saosećanje i ljubaznost ključ opstanka. I granice.“
Rebeka, 33 godine, Češir
„Težak odnos moje majke sa njenom majkom duboko je uticao na to kako je vaspitavala mene i moju sestru. Svoju baku po majci nisam upoznala sve dok nisam bila tinejdžerka. Znala sam da postoji, živela je u mom rodnom gradu, ali majka i ona nisu razgovarale tokom mog odrastanja. U početku nam je samo rečeno da je bolje da je ne poznajemo, ali kako sam rasla, mama mi je poverila da je njeno detinjstvo obeleženo ponašanjem koje je, u najboljem slučaju, bilo kontrolisanje, a u najgorem emocionalno i verbalno zlostavljanje. Takođe je imala problem sa alkoholom. Iako sada imaju neki odnos, to je i dalje izuzetno krhko i komplikovno za celu porodicu. Zbog karaketra moje bake talas sukoba i loših emocija se proširio kroz čitavu porodicu, nažalost. Jedan pozitivan i gotovo neverovatan rezultat svega toga jeste da je moja mama odlučna da nas vaspitava potpuno drugačije. Tamo gde joj majka nije davala prostora da raste, ona se trudi da ga nama pruži. Tamo gde je ju njena majka sramotila, ona se trudi da nikada ne sudi. Ima pravilo da nas nikada ne zove prva i da nam daje slobodu da se s njom čujemo kad i kako mi želimo—zato što sama nikada nije imala tu slobodu. To je nešto što neizmerno poštujem kod nje, ali me istovremeno i rastužuje jer ona nikada nije imala povezanost i poštovanje koje ja svakodnevno osećam prema njoj.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
